Rekli su o krizi:
Pitanja i rešenja

Vlada je najavila paket mera kao svoj odgovor na krizu. A predstavnici vlasti izjavljuju da je sada, u vreme krize, potrebno da se cela Srbija ujedini u prevazilaženju recesije i opominju da sada "nije trenutak za nadmetanja, jer niko ne može da kaže koliko će kriza trajati i šta će se dešavati". Po njima, ovo je trenutak kada treba okupiti svaku dobru ideju, i zaista, vladine najave antikriznih mera dobile su odgovor u političkoj javnosti, a "Vreme" predstavlja neke od tih ocena koje su došle od predstavnika opozicije, sindikata i ekonomista

Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe Napred Srbijo: Simbol države

"Kad država koja gazduje sa 800 milijardi dinara odluči da pomoć zatraži od zaposlenih koji imaju 12.000 do 20.000 dinara plate mesečno, to je znak da je država propala."

Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a: Šibicari

"Ti ljudi (na vlasti, D.G.) imaju isti mentalni sklop kao oni prevaranti sa šibicama i kartama. Verujem da su ovu ideju (porez za primanja od 12.000) smislili Boža i Mlađa, jer je njihov mentalni sklop takav. Oni su probali, pa kad su shvatili da će da radi motka, onda kuku-lele."

Nenad Prokić, dramaturg i poslanik LDP-a: Alibi

"Država bi bankrotirala da nismo uzeli novac od MMF-a, od tog zapadnog sveta koga se neki gade, a koji nas očigledno izdržava jer to nismo sposobni sami da uradimo. Da taj novac nije pozajmljen, već u maju ljudi na državnim jaslama ne bi primili plate. To je oličenje Vlade koja nas vodi. Ne smemo da dozvolimo Vladi da nas ubedi u to da je država na ivici bankrota zbog ekonomske krize. Ne može se svetska kriza koristiti kao alibi za sve, a ova vlada uporno traži gde će da svali sopstvenu krivicu. Ko će sutra biti odgovoran što smo stali u evropskim integracijama, što Mladić nije uhapšen, što nemamo bezvizni režim, što nisu sprovedene nikakve reforme… Neko drugi, Vlada ne!"

"Ja da tešim stanovništvo neću, biće jezivo. Amerikanci će izaći iz krize za godinu dana, jer su oni raspodelili posledice nezajažljivog kapitalizma na ceo svet. A mi koji smo sami sebe izopštili iz dobrih stvari u tom svetu, mislili smo da ćemo tako moći da se izvučemo i od loših. Ali to ne može tako. Ova vlada ima šansu da postane najgora u srpskoj istoriji."

Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije: Beg u sivu ekonomiju

"Većina evropskih zemalja smanjuje poreze za građane i privredu, jedino vlada Srbije radi potpuno suprotno. Ova mera neće značajno uticati na povećanje priliva novca u budžet, jer će prvenstveno naterati poslodavce i zaposlene da ponovo počnu da rade ‘na crno’ i da izbegavaju plaćanje poreza državi."

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije: Divljanje vlasti

"Od obećanja da će najugroženiji biti zaštićeni, došli su do toga da oporezivanjem sirotinje pune budžet. Zašto se nisu setili da oporezuju one koji su se obogatili devedesetih godina, koji su profitirali od privatizacije i postali vlasnici firmi?! Počeli smo da se organizujemo da bismo izašli na ulice pre nego što ovako izmenjeni zakoni dođu na dnevni red. To znači da ćemo započeti masovne proteste za dve do tri nedelje! Mnogo ljudi će izaći na ulice da zaustavi ovakvo ‘divljanje’ vlasti."

Vladimir Gligorov, ekonomista: Nepoznat kurs

"Mnogo je gore nego što izgleda, i da nije postignut sporazum sa MMF-om, deficit bi bio dve milijarde evra, što čini više od sedam odsto BDP-a. To je mnogo i za razvijenije zemlje. Ali, ono što će prvo uslediti, posle primene dogovorenih mera, biće veliki pad potrošnje, a kao prethodnica ide zamrzavanje plata, potom ide povećanje poreza, a sve uvećano s inflacijom od deset odsto. Ono što, međutim, zbunjuje jeste činjenica da ni Monetarni fond, a ni Vlada Srbije ne spominju kurs dinara, koji je u stvari ključna stvar u pregovorima. Nije jasno s kojim kursom Fond računa da se sve mere sprovedu."

Dragoljub Rajić, zadužen za odnose sa javnošću u Uniji poslodavaca Srbije: Birokratski apsurdi

"U uslovima kada jedna trećina firmi ima blokirane žiro-račune, kada je čitav sistem međusobnih plaćanja usporen, uvođenje novih opterećenja, samo je signal da vlada više nema jasnu sliku kako da popravi poslovni ambijent. Reč je o apsurdnoj birokratskoj meri koja će izazvati novi niz nevolja."

Branislav Čanak, predsednik Sindikata "Nezavisnost": Bezobrazluk

"Svaki dodatni namet na sirotinju, koja ionako nema od čega da živi, predstavlja – bezobrazluk. Reakcije ćemo videti kada radnici počnu da primaju umanjene zarade. Nisam siguran ni da će ovim novim nametima Vlada uspeti da zakrpi budžet. Ako vide da građani ćute, može se desiti da uslede novi nameti."

Miroljub Labus, bivši potpredsednik Vlade: Osetljivo

"Rez treba da se napravi na svim nivoima i za primenu takve strategije morao bi da postoji široki konsenzus, jer je i smanjivanje državne administracije politički i socijalno osetljivo i teško pitanje."

Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa: Lutanje

"Kao i kod svake promene, moraju da pođu od sebe, a bojim se, na to nisu spremni. Sve zajedno, planovi i najave Vlade, način na koji Vlada komunicira sa građanstvom pokazuju da apsolutno ne postoji plan i politika već lutanje zavezanih očiju po krizi koja je svugde oko nas. To je neodgovorno."

Slobodan Antonić, sociolog: Nepoznata snaga

"U narednim mesecima u Srbiji bi moglo da dođe do socijalnih protesta, samo je pitanje kolika je snaga tih protesta, jer bi sindikati mogli da okupe samo radnike iz državnih firmi, a ne i iz privatnih. Eto, US stil praktično je zatvorio fabriku u Smederevu. Ali, nezadovoljstvo među građanima može da izazove ponašanje same političke elite, koja se dugo pravila da kriza nas ne dotiče, a sad se uspaničila, što pokazuje namera da oporezuju primanja veća od 12.000 dinara."

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a: Partijski kadar

"Vladu i državni aparat treba smanjiti i to je trebalo učiniti i pre i mimo krize. Nije presudan broj ministarstava već broj zaposlenih i količina novca koja ide Vladi Srbije. Kada umanjimo administraciju, opasnost je da posle imamo još goru upravu tako što će ostati samo partijski kadar. Poenta je koliko je ljudi zaposleno i šta oni zapravo rade, a ne koliki je broj ministarstava. Za šta god da se vlast odluči, to rešenje mora biti sistemsko. A mi smo sada u situaciji da država ne zna ni kolike su plate ni koliki je višak. Oni jednostavno sve to ne znaju."

Đorđe Vukadinović, urednik časopisa "Nova srpska politička misao": Loša taktika

"Poslednji potezi će dodatno umanjiti ionako narušeni autoritet i kredibilitet Vlade Srbije. Predomišljanjem oko sprovođenja ekonomskih mera, Vlada šalje poruku da nije dovoljno ozbiljna. Ne govorim o tome da li je odluka o solidarnom oporezivanju loša ili je dobra. Ali još gore od te mere je taktika ‘kreni-stani’ koju sad sprovodi Vlada. Ako je već donela neku odluku koja je dobra, onda mora iza nje i da stoji bez obzira na to šta o njoj neko misli. Ovako ispada da prvobitna odluka nije bila ni dobra, niti je o njoj dobro promišljeno."

Danilo Šuković, ekonomista: Sledi mat

"Vlada se ponaša kao da je u konfuziji i povlači iznuđene poteze, što u šahu znači da sledi mat. Situacija u kojoj se nalazimo nije nimalo ohrabrujuća za obične građane. Posebno zato što je Vlada propustila da ustanovi diferencijalne poreze, odnosno da napravi razliku između nameta na džep siromašnijih i onih drugih slojeva našeg društva."

Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji: Zaštititi siromašne

"Vlada Srbije bi radi smanjenja efekta globalne finansijske krize trebalo da zaštiti siromašno i ugroženo stanovništvo koje će najviše biti na udaru posledica krize."

Zoran Popov, ekonomista: Sirotinja plaća

"Najveći ceh ovakvih mera platiće oni koji ostanu bez posla, i oni koji će teško živeti sa umanjenim prihodima. Podizanjem poreza na zarade najviše će biti pogođeni građani koji su slabije plaćeni i nemaju mogućnost alternativnih izvora zarade. Sve ovo može dovesti do eskalacije socijalnog nezadovoljstva i tenzija."

Zorica Tomić, kulturolog: Fajront

"Kupovina automobila ili uplaćivanje za letovanje u ovom periodu se pre može nazvati ekscesivnim ponašanjem, jer mnogi razmišljaju po sistemu ‘Kada sve propada, nikakva štednja me neće spasiti. Bolje sad da nešto uzmem, jer ko zna kad ću to moći da priuštim ponovo’. Takvo ponašanje je izraz straha, koji se temelji na osećanju beznađa i nesigurnosti, kao pred fajront. Građani Srbije već godinama žive u tranziciji i nemaju dovoljno iskustva kako život izgleda u razvijenim zemljama gde svi bukvalno žive na kredit."

Vladimir Vučković, ekonomista: Vlada nikog ne pita

"Mere koje Vlada Srbije mora da sprovede u delo samo su dokaz kraha naše ekonomske politike. Problemi u srpskoj ekonomiji nisu nastali sada, ali sada su se iskazali u punoj snazi, jer suština nastalog problema leži u tome što za prethodnih devet godina nije urađena reforma javnog sektora. Mi smo jedina zemlja na svetu koja se restriktivnom monetarnom, a sada i restriktivnom fiskalnom politikom bori protiv ekonomske krize."

"Svi kukaju i građani i privrednici i ekonomisti. Vlada nije nikoga konsultovala prilikom donošenja ovih mera. Imali su to savetovanje na Kopaoniku gde ništa nisu uradili, a mogli su bar pitati članove Ekonomskog saveta, koji su oni osnovali, šta misle o tim merama."

Saveza samostalnih sindikata Srbije, saopštenje: Degradacija dostojanstva

"Da li je za osmišljavanje ovakvih mera neophodno 25 ministarstava, u kojima, pored ministara, u funkciji rešavanja problema u Srbiji radi i, za to je plaćeno, 239 državnih sekretara, pomoćnika i savetnika. Vlada Srbije svojim učešćem u otvaranju prodavnica za siromašne građane toleriše degradiranje dostojanstva svojih građana."

Danijel Cvijetićanin, ekonomista: Pogubne mere

"Oporezivanje bogatih i navodno davanje siromašnima mere su koje bi pohvalio svaki politikolog. One su, međutim, pogubne za ekonomiju jedne zemlje. Povećanje poreza onemogućava privatnu inicijativu, smanjuje štednju i eventualno investiranje. Ove mere vode ka smanjenju broja zaposlenih i beg u sivu ekonomiju. I samo prisustvo MMF-a u zemljama koje traže kredit dokaz je da one nemaju sposobne vlade da same sprovedu mere koje svode potrošnju na onu meru koja odgovara državi."

Miladin Kovačević, ekonomista: Nema vremena

"Vladi ne preostaje mnogo vremena, kao ni izbora u traženju novih i izdašnih rešenja. Ako još osetnije ne smanji svoje troškove, moraće da poveća PDV i da porezom na plate optereti javni sektor, osim zdravstva i školstva. Samo u ta dva sektora radi oko 262.000 od oko 550.000 zaposlenih u državnim službama i javnim preduzećima. Može li polovina oporezovane javne potrošnje da namakne nedostajućih 20 do 30 milijardi dinara? Verovatno ne, pa će se pribeći nekim proinflatornim merama."

Aleksandar Stevanović, ekonomista: Ima rešenja

"Srbija je metastazirana partijska država koja troši više od polovine onoga što stvori deo Srbije koji nešto privređuje. Zasigurno postoji rešenje, ali se ne sviđa partijskim elitama, a to je da se odreknu svojih privilegija i da jasno kažu svojoj ‘partijskoj bazi’ da se novac zarađuje na tržištu. Lakše je iscediti produktivni deo Srbije nego raditi na stvaranju dobrog poslovnog okruženja koje bi privuklo ozbiljne investitore, ali i ostavilo partiokratiju bez posla i moći."

Dokumentacioni centar "Vreme"