Život u Centralnom zatvoru:
Kad se ugase svetla

U Okružnom zatvoru u Beogradu mobilni telefon košta 800 evra, a za boks cigareta može da se naruči zastrašivanje svedoka telefonom

Noću mnogi zatvorenici ne spavaju. To je vreme kada se obavljaju razni sitni poslovi i oživljava komunikacija među pritvorenicima i sa spoljnim svetom. A pošto vremena na takvom mestu uvek ima na pretek, oni mogu da potroše i po nekoliko sati na vađenje mobilnog telefona iz šteka, obavljanje poziva i vraćanje telefona u štek. Isto važi i za osmišljavanje najfantastičnijih načina krijumčarenja i sakrivanja stvari čije je posedovanje ovde zabranjeno, priča jedan od bivših stanara Okružnog zatvora u Beogradu, poznatog i kao CZ. "Svaka ćelija ima najmanje dva ili tri mobilna telefona, pri tome je jedan uvek u šteku, ne koristi se, osim u slučaju kada stražari pronađu i oduzmu sve ostale. Kad kao ‘gušter’ dođeš u CZ, u sobi si sa četiri ili osam kreveta, i uvek je jedan zatvorenik glavni. Obično je to neki poznati kriminalac ili neko ko je dugo u zatvoru. Odmah dobiješ mobilni telefon da se javiš. Telefon kupiš tako što, na primer, neki prijatelj tog glavnog pozove tvoju suprugu i traži od nje da se nađu i da ponese 800 evra."

Da pritvorenici imaju telefone, nikoga ne iznenađuje. Poznato je da su, na primer, članovi takozvane Jotkine grupe bili prisluškivani tokom boravka u pritvoru, a na sajtu Kristijana Golubovića još uvek se mogu pogledati njegovi snimci iz CZ-a načinjeni pre tri godine upravo telefonom. Na jednom je Golubović sa tri mobilna telefona i hands free slušalicom u uhu (valjda toliko često zvoni telefon da mu je teško da drži aparat u ruci), a na drugom snimku Golubović pokazuje dva komada nekakvog očigledno u zatvoru izrađenog hladnog oružja nalik šilu koje zabada u klupu.

NABAVKE: U Okružnom zatvoru u Beogradu smešteno je više od hiljadu ljudi, od toga je mali broj osuđen na kazne do godine dana zatvora (takozvani slobodnjaci), a ostali su u pritvoru. Na 60.000 metara kvadratnih smešten je upravni deo, pet blokova i četiri šetališta. Kažu da su hodnici CZ-a dugi oko 14 kilometara. Uz veliki strah, frustracije i probleme zbog situacije u kojoj su se našli, pritvorenici su za razliku od običnih zatvorenika pod još većim stresom jer žive u neizvesnosti – čekaju podizanje optužnice ili suđenje. Kako se pritvorenik ponaša odmah pošto stigne u zatvor, presudno utiče na njegov dalji boravak u CZ-u i na status među ostalim zatvorenicima. Monotone dane provode u ćelijama koje se sučeljavaju leđima i izlazom su okrenute prema hodniku, pa zbog toga u njih dnevna svetlost ne dopire direktno kao ni svež vazduh.

ZATVORSKI DANI: Kineski pištolj,...

Mnogi pritvorenici razmišljaju o bekstvu, ali je poznato da se prokopavanjem zida ćelije nikako ne može izaći van zatvora, već samo u susednu ćeliju, hodnik ili najdalje do šetališta sa koga je opet veoma teško ili nemoguće pobeći. Naravno, ima i drugih načina za bekstvo, a da li bi i kako plastična replika "kolta" koja je pronađena u ćeliji Milorada Ulemeka Legije u tome mogla da pomogne, stvar je domišljatosti ili mašte. Nagađanja su došla dotle da se u jednom od tabloida pominje kako bi Ulemek pomoću plastičnog pištolja mogao od stražara da otme pravi, onda da razoruža ostale stražare, neke od njih uzme za taoce, pobegne iz zatvora, taoce razmeni za helikopter, pa na kraju i da upadne u neku od državnih institucija (ne precizira se koju niti šta bi tamo radio). Za sada, jedino sigurno je da je u CZ moguće uneti plastični pištolj, mobilne telefone i ko zna šta još (tokom nedavnog pretresa o kojem je javnost bila obaveštena, osim "kolta" i nekoliko telefona pronađena je i jedna metalna štangla, kažu u upravi zatvora).

...krug za šetnju i...

"Ovakva replika pištolja može da se kupi u svakoj boljoj prodavnici igračka, kao i u kineskom tržnom centru", rekao je na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde Milan Obradović. Gotovo istovetan primerak pronašli smo u jednoj kineskoj radnji u Zemunu i platili ga 100 dinara.

Naš sagovornik, koji je relativno skoro izašao iz CZ-a objašnjava da se stvari mogu uneti na više načina, a najjednostavnije tokom posete supruge jer kontrola tada nije previše stroga. Stvar koju donese posetilac može se, na primer, sakriti u đon od patika. Ovo se radi tako što se izvadi uložak od patika, sa unutrašnje strane se iseče rupa na đonu, smesti predmet i vrati uložak (zato neki pritvorenici vole da nose do pre nekoliko godina popularne patike sa veoma debelim đonovima). Još omiljenije mesto mnogima su slip gaće. Radi se o modelu koji s prednje strane na mestu gde je šlic i između nogu ima pamučno ojačanje. Cilj je da se predmet sakrije između nogu i između dva sloja materijala. Kada se poseta završi (a prostorije za posetu se ne nadziru i u njima su sami pritvorenik i njegov posetilac) stražari pretresaju pritvorenika i on može da skine i slip gaće i patike, ali ako pretraga nije obavljena pažljivo, ništa neće naći. Upravnik Okružnog zatvora Miroslav Micić objasnio je da su posle prošlonedeljnog pregleda snimaka sigurnosnih kamera napravljenih tokom prethodnih mesec dana, u CZ-u protiv 11 čuvara pokrenuti disciplinski postupci, uglavnom zato što uopšte nisu pretresali pritvorenike pre i posle posete.

...posetioci

S obzirom na to da su samo prošle godine pritvorenici CZ-a imali ukupno 29.948 poseta, čak i da je napravljen propust u samo jedan odsto slučajeva, u zatvoru bi mogao da se nađe povelik broj nedozvoljenih predmeta. Što se Milorada Ulemeka tiče, od 3. maja 2004. kada je doveden ovde, primio je 157 "običnih" poseta i 535 poseta advokata. Osim toga, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović navodi da veći deo zatvorskog osoblja radi prekovremeno za izuzetno niske plate.

Bivši pritvorenik iz CZ-a s kojim smo razgovarali tvrdi da se na ulazu u zatvor skenira samo hrana, ali da detektori kroz koje prolaze ljudi stalno pište i da na njih niko ne obraća pažnju. Svakako, hrana se obavezno unosi u plastičnoj, providnoj ambalaži, a za njeno unošenje važe slična pravila kao i za ostale stvari. Na primer, ne može se uneti piletina jer se od pileće kosti može svašta napraviti, kao i od tvrdih korica knjiga, koje se obavezno istrgnu pre nego što knjiga stigne do pritvorenika. U ćeliji se nedozvoljeni predmeti kriju u zidu (navodno se u CZ-u buše lako jer su stari i pravljeni su od cigle), među sredstvima za ličnu higijenu, u dušeku, među drugim ličnim stvarima...

PRIČE: Treba ipak napomenuti da bivši zatvorenici po pravilu retko govore o vremenu provedenom na ovom mestu, jer nikad ne mogu da budu sigurni da se u njega neće vratiti, a onda bi "brbljanje" moglo da im se obije o glavu. Neke metode o kojima je ovde reč odavno su "provaljene", a one koje su još uvek u upotrebi, što se stanovnika zatvora tiče, ne bi valjalo da se nađu u novinama.

Komunikacija među zatvorenicima često se obavlja tako što se urolani papirići sa porukama provlače kroz minijaturne rupe na zidu koji deli dve ćelije. "Slobodnjaci" koji obavljaju nekakve poslove, rade u kantini ili sakupljaju đubre iz ćelija mogu da pomognu u prenošenju poruka. Jedan od poznatijih načina je ubacivanje ceduljica u čistu ili prljavu posteljinu.

Mnogi stanari CZ-a veoma brižljivo skupljaju i čuvaju sitnice koje su im dostupne, jer sve može da posluži za ubijanje vremena i pravljenje najrazličitijih predmeta. Neki su pažljivo sakupljali karton i odlepljivali parčiće selotejpa sa paketa koji im stižu da bi od toga napravili delove za gitaru. Skupljaju se konci, kartoni, spajalice, a koliko mogu da budu "inventivni" moglo se videti tokom zatvorske pobune 2006. godine kada su neki od pobunjenika federom iz hemijskih olovaka zašili sebi usta. Nekada popularno oružje bile su četkice za zube koje su pritvorenici besomučno oštrili, a neki tvrde da se nešto nalik bodežu može napraviti tako što se bilo kakvo parče plastike neko vreme drlja o zid.

BIZNIS: U Centralnom zatvoru novac nema bogzna kakvu vrednost, umesto njega se koriste cigarete, droga i lekovi koji se razmenjuju za najrazličitije predmete i usluge. Za jedan boks cigareta može da se naruči zastrašivanje svedoka preko telefona, tvrdi naš sagovornik.

Kantina u CZ-u oduvek je važila za jednu od najbolje opremljenih (šećer, kafa, cigarete, sokovi, društvene igre, sredstva za higijenu, baterije...) i sigurno donosi veliki profit s obzirom na to da se u njoj snabdeva više od hiljadu ljudi. Pritvorenici iz spoljnog sveta ne mogu da dobiju sredstva za higijenu, već su obavezni da ih kupe u kantini (a većina izuzetno pazi na higijenu jer se plaše hepatitisa i drugih zaraznih bolesti). Iz kantine se kupuje po "pripejd" sistemu tako što na "račun" pritvorenika neko uplati novac, a onda ga on troši. Međutim, pritvorenik ne ide u kantinu, već jednom nedeljno napravi spisak stvari koje su mu potrebne i preda ga čuvarima. Sa kupljenim stvarima, pritvoreniku se iz kantine vraća i njegov spisak za kupovinu na kojem je pribeležen preostali iznos na računu. Naš sagovornik napominje da pritvorenici nikad ne znaju cene artikala u kantini, jer ne dobijaju fiskalni niti bilo kakav drugi račun. Na primer, ako neko na svom pripejd računu ima 5000 dinara i naruči 10 određenih artikala, preostane mu 1500 dinara. Međutim, ako na računu ima 2000 dinara i naruči sasvim iste artikle, preostaće mu 500 dinara. Na osnovu najrazličitijih proračuna on je izračunao da pakovanje 10 baterija nepoznatog proizvođača iz Kine košta 1100 dinara, što je daleko viša cena od one na trafikama u okolini CZ-a. On još dodaje da su mnogi pritvorenici primetili da se ubrzo nakon promene uprave zatvora menjaju i dobavljači čiji se proizvodi prodaju u kantini.

Marija Vidić