VREME 926, 2. oktobar 2008. / SVET
Jačanje desnice u Austriji:
Duga noć populizma
Na krajnje desnom krilu austrijske političke scene vlada nepomućeno slavlje
|
"Povraća mi se", naslovio je austrijski pisac Francobel (pseudonim Franca Štefana Gribla) svoj tekst u bečkim novinama "Standard" posle prevremenih parlamentarnih izbora održanih u nedelju. Da li to sada znači da svaki treći Austrijanac prezire Evropsku uniju i mrzi strance, postavlja pitanje poznati autor, nakon što su dve ekstremno desne partije zajedno osvojile skoro trideset odsto glasova. "To je zastrašujuć rezultat", očajavao je i slavni dramski pisac Peter Turini. Dok se jedni javno zgražavaju, stideći se izborne volje svojih sugrađana, drugi prkosno slave pobedu otadžbinskih ideja.
Prevremeni raskid „velike koalicije socijalista i narodnjaka plaćen je najgorim izbornim rezultatom posle Drugog svetskog rata. Uprkos velikim gubicima, socijalisti su sa osvojenih 29,7 odsto ipak bolje prošli i ostali na prvom mestu. Narodnjaci su osvojili 25,6 odsto glasova, što je za čitavih 8,7 odsto manje nego na prethodnim izborima. Ekstremno desna Slobodarska partija osvojila je 18 odsto, a nimalo manje nacionalno obojeni Savez budućnost Austrije, nekadašnje ikone desnog populizma Jerga Hajdera, skoro je sa osvojenih 11 odsto glasova takoreći utrostručio rezultat sa prethodnih izbora. Zeleni su sa 9,8 odsto nešto slabiji nego ranije i vidno razočarani. Rezultati će biti konačni tek kada se kroz nekoliko dana prebroji još oko 500.000 glasačkih listića poslatih poštom.
PIROVA POBEDA: I dok partijsko rukovodstvo socijalista predvođeno svojim novim, tek pred ove izbore izabranim predsednikom Vernerom Fajmanom, pobedi najradije ne bi gledalo u zube, kritičari govore o ceni koju su morali da plate za ovu "pobedu". Pošto je u velikoj koaliciji sa narodnjacima škripalo oko svega i svačega, socijalisti su iznenada zahtevali da se Austrijanci ubuduće oko svih bitnih pitanja koja se tiču EU izjašnjavaju referendumom. Otadžbinske snage su aplaudirale, a narodnjaci preko toga nisu hteli da pređu te su raskinuli vladajuću koaliciju. Narodnjaci su za svoju doslednost kažnjeni, a socijalisti su uzjahali talas evroskepticizma i počeli pučanstvu da obećavaju kule i gradove. Podršku im je davala domoljubiva, desničarska i evroskeptična tiražna štampa, dok se iz liberalnih medija na njih sručila lavina kritika, pa zato ne čudi da su se našli tu gde jesu. Socijalisti sada vladu mogu da sastave ponovo sa narodnjacima, ali bi to značilo da su prevremeni izbori bili uzaludni. Socijalisti bi vladu mogli da sastave i u trojnom paktu sa ultradesnim partijama, ali nakon toga ne bi ostalo mnogo od socijaldemokratskih ideala, a ovu mogućnost su i sami odbacivali.
ČARI POPULIZMA: Jedan od austrijskih komentatora je poslednju sednicu parlamenta pred izbore, koja je trajala devetnaest sati, nazvao "dugom noći populizma". U opštoj svetskoj recesiji sve austrijske parlamentarne partije su na ovaj ili onaj način podržale paket od 2,8 milijardi evra koji predviđa beneficije za penzionere – najbrojniju glasačku populaciju i studente. Ovo su bili prvi izbori na kojima su šesnaestogodišnjaci (koji ne plaćaju poreze i doprinose) imali pravo glasa.
Dok socijalisti ćutke trpe kritiku i u koalicione pregovore ulaze kao favoriti, dosadašnji šef narodnjaka Vilhelm Molterer je zbog lošeg rezultata podneo ostavku i rukovođenje partije prepustio dosadašnjem ministru poljoprivrede Jozefu Prelu. Socijalisti u ovoj rokadi vide šansu za sebe, ali i alibi za ponovno obrazovanje velike koalicije kojoj bi možda mogli da se pridruže i "zeleni", u vidu smokvinog lista, tek da može da se kaže da se nešto promenilo.
POMOZ’ BOG: Na krajnje desnom krilu austrijske političke scene vlada nepomućeno slavlje. Trećina birača glasala je za politiku koja bi mogla da se svede pod moto "Austrija Austrijancima", sa ograničenjima prava za strance, pod zavičajnim sloganom "mi smo za EU, ali samo dok ne zadire u suverenitet i interese Austrijanaca". Lider "slobodaraca" Hajnc Kristijan Štrahe i njegov nekadašnji šef Jerg Hajder, koji je osnovao Savez budućnost Austrije, posvađani su posle raskola, kao Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. Međusobni animozitet im sužava manevarski prostor, bar za sada. Hajder, međutim, nagoveštava, da bi u "interesu nacije", moglo doći do pomirenja, a Štrahe se otvoreno preporučuje za čelo koalicije dve ultradesničarske partije sa umereno desnim narodnjacima.
Bez obzira na sve ove razmirice, preko 200.000 Srba u Austriji može mirno da spava. Za Štrahea su oni očigledno "dobri" stranci, on se Srbima direktno obraćao u predizbornoj kampanji, pojavljivao se na skupovima protiv nezavisnosti Kosova i pokazivao puno razumevanje za srpski revolt, poredeći otimanje teritorije sa Južnim Tirolom, delom Italije u kome su Austrijanci posle mnogobrojnih političkih i oružanih peripetija dobili visok stepen autonomije. U organizaciji Dveri srpske Štrahe je u aprilu ove godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu u prepunoj sali održao vatreni govor u kome je Srbe ohrabrivao na boj za očuvanje Kosova. Na tribina koja je nosila naziv "EU – mit ili stvarnost" učesnike je na srpskom pozdravio sa "Pomoz’ bog". Tom prilikom se Štrahe pobratimio sa Srpskom radikalnom strankom.
Iako u postizbornoj kombinatorici malo ko ultradesnim partijama daje šanse da dođu na vlast, njihova snaga izaziva zabrinutost i otvara mnoga pitanja. Jasno je da su nezadovoljni i frustrirani zbog ekonomske neizvesnosti i opšteg pada standarda dali svoj glas onima koji krivce za sve što ne valja u Austriji vide u strancima koji Austrijancima "otimaju" poslove s jedne strane i evropskoj birokratiji u Briselu s druge. Statistika kaže da je 83 odsto Austrijanaca nezadovoljno svojim životom uprkos tome što se Austrija ubraja među najbogatije evropske zemlje s jednom od najboljih socijalnih zaštita. Desni populizam koji, po pravilu razdvaja, nasuprot proklamovanoj politici sjedinjavanja EU, preti da postane evropski problem.
Andrej Ivanji