Pre tačno četrdeset godina, 29. oktobra 1969. godine, nastao je internet. Tačnije, tog dana su povezana dva kompjutera na univerzitetima Stanford i UCLA. Šefovi kompjuterskih laboratorija bili su na telefonskoj vezi javljajući jedan drugom šta se dešava na njihovoj strani, a studenti Čarli Klajn i Bil Dival za tastaturama. Klajn sa UCLA-ja je pokušao da otkuca prvu reč koja je ikada prošla internetom, "login", ali je posle prva dva slova, lo, veza pukla. Ali, prolazak ta dva slova je prvi prenos neke digitalne informacije na daljinu.

Četrdeset godina kasnije naš život nezamisliv je bez interneta čak i kada verujemo da ga ne koristimo. Gotovo dve milijarde ljudi je danas na mreži, a nešto malo manje od sedamsto miliona kompjutera je povezano na mrežu (1969. je završena sa četiri host kompjutera na svetu). Razvoj mreže je nezamislivo brz, baš kao i promene naših navika. Internet je redefinisao mnoge poslove, način komunikacije, obrazovanje, kupovinu. Brzina kojom se na to navikavamo je takođe neverovatna. Recimo, fejsbuk postoji tek pet godina, jutjub samo četiri, gugl celih jedanaest, a mi se pitamo kako smo uopšte mogli da živimo bez njih. Da ne govorimo koliko je internet promenio naše navike u slušanju muzike, gledanju filmova ili čitanju novina, odnosno koliko je uticao na ove industrije to jest naterao ih da biraju da li će mu se prilagoditi ili će propasti.

Sada se postavlja pitanje da li će se internet podjednako brzo razvijati i u narednih deset ili dvadeset godina. Logičan odgovor je da neće, jer više i nema mnogo ljudi koji bi mogli da se priključe, možda još jedna milijarda, što je polovina od sadašnjeg broja korisnika. A to za internet i nije tako mnogo, budući da je u prošlosti broj korisnika dupliran na godišnjem nivou. Možda ovo vreme možemo uporediti sa razdobljem pre Drugog svetskog rata kada su nastali prvi ozbiljni soliteri i veliki mostovi i kada su ljudi verovali da će se u današnje vreme bez problema graditi zgrade od trista i više spratova. Tako gledano možemo zaključiti da je plafon razvoja interneta blizu i da nas tu možda ne čekaju neka prevelika iznenađenja u budućnosti. A moguće je da ćete se za koju godinu smejati ovom mom tekstu.

Ali, ono što će se sigurno i to brzo menjati su imena sajtova. Po najnovijoj odluci ICANN-a, tela koje određuje imena na internetu ubuduće će adrese na internetu sem na engleskom (ASCII format) moći da se pišu i na drugim pismima poput kineskog, arapskog, ruskog, hebrejskog, grčkog (ne i srpskog). To znači i promene u imejl adresama, odnosno u dogledno vreme moći ćete da koristite ić umesto sadašnjeg ic, na primer.

ICANN tvrdi da je ovo najveća promena od osnivanja interneta što je možda malo preterivanje, ali je posao svakako značajan. Jer to znači da će svaki server računar na svetu morati da prepozna sve ove nove znakove, kako bi vas uputio na pravo mesto, recimo u Kini ili Dubajiu. Verovatno će to biti i značajan trošak, ali ima li cenu mogućnost da svoj sajt konačno nazovete "ćevapčić.rs" pa nek kompjuteri malo lome jezik.

Zoran Stanojević