Izbori u Nemačkoj – Pobeda desnice:
Sve se menja, Merkelova ostaje

Posle loših izbornih rezultata CDU/CSU-a šuplje zvuče obećanja kancelarke Angele Merkel da će ona već da otupi oštricu isuviše liberalnih zahteva liberala, koji protežiraju interese kapitala

Posle u nedelju održanih parlamentarnih izbora u Nemačkoj sve se menja, samo jedno ostaje isto: Angela Merkel na čelu vlade. Pošto su objavljeni preliminarni rezultati, kancelarka se u crvenom sakou, sa širokim osmehom na licu pojavila u prepunoj sali centrale demohrišćana "Kući Konrada Adenauera" u Berlinu. "Uspeli smo", poručila je prisutnim pristalicama propraćena burnim aplauzom, "ostvarili smo naš cilj". Pod uspehom je podrazumevala u izbornoj kampanji promovisanu buduću crno-žutu vladu – koaliciju demohrišćana CDU/CSU i liberala FDP. Time je Merkelova odmah stavila da znanja da je mnogo važnije što su se Hrišćansko demokratska unija i Hrišćansko socijalna unija izvukle iz mučne, takozvane velike koalicije sa socijaldemokratama, nego kakav su rezultat ove dve tradicionalno povezane partije ostvarile.

Jer, kada bi se od toga polazilo, Merkelova ne bi baš ni imala šta da slavi. CDU/CSU su sa 33,8 odsto glasova postigli najgori rezultat u poslednjih šezdeset godina.

POBEDNICI: Pravi pobednik ovih izbora za Bundestag je Slobodarska nemačka partija. Liberali su sa 14,6 odsto postigli najbolji izborni rezultat u svojoj istoriji. Zahvaljujući njihovom uspehu crno-žuta koalicija imaće potrebnu većinu za obrazovanje vlade. "Ko mora da objašnjava gubitke, mora mnogo da priča. A ko može da slavi pobedu, može i sažeto da se izrazi", izjavio je prvi čovek FDP-a Gvido Vestervele, koji je partiju posle jedanaest godina provedenih u opoziciji ponovo doveo na vlast. S obzirom na to da voli mnogo da priča, zaista je bio veoma kratak: "Mi ćemo sada učestvovati u vlasti, pobrinućemo se za fer poreski sistem, bolje šanse za obrazovanje, građanska prava...", rekao je Vestervele i prepustio se slavljenju njega samog. Na pozornici na kojoj su se nalazili pobedom razdragani partijski čelnici, dirnut trenutkom, najednom ga je zagrlio njegov životni saputnik Mihael Mronc.

SENZACIONALNI USPEH: Šef liberala Gvido Vestervele

U Nemačkoj to nikoga ne uzbuđuje niti je bilo predmet bilo čije predizborne kampanje, ali s obzirom na većinsku homofobičnost građana Srbije, ovde ipak treba reći: Verstervele je homoseksualac, koji ne samo da ne krije svoje seksualno opredeljenje nego na sve moguće prijeme mnogo češće vodi svog partnera nego gospođa Merkel svog zakonitog supruga, koji je diskretan čovek i ne voli gužvu. Vestervele će biti potpredsednik vlade, za njega je rezervisano mesto ministra inostranih poslova.

PREGOVORI: Uprkos manje ili više razdraganom slavlju posle izbora, predstojeći crno-žuti koalicioni pregovori za CDU neće biti nimalo laki. Liberali će se skupo prodati. Merkelovoj neće biti ništa lakše lakše da rukovodi novom vladom nego nevoljnom koalicijom sa crvenima. Tada su joj zamerali da je samo moderatorka nekoherentne vlade. Tada je svoju neodlučnost u sprovođenju privrednih reformi mogla da opravdava destrukcijom koalicionih partnera. Sada više neće imati izgovora.

"... Angela Merkel sada ima koaliciju, koju je njena partija priželjkivala. Mala koalicija, međutim, kancelarki uopšte ne prija, mada mora da se pravi, kao da je oduševljena", piše Süddeutsche Zeitung. "Ubuduće više neće moći da se skriva iza SPD-a. Ubuduće će sve glasniji biti zahtevi unutar CDU-a, da krene putem veoma blagonaklonom prema privredi. Ako kancelarka i dalje bude igrala ulogu mamice nacije, imaće problema i sa FDP-om i sa sopstvenom partijom. Ako se pretvori u gvozdenu lejdi, izgubiće svoju reputaciju među stanovništvom. To znači: zlatno doba Angele Merkel je prošlo."

Liberali će zahtevati da buduća vlada da daleko veću podršku poslodavcima, to jest kapitalu. Njihovo uverenje je da samo ustupcima bogatim vlasnicima firmi može da se pokrene posrnula privreda, te na taj način da se omogući socijalna sigurnost radnicima. FDP je u izbornoj kampanji zahtevao značajno spuštanje poreza na dobit, kapital i imovinu. Mnogi eksperti pak smatraju da je Nemačka isuviše zadužena za takve eksperimente, a da će račun svakako platiti oni, koji su i do sada najgore prolazili, to jest siromašniji slojevi društva. I Merkelovoj, kod koje provejava osećaj za socijalnu tržišnu privredu, sa naglaskom na socijalnu, kruto liberalni zahtevi nimalo nisu po volji, dok se privredi naklonjena frakcija unutar CDU-a raduje promenama koje predstoje.

Crno-žuta koalicija suvereno je vladala za vreme kancelara "ujedinitelja" Nemačke Helmuta Kola. Tada se, međutim, znalo ko pije a ko plaća, ko je šef. To se sa senzacionalnim uspehom FDP-a, koji niko nije naslućivao, promenilo. Liberali neće biti poslušni mlađi partner, već će Verstervele, nošen uspehom, hteti da preuzme inicijativu. Posle izbornih rezultata šuplje zvuče obećanja Merkelove da će ona već da otupi oštricu isuviše liberalnih zahteva liberala.

GUBITNICI: Najveći gubitnik proteklih izbora je Socijaldemokratska partija Nemačke. Sa 23 odsto osvojenih glasova SPD je napravio najgori rezultat u svojoj istoriji dugoj 146 godina. Deo socijaldemokratskih glasova prelio se partiji koja se zove Leva (Die Linke), kako ne bi koristila kompromitovan naziv "komunistička". Leva partija je naslednica bivše komunističke partije bivše Nemačke Demokratske Republike. Sa 11,9 odsto glasova ova partija se etablirala ne samo kao relevantna politička snaga na istoku Nemačke već i na saveznom nivou. Da su se ujedinile, ove dve partije bi bile najjača frakcija u zemlji, mada ni to ne bi bilo dovoljno za obrazovanje vlade. SPD, međutim, striktno je odbijao bilo kakvu saradnju sa "neokomunistima". Posle katastrofalnog poraza, to će se verovatno promeniti.

Posle 11 godina na vlasti zastrašujuće gubitke SPD-a objašnjava njihova bezbojnost koja je godinama sve više dolazila do izražaja. Još su kancelara Gerharda Šredera zvali "Drug bosova", aludirajući da kormilo socijaldemokratije okreće udesno. Šreder je ipak zahvaljujući svojoj harizmi i šarmu nekako uspevao da gubitke održi u podnošljivim granicama, dok je granica koja deli nemačku socijaldemokratiju od demohrišćana bivala sve manje prepoznatljiva.

Šef SPD-a Frank Valter Štajnmajer samo je nastavio gde je Šreder stao, u velikoj koaliciji sa CDU/CSU-om. Samo što Štajnmajer nije čovek Šrederovog kalibra, a da bi poraz mogao da preokrene u pobedu ili makar nerešen rezultat. Mnogi danas uzdišu setno, sećajući se veličine Vilija Branta. Neki novi, mlađi kadrovi u SPD-u još se ni ne naziru, Štajnmajer do daljnjeg ostaje na čelu partije.

Već u izbornu trku SPD je ušao kao gubitnik s jednim jedinim ciljem, da bude dovoljno jak, da bez njih ne može da se obrazuje vlada te da ponovo spas nađu u velikoj koaliciji i da time dobiju na vremenu. Dok je CDU jasno rekao da cilja vladu sa žutima, SPD je kategorički odbijao bilo kakav kontakt sa Levom partijom. Uporno odbijajući da se makar za korak sa centra pomeri ulevo, SPD je sam sebi iskopao jamu. Jasno je bilo da zeleni neće dobiti dovoljno glasova za obrazovanje crveno-zelene vlade, iako su oni popravili svoj rezultat sa prethodnih izbora i sa 8,1 skočili na 10,7 odsto.

KO ZA KOGA GLASA: Apsurdno je, da usred ekonomske krize i sve većeg broja nezaposlenih i sve lošijim uslovima za radnike, partija koja sebe naziva socijaldemokratskom pretrpi najveći poraz u istoriji. Ali, ko glasa za protest i promene, glasao je za Levu partiju, ko glasa za politiku zelenih, glasao je za zelene, ko za liberalnu privrednu politiku, glasao je za liberale ili za demohrišćane, znajući, da će napraviti vladu sa liberalima. Ispada, da SPD sam nije imao šta da ponudi ubedljivije od drugih, te da su za njega glasali neopredeljeni birači, a njih je očigledno sve manje.

"U trećem pokušaju crno-žuta koalicija uspela je da obrazuje vladu. Zašto baš sada, usred najdublje krize globalnog kapitalizma", pita se nemački levo orijentisani Tageszeitung. "Odgovor glasi: upravo zbog krize. Skoro 15 odsto koje su dobili liberali pokazuje da se srednji sloj ničega više ne boji, nego da on mora da plaća zbog krize. Skoro 12 odsto za Levu partiju govori o tome, da se mnogi na dnu boje toga da u krizi ne propadnu negde na putu. Ovi rezultati pokazuju: Borba oko preraspodele postaje oštrija. Ono što donose crno-žuti može da se predvidi – manjak socijalne ravnoteže, poreske olakšice za one koji bolje zarađuju, što će biti finansirano povećanjem poreza na dodatnu vrednost za sve."

Andrej Ivanji