Održivi razvoj:
Nacrt ambijenta sa bledim kaznama

Zaštita vazduha

Šta čitati ove nedelje? Teško da bi većinu pravnih nacrta, a kamoli nešto kao što je Nacrt zakona o zaštiti ambijentalnog vazduha, iko iz kategorije normalnih ljudi mogao doživeti kao zanimljivo štivo, posebno u nedelji kad se posle Sajma knjiga skupilo mnogo daleko primamljivih stvari za čitanje. No, "Vreme" vam ga ovaj put dosta bojažljivo preporučuje zbog zdravog vazduha nad vašim gradom i drugih blagodeti u budućnosti. Novi bi zakon, koji dolazi kao predlog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, mogao biti jedan od najznačajnih mehanizama u upravljanju zagađenjem u Srbiji, a rok za raspravu o njemu samo što nije istekao. Ako se zbog toga baš napregnete da iščitate 91 član ovog, da se ne lažemo, smrtno dosadnog akta, moglo bi vam se učiniti da put do pomenutog zdravog vazduha i drugih blagodeti neće biti nimalo lak. Gotovo da je izvesno kako će, kad ga po skorašnjem okončanju javne rasprave i pratećih akcija, Vlada prihvati i pošalje parlamentu na overavanje, poslanici radije raspravljati o broju mandata i koječemu drugom, a potom po volji većine samo usvojiti. Nažalost, ništa ne garantuje da će tako dobijena rešenja biti najbolja za očuvanje i poboljšanje ambijentalnog vazduha (misli se na atmosferski vazduh oko nas), koji je u srpskim urbanim sredinama, a posebno u industrijskim naseljima, često katastrofalno zagađen, pa nije zgoreg da ga pogledate dok ne bude prekasno. Naime, država će predloženim zakonom monitoring zagađujućih materija u vazduhu preuzeti na sebe, što je lepo od nje, kad joj građani već kroz porez plaćaju da im štiti zdravlje i životnu sredinu, a deo tog posla može da prepusti i lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini, ali je dobijanje dozvole i ovlašćenja za to toliko birokratski složeno da je jedva zamisliv grad koji u tome može da uspe. Takođe, Vlada će propisati sve granične vrednosti, napraviće državnu mrežu mernih stanica, doneti strategije, načine finansiranja i akcione planove. Na putu da se postignu standardi kvaliteta predviđeni članom 18, koje daje Vlada, ona će dati i rokove da svaki pojedini zagađivač te standarde postigne (misli se na to da modernizuje postrojenja i tako smanji aerozagađenje). Uz to, svim potencijalnim zagađivačima će biti od Vlade dopušteno da sami mere svoje emisije, a za nove objekte će saglasnost dobijati opet od Vlade. Zanimljivo je da članom 23 Nacrt predviđa da se zagađivačima, pošto im se odredi rok da svoje emisije usaglase sa standardima, pa ga oni ne ispoštuju, dopušta da ga prekorače za pet godina – kao da je pisac zakona imao u vidu neke naše konkretne fabrike. Još je zanimljivija politika blagih kazni, data članovima 79-83. Po njoj će fizičko lice koje ne ispoštuje pomenutu birokratiju (i ugrozi zdravlje ljudi) biti kažnjeno sa maksimalno 50.000 dinara, a pravno lice koje po nekom od 14 stavova zagađuje vazduh biće kažnjeno od 1.500.000 do 3.000.000 dinara – mada vam se to možda i čini kao puno novca, to je neuporedivo u odnosu na sume koje i omanji zagađivač mora da uloži kako bi poboljšao kvalitet vazduha. No, videćemo da li će do kazni ikad i dolaziti. Kako god, biće za svakog zagađivača napisano puno papira, a biće i nekih zabrana, naročito kad je reč o materijama koje oštećuju ozonski omotač (kojih u Srbiji ionako slabo ima). "Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti ambijentalnog vazduha sprovodi se od 21. do 30. oktobra 2008. godine", kaže se u saopštenju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i to na sajtu www.ekoplan.rs, koji je odnedavno prijatno redizajniran i gde se, inače, nalazi kontakt na koji možete uputiti sve primedbe, predloge i sugestije na nacrt zakona.

Priredio - Slobodan Bubnjević