Atina:
Šta čeka istrošenog Papandreua

Panhelenski socijalistički pokret (PASOK), predvođen bivšim ministrom spoljnih poslova Georgom Papandreuom, pobednik je na parlamentarnim izborima održanim u Grčkoj. Stranka je osvojila 44 odsto glasova, odnosno 160 od 300 mesta u parlamentu ove zemlje. Na izbore su pozvali aktuelni premijer Kostas Karamanlis i njegova konzervativna Nova demokratija u pokušaju da osvoji mandat za realizaciju restriktivnog programa kojim bi se zaustavio pad grčke ekonomije pogođene krizom.

POBEDNIK: Georg Papandreu

Zakazivanje izbora usred drugog mandata bio je zapravo Karamanlisov pokušaj da povrati poljuljanu popularnost svoje stranke. No, on u tome nije uspeo, pa stoga zadatak implementacije programa štednje (koji su postavile međunarodne banke i Evropska unija) pada na PASOK-ova, odnosno Papandreuova pleća. Prilično nepopularna Nova demokratija ukaljala je svoj ugled serijom političkih skandala i kritikama za loše rukovođenje u kriznim situacijama, naročito kada je letos buknuo požar u predgrađima Atine. Rezultat takve politike na izborima je nešto manji od 34 procenta glasova i samo 92 mesta u parlamentu.

I dok sada pristalice i stranački aparatčici slave PASOK-ovu pobedu na izborima, analitičari smatraju da izborni trend jasno ukazuje na to da je biračko telo glasalo zapravo protiv restriktivnih mera koje je najavila Nova demokratije i da rezultat više oslikava protivljenje sistemskim programima štednje nego što odražava poverenje naroda u PASOK ili lidera te stranke.

Grčkom političkom scenom dominiraju dve dinastije – Karamanlis i Papandreu. Ova dvojica lidera suočili su se na izborima više od tri puta i potomci su političkih klanova koji su već više od pola veka sveprisutni u Grčkoj. Papandreuov otac i deda bili su premijeri pre njega – tata Andreas bio je tri puta na vodećim pozicijama u zemlji. Dok je otac političku slavu sticao na socijalnim temama i naznakama nacionalizma, sin Georg je rođen u Americi (dok je Grčka bila pod vojnom čizmom), gde je izučavao američku i evropsku spoljnu politiku i ukrštao je sa različitim neoliberalnim političko-poslovnim modelima poslovnog delovanja. Kao ministar spoljnih poslova u tadašnjoj PASOK-ovoj vladi, pojavljuje se na sceni od 1996. do 2004. godine. U tim godinama, na čelu sa Kostasom Simitisom PASOK promoviše "modernizaciju" politike pod uticajem tadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, proces deregularizacije privatizacije javnih preduzeća i zalaže se za znatno smanjenje socijalnih davanja i smanjenje stipendije u obrazovnom sistemu. Ovu PASOK-vu politiku intenzivirala je i usvojila stranka Nova demokratija, kada je preuzela vlast 2004. godine. Efekti takve politike, suštinski PASOK-ove, pokazali su se prošle godine kada je omladina izašla na ulice i isprovocirala nasilje. Sada vladajuća klasa u Grčkoj računa na to da će PASOK i sindikati primeniti upravo tu pro-biznis i anti-socijalnu politiku koju Karamanlis nije uspeo da sprovede.

Pored mnogih drugih, Grčka ima problem i sa bankama koje su znatno investirale na Balkanu i sada su njihova ulaganja dovedena u pitanje, a prema nekim analizima grčke banke se suočavaju sa dugoročnim ekonomskim rizicima i u zapadnoj Evropi. U komentaru uoči izbora u novinama Katherimini, autor kaže da će ovi izbori biti "prekretnica u modernoj grčkoj istoriji", iako su kampanje obe stranke bile "bez dna": "Nijedan partijski lider nije uspeo da inspiriše bilo koga osim svojih pristalica, nijedna stranka nije predložila nikakvo rešenje za probleme u kojima se zemlja nalazi… Obe stranke su iscrpljene, a njihovi lideri i platforme nisu na visini zadatka." Pitanje je trenutka kada će PASOK početi da primenjuje radikalne restriktivne programe i mere, što će sasvim sigurno isprovocirati burnu reakciju njihovih birača.

World Socialist