Slovenija:
Libor u laškom pivu

Slovenačke banke ipak nisu toliko na udaru kao banke iz nekih drugih država. Zbog neplaćenih rata za stambene kredite sudski izvršitelji, pre svega u regionu Primorske, imaju sve više posla

Sunovrat cena akcija za preko 30 odsto, kao i pad indeksa slovenačke berze SBI na ispod 5000 poena u svega nekoliko nedelja, to su prve vidljive posledice udara svetske finansijske krize u Sloveniji. Neki slovenački stručnjaci su na početku krize ocenjivali da ona Sloveniju neće pogoditi u većoj meri zato što u Sloveniji tržište sa "razvijenim finansijskim instrumentima" nije toliko razvijeno kao u drugim državama Evropske unije. Uprkos tome su i u Banci Slovenija, na čijem je ulazu tabla koja velikim slovima upozorava da je ta banka deo "evrosistema", prisiljeni da smanje predviđanja o očekivanom privrednom rastu za narednu godinu.

Iako su se intervencije banaka ređale, mesečni Euribor (kamatna stopa prema kojoj banke međusobno pozajmljuju evre) prestigao je pet odsto, dok je mesečni Libor (kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju dolare) dostigao gotovo sedam odsto. Da udar krize, koja je prema tvrdnjama eksperata još daleko od svog "dna", dolazi sa zakašnjenjem, govore i ostali zvanični podaci. Sudski izvršitelji, pre svega u primorskom delu Slovenije (Primorska regija), ovih dana, na primer, imaju pune ruke posla pošto rapidno raste broj ljudi koji su kupili stanove na kredit, a sada bankama više ne mogu da otplaćuju mesečne rate jer su neke od banaka odobrile kredite bez potrebnih garancija.

I direktori pojedinih viđenijih firmi priznaju da sve teže dolaze do svežeg novca i kredita koji su im potrebni za finansiranje proizvodnje. Sve to posredno smanjuje proizvodnju i potrošnju, donoseći i manje doprinose za zdravstvenu blagajnu koja se već sada davi u gubicima. I penzioni fondovi se žale na sve manje para i da neće biti moguće ostvariti obećanja nove koalicije odnosno buduće vlade o povišici najnižih penzija na osnovicu od bar 500 evra...

ISTRABENC, LAŠKO: Cene rastu, a Slovenija se već mesecima bori i sa jednom od najviših inflacija u evro-zoni. Stručnjaci iz EU prognoziraju Sloveniji privredni rast od 2,9 odsto dok je inflacija ove godine bila 6,4 odsto. Kriza je udarila po džepu i nove kapitaliste, pre svega Igora Bavčara, predsednika uprave Istrabenca, i Boška Šrota, šefa pivare Laško. Obojica su uspela da većinske pakete akcija u svojim preduzećima otkupe pomoću kredita koje su "osigurali" hartijama od vrednosti. "Vrednosni papiri" su u međuvremenu u priličnoj meri izgubili vrednost, a ulje na vatru doliva i pogrešna poslovna politika nekih preduzeća, pa finansijski stručnjaci kažu da nije nemoguć ni najcrnji scenario, po kome bi Slovenija ubuduće u gradskim jezgrima, umesto luksuznih stambenih naselja (čija je gradnja najavljena), mogla imati "propale fabrike koje su pohlepni finansijski menadžeri na čelu sa predsednikom uprave Istrabenca Igorom Bavčarom zatvorili, nadajući se profitu od prodaje skupocenih zemljišta na kojima su stajale fabričke hale".

Predsednik uprave pivare Laško Boško Šrot je do para za menadžerski otkup akcija Pivare došao tako što je kredit za kupovinu "preduzeća A" osigurao kod banaka akcijama "preduzeća B", da bi kupovinu "preduzeća C" osigurao deonicama "preduzeća B", a kupovinu "preduzeća C" garancijom u obliku – akcija "preduzeća A". I tako redom. Još koliko do pre pola godine mogao je da računa da će kredite i kamate otplatiti zaradom na berzi i profitom od svojih preduzeća, ali je plan pošao po zlu u trenutku kada je zbog finansijske krize vrednost akcija na berzama počela da pada. Upravo zato Bavčar sada rasprodaje pojedine robne marke i nekretnine. Nova Ljubljanska banka je samo za kreditiranje kupovine akcija preduzeća od strane novih "tajkuna" prošle godine uzela najveću pozajmicu u visini od 850 miliona evra. Zbog ovakvih finansijskih operacija i loših bankarskih pozajmica preduzećima, slovenački poreski obveznici su u ne tako dalekoj prošlosti bili prisiljeni da saniraju domaće banke, što ih je koštalo oko milijardu evra.

Marko Kranjec, guverner Banke Slovenija, tvrdi da slovenačke banke ipak nisu toliko na udaru kao banke iz nekih drugih država, ali upozorava da će pad prodaje slovenačkih proizvoda uticati i na sporiji privredni rast. Kranjec ocenjuje da je kriza počela pre 30 godina, tačnije od trenutka kada je finansijski sektor u svetu počeo da se odvaja od "realnog sektora".

Slično procenjuju i drugi slovenački ekonomisti. I slovenački privredni uspon se zasniva na naduvanoj graditeljskoj konjunkturi i problematičnom modelu, opominje dr Bogomir Kovač.

Ekonomista dr Ivan Ribnikar dodaje da se nalazimo "usred krize" i da možemo da očekujemo novi talas otpuštanja radnika i stečajeve ne samo u SAD, nego i po celom svetu.

Igor Mekina