Dve nove knjige Ranka Munitića:
Za umetnost animacije

U trenutku njegovog odlaska, jedan broj knjiga Ranka Munitića bio je u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme

U subotu 28. marta 2009. ostali smo bez Ranka Munitića, našeg najplodnijeg i najmudrijeg mislioca o medijima i umetnosti. Nedugo posle toga, u prostorijama izdavača Filmskog centra Srbije, održana je promocija dve nove knjige Ranka Munitića – Zbornik o animaciji i Filmska slika i stvarnost. Pošto ove knjige pripadaju nizu od više knjiga na kojima sam imao čast i zadovoljstvo da sarađujem sa Rankom Munitićem, kao i nizu njegovih knjiga koje će tek izaći, pre njihovih kratkih prikaza dao bih mali uvod o našem poznanstvu i saradnji.

Ranka sam upoznao 1985, neposredno posle premijere mog prvog profesionalnog filma Tango regtajm, posle koga smo ostali u radoznaloj profesionalnoj i lepoj prijateljskoj vezi. Sledili su zanimljivi i plodni razgovori tokom rada na svakom od mojih budućih filmova, pisanje predgovora ili pogovora za knjige, saveti šta raditi kad ne znamo šta da se radi. Rankovi i moji napori, u početku nezavisno jedan od drugoga, bili su usmereni ka negovanju i podržavanju umetnosti animacije. Komercijalna animacija ima svoje zakone i sama sebi ume da pomogne. Umetnička animacija uvek je bila najnežnija grana na drvetu "osme umetnosti", zahtevajući od autora nekoliko talenata, velike napore, upornost i odricanja tokom dugotrajnog rada na filmu, a uz prilično neshvatanje i odsustvo zvanične podrške. Za razliku od dugovečne Zagrebačke škole crtanog filma koja je neprekidno trajala 40 godina, u Beogradu, i pored mnogobrojnih pokušaja, nikada nije mogao da se ustali producent koji bi se nametnuo kao centar za animaciju i istrajao u otkrivanju i negovanju autorskih ličnosti. Studio AAA (Avalin Atelje Animacije) koji je na Rankovu inicijativu (uz pomoć Vere Vlajić i moju) u Avala filmu osnovan 1988, bio je zamišljen kao takvo mesto. Međutim, ni ovaj studio nije bio bolje sreće – iako je u njemu nastalo nekoliko vrednih animiranih filmova, zbog situacije u zemlji početkom devedesetih morao je da se ugasi.

SUŠTINA MEDIJA: Najdugovečniji producent u Srbiji ipak je bio Dunav film iz Beograda. Tokom devedesetih Ranko Munitić je za ovu kuću kreirao seriju od skoro 30 video kaseta u kojima je odabrao i artikulisao filmsko blago nastalo tokom 50 godina u okrilju Dunav filma (većina sa dokumentarcima, a tri kasete sa animiranim filmovima) ali iz zagonetnih razloga ove kasete nikada nisu otišle u distribuciju. Prebacivanje na DVD nije veliki niti skup posao, pa bih apelovao na Ministarstvo kulture da pomogne da ovo (široj javnosti nepoznato) kapitalno delo Ranka Munitića što pre ugleda svetlost dana.

Godine 2006. uspeo sam da oformim predmet "Animacija" i novi studio za animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti, koji je Ranko odmah prepoznao kao novi i trajniji rasadnik umetnosti animacije. Ideju o ediciji "Signum", koju bi izdavao Fakultet, Ranko je prihvatio sa oduševljenjem i tako je novi predmet Animacija u maju 2006, pre nego što je počeo sa radom u oktobru, već imao dva zvanična udžbenika, jedan za praksu – Školu crtanog filma Borivoja Dovnikovića i drugi za teoriju – Rankovu Estetiku animacije.

Naša izdavačka avantura počela je 2005. godine kad sam predložio Ranku da objavimo kao posebnu knjigu njegovu studiju Strip – deveta umjetnost? objavljenu trideset godina ranije u okviru tematskog broja časopisa "Kultura". Smatrao sam je dragocenom analitičkom studijom suštine ovog medija koji se proučava u okviru mog predmeta Ilustracija na FPU. Ranko je bio iznenađen predlogom, jer taj je tekst za njega bio stvar prošlosti i nije uopšte planirao da se bavi njime. Posle nekog vremena obavestio me je da je razmislio i da bismo ipak mogli da to izvedemo. Tekst je proširio, doterao, uneo svoja novija razmišljanja i iz naslova izbacio znak pitanja, koji je bio jasan pokazatelj da je sedamdesetih strip još uvek bio problematičan i nepriznat medij. Dodat je i slikovni istorijski pregled od stotinak strip tabli koji sam, u ulozi urednika, krstio "Hronoantologija", što se njemu jako dopalo. Uspeo sam da za neočekivano kratko vreme knjigu pripremim za štampu i uz pomoć prijatelja iz štamparije TK Mont Image maja 2006. odštampano je prvo izdanje u tiražu od 200 primeraka. Ranko je bio oduševljen što cela stvar tako efikasno funkcioniše, tako da je sledeća knjiga bila duplo deblja – Estetika animacije, pomenuto drugo izdanje njegovog (skromno nazvanog) Uvoda u estetiku kinematografske animacije iz 1983. Pomogao sam oko poslednjeg poglavlja koji se odnosio na digitalnu animaciju i oko nove "Hronoantologije" koja je obuhvatila 100 najznačajnijih animiranih filmova svih vremena. Poslednje poglavlje Estetike animacije koje govori o kompjuterskoj animaciji nastalo je kao plod naših dugih diskusija koje su Ranka inspirisale da dođe do fantastičnih zaključaka o suštini novog, digitalnog medija.

NOVE KNJIGE: Zbornik o animaciji Ranka Munitića predstavlja zbirku izabranih tekstova o kinematografskoj animaciji koji su nastali u Srbiji, uglavnom u Beogradu. Prvi od domaćih tekstova izašao je u Politici 19. januara 1930. pod naslovom "Mike, najveća senzacija ton-filma" a potpisao ga je niko drugi nego Miloš Crnjanski. Bio je oduševljen "zvučnim živim crtežima" i u svom tekstu, tridesetak godina pre teoretičara i estetičara ovog medija, primetio i opisao neke od suštinskih odlika ovog medija. Munitić, kao ekspert za Zagrebački krug crtanog filma uočava da su, paradoksalno, analitički najvažniji afirmativni tekstovi o Zagrebačkoj školi nastali u Beogradu, od prvih njenih uspeha. Nižu se eseji o domaćoj i svetskoj animaciji iz pera domaćih autora, da bi poslednji od pedeset osam tekstova bio posvećen kompjuterskoj animaciji, fenomenu najnovijeg doba.

Ranko Munitić je bio strog prema svojim mnogobrojnim tekstovima o animaciji, i od mnoštva uvrstio je samo četiri. Na moju molbu dodao je još dva, jedan o Dušanu Petričiću, za koga smo se složili da je imao veoma važnu ulogu u beogradskoj animaciji, i drugi pod naslovom Aljoša, esej iz Rankove knjige – Filmski prijatelji, o njegovom prijateljstvu sa velikanom animacije Aleksandrom Aleksejevom. Naime, ovaj tekst baca svetlost na okolnosti pod kojima je Aleksejev napisao predgovor za Rankovu knjigu Estetika animacije.

Prva verzija knjige Filmska slika i stvarnost izdata je 1982, a sadašnji originalni naslov bio je zamenjen znatno manje preciznim naslovom Dokumentarni film da li ne?. Naime, ova knjiga se ne bavi samo pitanjima dokumentarnog filma, već najšire obuhvata probleme prirode, karaktera i dejstva filmske slike, ili da upotrebimo autorov izraz – "suštinske zagonetke filmske slike". Ova važna rasprava o najdubljim medijskim karakteristikama filma u novoj verziji obogaćena je malim zbornikom od deset tekstova na istu temu, od pionirskog teksta Pavla V. Vujića iz 1896. koji svedoči o mediju iz vizure prvih filmskih projekcija, preko tekstova Boška Tokina, Živojina Pavlovića, Branka Vučićevića, Dušana Makavejeva, Dušana Stojanovića do teksta Davida Albaharija iz 2006. U rasponu od 110 godina, ovi tekstovi se "svi, na ovaj ili onaj način bave istim pitanjem, odnosom filmske slike i stvarnosne materije". Ideja da knjizi doda deset eseja proistekla je iz Munitićevog stava da nema konačne istine i da ma koliko se izvedeni zaključci čine tačnim, neoborivim i primamljivim, ipak je to mišljenje samo jednog čoveka. Navođenje više različitih stavova o istom problemu naglašava, prema Munitiću "da originalni korpus knjige bude što jasnije istaknut kao tek jedno od mogućih viđenja osnovnog fenomena (što znači, kao duhovna provokacija a ne kao apsolvirana lekcija)". Nije to demonstracija autorove skromnosti, već odraz velikog profesionalnog iskustva i – životne filozofije.

Poštovaoce dela Ranka Munitića obaveštavamo da je u trenutku njegovog odlaska jedan broj njegovih knjiga bio u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme. Uskoro očekujemo iz štampe knjigu o Miri Stupici, iz Munitićeve velike serije knjiga o glumcima; Kreativni centar iz Beograda nastavlja sa pripremljenim knjigama iz serije Čudovišta koja smo voleli. Spremna su za štampu nova izdanja – (treće i drugo) knjiga Deveta umetnost, strip i Estetika animacije iz edicije "Signum". U pripremi su Filmske vrste i žanrovi, a na osnovu Rankovih rukopisa i beležaka, knjige Zbornik o stripu i 202 nezaobilazna animirana filma… Kao veliki poduhvat za budućnost ostao je Rankov plan za veliko troknjižje Filmska animacija u Srbiji sa DVD antologijom čime bi se u Srbiji ova oblast temeljno obradila i sredila, po ugledu na Munitićev četvorotomni Zagrebački krug crtanog filma. Ovaj obimni poduhvat Ranko nam ostavlja u amanet.

Do sledeće promocije!

Rastko Ćirić

Ranko Munitić na karikaturi Dušana Petričića