Francuska:
Sarkozi u spasilačkoj misiji

Sarkozijeva ideja o organizovanju međunarodnog finansijskog samita počinje da privlači pažnju ne samo evropskih već i svetskih lidera

Specijalno za "Vreme" iz Pariza

EVROPA NA VISINI ZADATKA: Nikola Sarkozi

Ni Francuska nije ostala imuna na globalni finansijski potres. Nagađanja su u poslednjih nekoliko dana ustupila mesto panici koju sada šire i finansijski stručnjaci i političari. Kada su pre petnaestak dana američke gigantske banke počele da polažu oružje, francuski predsednik i predvodnik Evropske unije do kraja ove godine Nikola Sarkozi mudro se držao po strani u iščekivanju razvoja situacije. Francuzi su s nestrpljenjem iščekivali vesti iz Njujorka gde je prisustvovao Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Sarkozi je izabrao da se naciji obrati iz sportske hale u Tulonu. "Kriza je na pragu, ni Evropa neće biti pošteđena, pripremite se na vrlo težak period. Kupovna moć će veoma oslabiti, inflacija će rasti kao i nezaposlenost", poručio je Sarkozi.

Prvi znaci krize u Francuskoj pokazali su se i sa ozbiljnom monetarnom intervencijom Pariza i Brisela povodom francusko-belgijske banke Dexia, koja je spasena sa šest milijardi evra. Nisu, međutim, zabrinuti samo berzanski mešetari. Jača nepoverenje "običnih smrtnika" prema bankama kojima su poverili svu ušteđevinu. "Šta ako moja banka bankrotira?", pitanje je na koje se traži odgovor u svim medijima, uključujući i internet. Sam državni vrh, od Jelisejske palate pa do Ministarstva finansija, poručuje da je francuski bankarski sistem veoma drugačiji od onog koji vlada u drugim evropskim zemljama, i da je zakonom zaštićena sva ušteđevina građana u visini do 70.000 evra, bilo da se radi o tekućim računima, oročenjima, akcijama ili obveznicama. Oni koji su likvidniji od ove sume novac drže daleko od Francuske i njenih poreskih službi.

SLAMARICA: No, svakodnevica u Francuskoj na ekonomskom planu je iz dana u dan sve teža. Još prošle godine i tokom predsedničke kampanje, tema broj jedan se odnosila na kupovnu moć koja je drastično oslabila u zemlji od uvođenja evropske, zajedničke valute. Silna obećanja ne samo da nisu ispunjena već je pod udarom ovog novog talasa finansijske krize sve teže dobiti i običan potrošački kredit, kojima se "krpi" dobar deo prosečnih Francuza. Kada je reč o stambenim kreditima, u poslednjih nekoliko meseci za brojne građane to je postala samo misaona imenica. Naime, banke su vrlo oslabljene aktuelnom krizom i kamatne stope su već premašile šest odsto dok su ipak najviše pooštreni kriterijumi odobravanja kredita: mnogo veće učešće nego do sada, stopa zaduženosti je prepolovljena (sa 60 na maksimalno 30 odsto mesečnih prihoda), dok i najmanja nesigurnost oko budućnosti firme u kojoj radite može da vam uskrati toliko željeni kredit. Da li stoga treba prestati živeti po dosadašnjim kriterijumima i povući sav novac iz banke pa ga pohraniti u dobru staru slamaricu kao nekada, pitanje je koje sve češće postavljaju mnogi Francuzi.

Iako ni predsednik Sarkozi nije isključio mogućnost da neka francuska banka bankrotira, on je to više istakao kako bi se nametnuo kao čovek koji će spasti naciju ukoliko do toga dođe jer se odmah zatim založio da će država garantovati svaki evro koji je na računu francuskih banaka. Direktor francuske centralne banke Kristijan Noaje tvrdi da nema razloga za paniku jer su francuske banke solidne te da poseduju značajne sopstvene fondove koji im omogućavaju da prebrode krizu kao što je ova. Sarkozi i dalje ipak traži rešenje zajedno s liderima evropskih članica G8 kako bi konkretan plan za spas evropske ekonomije mogli da predstave tokom predstojećeg samita EU polovinom oktobra.

Prema najavama koje stižu iz Jelisejske palate, Evropa u svakom slučaju može da odigra odlučujuću ulogu u stabilizaciji globalnog finansijskog tržišta, dok Sarkozijeva ideja o organizovanju međunarodnog finansijskog samita počinje da privlači pažnju ne samo evropskih već i svetskih lidera. Ostaje samo nada da će se ova spasilačka ekspedicija svetskih lidera održati pre nego što bude prekasno, jer prema svim pokazateljima, mnogo toga visi o koncu. U Francuskoj je stopa nezaposlenosti ponovo počela da raste i nije bila viša u poslednjih deset godina: čak dva miliona ljudi je bez posla u Francuskoj a svakodnevno se u medijima provuče vest o otpuštanju novih radnika iz fabrika koje se zatvaraju i većinom sele u zemlje u razvoju gde je radna snaga mnogo jeftinija. Ipak, ovaj talas ekonomsko-finansijske krize koji je zapljusnuo svet sada primorava francuske čelnike da priznaju ono što su pokušavali da prikriju u poslednjih nekoliko meseci: državni deficit je sve veći, a ekonomski rast negativan.

Nenad Tomić