Vukova diploma >

Povelja izuzetnosti ili parče papira

"Mi u petom razredu tu decu tek upoznajemo i među prosvetnim radnicima postoji nepisano pravilo da ukoliko neki đak ima sve petice a četvorku iz jednog pa čak i dva predmeta mi povisimo njegovu ocenu. To nije neetičko ponašanje već investicija u budućnost tog deteta"

U Rečniku srpskog jezika Matice srpske piše da reč vukovac označava pristalicu Vukove reforme srpskog jezika, ali se kaže i da je to i "nosilac diplome ‘Vuk Karadžić’, koja se daje odličnim učenicima za izvanredan uspeh". U rečniku SANU-a takođe stoji da je vukovac pristalica Vukove reforme a daje još dva značenja ove reči, da je to vrsta morske ribe i mač sa urezanim likom vuka, ali se ne navodi da se ona odnosi na nosioca diplome. Pošto je rečnik SANU-a merodavan kada je u pitanju značenje reči u srpskom jeziku, moglo bi se pomisliti da su sastavljači Matičinog rečnika pogrešili, ali nije tako. Naime, ovaj tom rečnika SANU-a izdat je pre uvođenja Vukove diplome i sasvim je sigurno da će se u njegovom drugom izdanju naći i tumačenje da je vukovac nosilac diplome "Vuk Karadžić". Od sijaset nagrada koje se dodeljuju u Srbiji, jedino je za nosioce ove diplome u srpskom jeziku stvoren pridev, što najbolje govori o tome koliko je ona bila cenjena.

Od uvođenja ove nagrade 1966. godine ona je doživela modifikacije, delimično zbog novih pedagoških saznanja, ali i zbog drugih uticaja. Prvobitno je dodeljivana za odličan uspeh u svim predmetima od prvog do osmog razreda osnovne, odnosno svim godinama srednje škole. Danas se ova diploma dodeljuje za odličan uspeh iz svih predmeta od petog do osmog razreda osnovne škole, što nije njeno devalviranje već rezultat naučnih saznanja da je štetno podsticati takmičarski duh dece u nižim razredima, zbog čega se danas prvaci i ne ocenjuju brojčanim već opisnim ocenama. Učenici srednjih škola ovu diplomu i dalje dobijaju ako su odlični u svim predmetima u svim razredima.

PRIVILEGIJE: Od početka Vukovu diplomu prate i kontroverze oko toga da ne odražava stvarno znanje i da su mnoge ocene poklonjene. Dr Desanka Radunović, profesor matematičkog fakulteta i član programskog saveta Centra za obrazovne politike iz Beograda, kaže da se seća situacije kada vukovac nije uspeo da položi prijemni ispit na matematičkom fakultetu. "Mladić nije znao šta da radi, a njegova majka je doživela takav šok da je završila u bolnici. Za sve to su bili krivi njegovi profesori, jer je taj mladić u svojoj sredini smatran za matematički talenat a on to, u stvari, nije bio."

O tome da Vukova diploma može dezorijentisati učenika svedoči i sledeći sagovornik "Vremena". "Molim vas da ne navodite moje ime jer se plašim da bi mi to moglo narušiti ugled među mojim studentima. Naime, oni ne znaju da ja prvobitno nisam upisao fakultet na kome sada predajem. Prvi fakultet koji sam upisao je bio fakultet prirodnih nauka, na kom uopšte nisam mogao da pratim nastavu, tako da sam potom upisao društveni fakultet na kome sada predajem. Do svega toga je došlo zato što sam bio vukovac i mislio da mogu da upišem bilo koji fakultet."

Uprkos tome što je navela primer vukovca koji nije uspeo da položi prijemni ispit, Desanka Radunović je izričita u tome da ova diploma treba da postoji. "Ja sam deset godina predavala u Matematičkoj gimnaziji i odatle znam da postoje izuzetni đaci, koji su stvarno svestrani i talentovani i oni zaslužuju da budu nagrađeni, a ova diploma im to omogućava. Ali, takvih đaka je malo i mislim da ih ima manje od onih koji dobijaju Vukovu diplomu."

Mirjana Kavedžić, kliničko-pedagoški psiholog u beogradskoj osnovnoj školi "Stevan Dukić", testira decu koja se upisuju u ovu školu, a potom ih testira i tokom školovanja i pri odlasku iz nje. "Već prilikom upisnog testiranja se jasno vidi da veći broj dece ima sklonosti ka prirodnim naukama nego što to pokažu tokom školovanja. Kao što znamo, matematika i ostale prirodne nauke važe za bauk među đacima i većina dece tokom školovanja ne uspe da realizuje potencijal koji su za te nauke imali pri upisu u osnovnu školu. Za to nisu krivi nastavnici, već je problem u tome što te nauke zahtevaju individualniju nastavu od one koju naš školski sistem trenutno može da pruži. Ipak, već prilikom upisnog testiranja se jasno vidi da su neka deca izuzetno talentovana i za prirodne i za društvene nauke i ta deca imaju potencijal da postanu vukovci. Neka od te dece tokom školovanja ne iskažu rezultate u skladu sa svojim potencijalima, ali ih neka pokažu. Oni bi bili odlični u svim predmetima bez obzira na to da li ova diploma postoji ili ne, ali zato što takva deca postoje i Vukova diploma ima svoje opravdanje."

Svestranost ipak ne znači da su vukovci podjednako talentovani za sve. Mirjana Kavedžić objašnjava da svako ipak ima veću sklonost ka nekoj oblasti. "Pre upisa u srednju školu svi đaci rade testove koji pokazuju za šta su najtalentovaniji. Na osnovu njih ja svim đacima, pa i vukovcima, saopštavam za šta su najtalentovaniji a oni potom odlučuju da li će postupiti u skladu sa onim što test pokazuje."

Ovakvi testovi nisu primenjivani u našim školama u vreme kada je sagovornik "Vremena" koji je morao da promeni fakultet dobio Vukovu diplomu, pa je to razlog nevolje u kojoj se svojevremeno našao.

OCENA MANJE: Razgovor s nekolicinom sada sredovečnih ljudi koji su svojevremeno bili vukovci pokazao je da svi oni misle da je postojao jedan predmet iz koga u jednom razredu nisu bili odlični već samo vrlo dobri. Prisećajući se koji su to predmeti bili oni su navodili matematiku, fiziku, srpski, marksizam, istoriju, geografiju, muzičko vaspitanje... Ipak, uprkos tome što sad svi tvrde da im je ocena iz bar jednog predmeta bar jednom bila poklonjena, svima je zajedničko i to da su postigli značajne rezultate u karijeri, što govori da je diploma ipak otišla u prave ruke.

Mirjana Kavedžić predložila je da o tome da li postoji gledanje kroz prste profesora kada je reč o vukovcima razgovaramo s njenom koleginicom iz iste škole, Jadrankom Kostić, profesorkom likovne kulture, iza koje stoji 32 godine radnog staža u prosveti. "Poklanjanje ocena vukovcima postoji, ali je veoma važno kada se to radi. U petom razredu deca prelaze s razredne na predmetnu nastavu i to je za njih velika promena. Neka deca koja su dotada imala sve petice popuštaju. Neka nastavljaju da i dalje imaju petice iz svih ili skoro svih predmeta, dok druga koja pre toga nisu pokazivala izuzetan uspeh tada počinju da postižu odlične rezultate. Mi u petom razredu tu decu tek upoznajemo i među prosvetnim radnicima postoji nepisano pravilo da ukoliko neki đak ima sve petice a četvorku iz jednog pa čak i dva predmeta mi povisimo njegovu ocenu. To nije neetičko ponašanje već investicija u budućnost tog deteta. Naime, ukoliko takvom detetu u petom razredu damo četvorku, a ono potom nastavi da u sledećim razredima ima sve petice ono će biti oštećeno. S druge strane, ukoliko đak u sledećim razredima ne pokaže izuzetne rezultate, poklonjene ocene na kraju petog razreda neće imati značaja. Ali, to važi samo za peti i ta praksa se ne sme nastaviti u višim razredima, a pogotovo ne u osmom jer je to prevara i to dete nije pravi vukovac. Postoji situacija kada se detetu može progledati kroz prste i u višim razredima – ako je dete dugo bilo bolesno ili tragedija da mu umre roditelj pa zato popusti u učenju – ali u takvim slučajevima se kroz prste gleda svakom đaku, a ne samo vukovcu. Zbog svega ovoga je vrlo važno da razredni starešina prati šta se događa s detetom i da, kad primeti da svaki đak, a ne samo potencijalni vukovac, popušta u školi, razgovara prvo s njim, potom s njegovim roditeljima, pa, da ukoliko postoji potreba, u sve uključi i školskog psihologa."

Na pitanje da li je imala slučajeve da neko u situacijama van ovih koje je opisala od nje traži povećanje ocene, profesorka Kostić kaže da joj se to događalo. "Primetila sam da kolegama koje su to od mene cilj nije bio interes deteta, već neki drugi koji su oni lično imali sa roditeljima tih đaka i tada nisam pristajala da povisim ocenu."

A ŠTA ONI MISLE: Ljiljana i Isidora imaju 14 godina, učenice su osmih razreda dve beogradske osnovne škole i, prema rečima psihologa u njihovim školama, predstavljaju primer istinskih vukovaca. One su imale dozvolu roditelja da govore za "Vreme", ali su psiholozi njihovih škola zahtevali da njihova imena budu promenjena i da imena škola koje pohađaju ne budu navedena.

"Nikada nisam mnogo razmišljala o tome da li ću biti vukovac, to su mnogo češće pominjali moji drugovi. Nisam ni očekivala, a ni tražila da mi neko pokloni ocenu ali sam se pobunila kada mi je jedan profesor zaključio četvorku jer su ocene koje mi je pre toga dao bile takve da sam zaslužila peticu. Požalila sam se razrednom starešini koja je, pogledavši moje ocene tokom godine iz tog predmeta, konstatovala da je zaključena ocena manja nego što bi trebalo da bude i kazala mi da će ga pitati za objašnjenje, posle čega mi je zaključena petica", kaže Ljiljana.

Isidora takođe kaže da se nije nalazila pod pritiskom da bude vukovac. "Moja majka je bila vukovac i verujte mi da bih se ja i na najmanji nagoveštaj njenih očekivanja da idem njenim tragom potrudila da dobijem bar jednu četvorku. U početku mog školovanja ništa nije ukazivalo da bih mogla biti vukovac, ali sam potom promenila školu i nova sredina je dobro uticala na mene."

Uobičajeno shvatanje da su vukovci među drugovima prokazani kao štreberi delimično se potvrđuje u Ljiljaninom slučaju. "Kada mi neki kažu da sam štreber, ja im kažem da nisam – ali bih volela da budem. Tačno je da nisam kampanjac, ali da sam štreber, ponekad ne bih bila prinuđena da se potrudim oko nekog predmeta onoliko koliko sam morala."

Isidorini drugovi joj nikada nisu rekli da je štreber već su je svesrdno podržavali, a ona to objašnjava i time da je ona jedini vukovac u odeljenju, pa se njen uspeh doživljava kao uspeh svih, dok se u odeljenjima u kojima ima više vukovaca stvaraju navijači u zavisnosti od toga ko je sa kim drug.

Kada na kraju ove školske godine postane vukovac, Isidora će svojoj majci moći da kaže da se za svoju diplomu pomučila više od nje. Naime, od 1993. godine, da bi neko postao vukovac, nije dovoljno da bude samo skroz odličan već, osim uspeha u školi, mora da ima i još jednu posebnu diplomu ili osvoji jedno od prva tri mesta na opštinskom ili gradskom takmičenju.

POOŠTRAVANJE: Oni koji su nekada bili vukovci bili su iznenađeni kada su čuli da je uslov za dobijanje diplome sada pooštren i smatrali su da bi se za ovakvu diplomu moglo kazati da je "Vuk plus", ali učenice sa kojima smo razgovarali i koje su osvajale nagrade na takmičenjima ne misle da je ovaj uslov preteran jer se njegovim ispunjavanjem dokazuje da vukovac nije ocene dobio na poklon, već je njegov uspeh stvaran. Nažalost, postoji još jedna razlika između nekadašnjih i današnjih vukovaca, a to je da se danas u obrazovnom sistemu ova diploma mnogo manje vrednuje. Dok nekada vukovci nisu morali da polažu prijemni za upis u srednju školu, a ukoliko bi je osvojili za uspeh u srednjoj školi imali su direktnu prohodnost na fakultet, oni danas moraju da polažu prijemni ispit kao i svi drugi učenici a jedina privilegija koju im ona donosi je da ukoliko na kvalifikacionom ispitu osvoje isti broj bodova sa drugim učenikom – imaju prednost prilikom upisa.

Kako je došlo do toga da uslovi za dobijanje ove diplome budu pooštreni a da ona donosi tako malo da bi se moglo reći da je danas ona, u stvari, samo šareno parče hartije?

S uvođenjem usmerenog obrazovanja došlo je do inflacije vukovaca tako da je Ministarstvo prosvete bilo prinuđeno da sa jedne strane pooštri uslove za njeno dobijanje a da je s druge strane obezvredi jer je bilo jasno da iza dobrog dela diploma ne stoji odgovarajuće znanje. Mere su dale delimičan uspeh pošto su neke škole razvile inženjering posebnih diploma, pa se i danas dešava da one od 100 đaka u jednoj generaciji imaju i po 20 vukovaca.

Ministarstvo prosvete ne može da bude islednik i proverava koliko je neki vukovac stvarno zaslužio diplomu. Ali, pošto će se uskoro sve osnovne i srednje škole naći u objedinjenom informacionom sistemu, Ministarstvo prosvete će imati tačne podatke o tome koja je škola imala koliko vukovaca i bilo bi dobro da ih objavi na svom sajtu. Medijima će ovi podaci zasigurno biti zanimljivi pa će škole sa abnormalnim brojem vukovaca biti izložene podsmehu javnosti. Da bi sačuvale ugled, takve škole će morati da prestanu sa dosadašnjom praksom.

Ministarstvo prosvete namerava i da Vukovoj diplomi da veću vrednost u obrazovnom sistemu. Dr Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, kaže: "Uskoro će biti donet novi zakon o osnovnom školstvu a potom i podzakonski akti kojima će biti regulisani kriterijumi za dodeljivanje Vukove i ostalih diploma i ja se nadam da će tada ova diploma dobiti značaj koji zaslužuje."

Nadajmo se da će mere na prevrednovanju Vukove diplome biti donete što pre jer pri sadašnjem stanju reč vukovac počinje da se podudara i sa jednim značenjem te reči koje se nikada neće naći u rečnicima književnog jezika. Naime, svojevremeno su vukovcima nazivani fizički radnici, koji su se tražeći posao okupljali kod Vukovog spomenika u Beogradu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---