Intervju – Dr Branislav Tiodorović, član Radne grupe
za praćenje pandemije >

Moramo izbeći »meksički scenario«

 

Procenjuje se da je veliki broj građana preboleo grip a da to nisu ni znali niti se javljali lekaru

Član Radne grupe za praćenje pandemije dr Branislav Tiodorović, objašnjava za "Vreme zdravlja" kako da razlikujemo novi grip od sezonskog, kako da se zaštitimo na vreme i šta nas očekuje u slučaju snažnog talasa novog H1N1 virusa.

"VREME ZDRAVLJA": Koje su vrste gripa ove godine izolovane u Srbiji?

DR BRANISLAV TIODOROVIĆ: U našoj referentnoj ustanovi, Institutu za imunologiiju i virusologiju "Torlak" u Beogradu, izolovani su novi A H1N1 i pre njega H3N2, a krajem prošle godine i B tip. Sada je i u Evropi dominantan novi tip H1N1 virusa.

Kako na vreme da prepoznamo simptome novog gripa i kako da ga razlikujemo od običnog, sezonskog?

Dr Branislav Tiodorović

U početnoj fazi bolesti ova dva tipa gripa su veoma slična. Karakteriše ih naglo povišenje temperature preko 38 stepeni, suvi kašalj, curenje nosa, grebanje u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima. Kod dece se često javi i proliv. Kod atipičnih infekcija i lakih kliničkih oblika bolesti može nedostajati najveći deo navedene simpatologije, a obavezno je – povišenje temperature, suvi kašalj i neki od navedenih kliničkih znakova. Međutim, kod pandemijskog gripa se vrlo brzo može razviti zapaljenje pluća koje je kod običnog, sezonskog gripa mnogo ređe. Ukoliko povišena telesna temperatura opstaje dva do tri dana i pored terapije antipireticima, to je znak da se bolesnik mora javiti svom izabranom lekaru. Ukoliko se pored navedenih simptoma pojave i znaci malaksalosti, zamaranja pri govoru, bol u grudima i otežano disanje, to je znak za hitno delovanje, odnosno odlazak u bolnicu ili pozivanje službe hitne pomoći. Mnogo su češći laki oblici oboljenja pa se procenjuje da je veliki broj građana, posebno mlađih, preboleo grip a da to nisu ni znali niti se javljali lekaru.

Šta bi trebalo preduzeti u kućnim uslovima, ukoliko nam iz kol-centra jave da ne moramo da dolazimo lekaru, a ipak imamo neke od simptoma?

Kod lake ili srednje teške kliničke slike oboljenja potrebno je uzeti preporučene lekove, mirovati i sprovoditi higijenskodijetetski režim. Održavati ličnu higijenu, posebno ruku i disajnih organa – ispirati nosnice i grlo slanom mlakom vodom što će pomoći da se bolesnik lakše oseća, hraniti se namirnicama bogatim vitaminima i konzumirati što više tečnosti. Odrasli se ovakvog režima moraju pridržavati najmanje pet, a deca deset dana.

Druga žrtva gripa se lekarima, navodno, javila posle dva dana visoke temperature. Ispostavilo se da je to kasno. Koliko mirno možemo da čekamo da prođu tri dana, pre nego što odemo kod lekara?

Svi do sada oboleli sa fatalnim završetkom su imali neku od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih ili plućnih), a kod onih koji to nisu imali postojala je prevelika gojaznost – obesitas. Iste karakteristike su uočene i u toku pandemije u Meksiku i SAD.

U slučaju iste žrtve pomenuto je da je njena gojaznost bila jedan od faktora koji je doprineo komplikacijama. Zašto gojaznost?

Na prvom mestu među fatalnim završecima oboljenja u dosadašnjem toku pandemije u zemljama gde je ona i počela, jesu hronični metabolički poremećaji, odnosno dijabetes, kao i gojaznost. Oni smanjuju kvalitet i očuvanost imunog sistema pacijenta.

Kako novi grip H1N1 deluje na čoveka – od momenta infekcije do fatalnog ishoda?

Novi grip, u najkraćem, posle zapaljenskog procesa na gornjim disajnim putevima, tzv. kataralnog sindroma, dovodi do komplikacija tipa zapaljenja pluća, odnosno pneumonije, a to kod veoma osetljivih osoba može dovesti do respiratornog distresa ili poremećaja disanja što, ako se pravovremeno i adekvatno ne reaguje – kiseoničkom terapijom i drugim

lekovima kao i primenom respiratora, odnosno veštačkim disanjem – može za posledicu da izazove i cardia arest, odnosno zastoj srčane radnje ili – smrt.

Kolika je razlika u smrtnosti od sezonskog i novog gripa?

Kod ovog prvog mlakog talasa, u kome se mi nalazimo, skoro da nema razlike u stopi smrtnosti između ova dva tipa gripa, ali kod glavnog pandemijskog talasa, koji će kasnije verovatno uslediti, negde početkom februara 2010. godine, stopa umiranja može biti nekoliko puta uvećana.

Koliko ljudi u Srbiji godišnje oboli, a koliko njih umre od posledica sezonskog gripa?

Smatra se, prema nepotpunim podacima, da u Srbiji od sezonskog gripa godišnje oboli između 75.000 i 150.000 ljudi. Umre između 60 i 150 ljudi, ali to su pre svega hronični bolesnici i stare osobe.

S obzirom na tempo rasta broja obolelih (i umrlih) ima li razloga za strah?

Nema razloga za strah jer je broj obolelih i fatalnih završetaka na nivou običnog sezonskog gripa, ali sve pripreme zdravstvenog sistema i celokupnog društvenoekonomskog državnog sistema bi trebalo da ublaže posledice pravog pandemijskog udara koji će uslediti, kako smo pretpostavili, u februaru 2010. godine.

Šta nas tada očekuje?

Broj obolelih bi se mogao kretati od 300.000 do milion, a broj fatalnih ishoda između tri i četiri hiljade. Ovo se može značajno ublažiti dobrom organizacijom i efikasnim delovanjem celokupnog sistema zdravstvene zaštite i državnog sistema. Pored zdravstva, u otežanim uslovima moraju funkcionisati i snabdevanje hranom i lekovima, vodom i energijom, javni transport i organi bezbednosti, trgovine i obezbeđenje dečje hrane i svih ostalih potrepština, platni promet, mobilna i fiksna telefonija, socijalna zaštita posebno najsiromašnijeg dela populacije. Bez očuvane funkcije medija bilo bi nemoguće da se sve mere podjednako na celoj teritoriji uspešno sprovode. U protivnom, biće nam teže nego što je bilo u Meksiku ili nego što je sada u Ukrajini.


 

Kako da se zaštitimo?

– redovno perite ruke tekućom vodom i sapunom

– pokrijte usta i nos maramicom kada kijate i kašljete

– odmah bacite upotrebljenu maramicu u kantu za otpatke

– ukoliko nemate maramicu, pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke

– izbegavajte rukovanje, grljenje i ljubljenje ako kijate i kašljete

– ostanite kod kuće kada ste bolesni i pozovite lekara

Simptomi novog gripa

povišena temperatura

kašalj

bol u grlu

bolovi u telu

glavobolja

drhtavica

zamor

kod nekih ljudi proliv i povraćanje


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI

>> U Srbiji od sezonskog gripa godišnje oboli između 75.000 i 150.000 ljudi. Umre između 60 i 150 ljudi, ali to su pre svega hronični bolesnici i stare osobe. Broj obolelih i umrlih od H1N1 je na nivou običnog sezonskog gripa

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA

H1N1

H1N1

Virus H1N1 Kalifornija 7/2009 je kombinacija svinjskog, ptičjeg i humanog virusa u kome je pet segmenata genoma od svinjskog, dva segmenta ptičjeg i jedan segment humanog virusa.

Trenutno je dominantan na planeti.

Odgovaraju mu zimsko vreme i temperatura od pet do sedam stepeni i kišni period.

Najugroženije grupe stanovništva su: hronični bolesnici, deca i trudnice.

Zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje pet dana (kod dece do sedam dana).