Atina: Napad

Nepoznati napadači pucali su iz oružja i bacili granatu na policijsku stanicu u atinskom predgrađu Koridalos u prepodnevnim časovima u utorak, 3. februara. Povređeno je nekoliko pripadnika antiterorističke brigade, a glavni osumnjičeni za napad su ekstremistička levičarska grupa Revolucionarna borba. Policajac na dužnosti rekao je novinarima AFP-a da su trojica muškaraca pucala iz automatskih pušaka na fasadu policijske stanice i bacila granatu koja nije eksplodirala. Ekstremistički pokret Revolucionarna borba pretio je 15. januara napadom na policiju i pozvali su na oružani ustanak do ubacivanja kapitalizma. U manifestu na osam strana, objavljenom u grčkoj "Pontiki", rekli su da "odgovaraju mecima na metke" i da "jedino oružjem mogu da odbrane siromašne, prognane i proklete". "Prvi put u poslednjih nekoliko decenija, put se otvara… da srušimo politički i ekonomski sistem", piše u manifestu organizacije Revolucionarna borba, čuvene po raketiranju Ambasade SAD u Atini 2007. godine. Država Grčka i SAD ponudile su zajedno dva miliona dolara nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja pripadnike ove grupe koja se nalazi na EU listi terorističkih organizacija.

Najrobi: Glad

Više od dva miliona ljudi u kenijskom regionu Ukambani suočava se sa teškim posledicama gladi, saopštio je Kenijski crveni krst, a prema nekim procenama, najmanje deset miliona Kenijaca čeka slična sudbina zbog deficita kukuruza. Najgore pogođena oblast je Kibvezi, nekad poznata kao jedna od najproduktivnijih u Keniji, u kojoj je više od 15.000 porodica na rubu gladi zato što već tri godine ništa od useva nije uspelo, a reke i izvori su presušili zbog čega lokalno stanovništvo mora da pešači oko pet sati da bi došlo do vode. "Pomoć dobija samo pet porodica u selu. Oni dobijaju oko pet kilograma žitarica po osobi što traje nedelju dana, a onda gladuju do sledeće isporuke", kaže Henri Rumuma, lokalni lider sela Kiboko, u kojem živi 20.000 stanovnika. Deca su presrećna ako dobiju neku hranu u školi, zahvaljujući Programu prehranjivanja školske dece, ali problem je u tome što učitelji štrajkuju pa škole nema. Stanovnici objašnjavaju da imaju jedan ili nijedan obrok dnevno, a deca su prinuđena da jedu divlje voće koje često nije za ljudsku ishranu – u susednom selu Mvingi jedno je dete umrlo upravo od trovanja divljim voćem. Doktor u lokalnoj bolnici kaže da su deca najugroženija, a kada dospeju u bolnicu oporavljaju ih mlekom, jajima i ostalom hranom. Međutim, kad krenu kući, bolnica ništa ne može da im ponudi. "Do sada smo primili 93 dece i 331 odraslu osobu", kaže doktor, navodeći da su svi bili u kritičnom stanju. Vlada Kenije proglasila je stanje nacionalne katastrofe i zatražila međunarodnu pomoć u hrani. U međuvremenu, zemlja porekla aktuelnog američkog predsednika u žiži je interesovanja zbog drugih, medijski atraktivnijih događaja: polubrat Baraka Obame, predsednika SAD, Džordž Obama uhapšen je u Najrobiju zbog posedovanja kanabisa sa još trojicom mladih ljudi, i trenutno je u pritvoru. Susret sa rođakom u memoarima Baraka Obame opisan je kao "bolno iskustvo", a Džordž je bio jedini blizak rođak koji nije prisustvovao inauguraciji svog slavnog brata u Vašingtonu.

Pojas Gaze: Raketiranje

Strah od odmazde vlada u pojasu Gaze nakon što su palestinski ekstremisti ispalili raketu na Izrael dan posle sastanka zvaničnika Hamasa i Egipta u Kairu gde se govorilo o dugoročnom primirju sa Izraelom. Dalekometna raketa tipa "grad", ispaljena iz pojasa Gaze, pogodila je izraelsku luku Aškelon, a izraelski mediji ističu da je to prvi put po okončanju ofanzive Izraela da je takav tip rakete ispaljen preko granice s Pojasom Gaze. Na sreću, prilikom raketiranja nije bilo ljudskih žrtava već je samo načinjena materijalna šteta. Na raketne i minobacačke napade Izrael je odgovorio vazdušnim napadima u kojima je poginuo jedan Palestinac, a trojica su ranjena. Mark Regev, portparol izraelskog premijera Ehuda Olmerta, izjavio je da se "Hamas igra sa vatrom", poentirajući da će oni biti krivi ukoliko dođe do nove eskalacije. Stanovnici Rafe na jugu Pojasa Gaze tvrde da su primili telefonske poruke izraelske armije sa upozorenjem da napuste svoje domove pred očekivani vazdušni napad-odmazdu. Grad Rafu, smešten na granici s Egiptom, Izrael smatra krijumčarskim centrom pa je stoga poruka o evakuisanju snimljena na arapskom jeziku bila upućena prvenstveno "ljudima koji rade u tunelima, žive pored njih ili daju logističku podršku teroristima", sa preporukom da se odmah sklone iz te zone. Benjamin Netanjahu, lider izraelske opozicije, koji na izborima zakazanim za 10. februar ima najviše šanse da postane novi premijer, zarekao se da će "srušiti režim Hamasa u Gazi ako bude izabran za premijera".

Teheran: Satelit

Prvi iranski satelit domaće proizvodnje nazvan "Safir-e Omid" ili Ambasador mira, lansiran je u orbitu u utorak, 3. februara. Državna televizija emitovala je snimke lansiranja rakete sa satelitom projektovanim za potrebe naučnog istraživanja, prikupljanje informacija, testiranje opreme i telekomunikaciju, koji će u toku dana napraviti 14 krugova oko Zemlje. Naredbu za njegovo lansiranje izdao je lično predsednik Mahmud Ahmadinedžad telefonom, ispred televizijskih kamera. Prvi iranski satelit lansiran je u atmosferi napetosti između zapadnih zemalja i vlade u Teheranu oko iranskih nuklearnih ambicija. Rojters podseća da dugodometna balistička tehnologija, koja se koristi za lansiranje satelita, može da se upotrebi i za lansiranje raketa zbog čega trpi sankcije UN-a i SAD, ali Teheran tvrdi da nema takve planove. Iran već ima jedan satelit u orbiti – "Sina-1", lansiran ruskom raketom 2005. godine, ali taj nije "dostignuće iranskih naučnika", kako je istaknuto na državnoj televiziji. Islamska država, četvrti proizvođač nafte u svetu, tvrdi da su njene nuklearne ambicije ograničene na proizvodnju električne energije kako bi se ispunile domaće potrebe i omogućio povećan izvoz sirove nafte i gasa. Satelit "Omid" će se posle jednog do tri meseca provedena u orbiti vratiti na Zemlju s podacima koji će pomoći stručnjacima da pošalju u svemir "operativni satelit". Satelit je lansiran u vreme proslave tridesete godišnjice islamske revolucije u Iranu.

Priredila Biljana Vasić