Prema filozofiji tzv. novog javnog upravljanja ili menadžmenta, ministarstva treba da učestvuju u oblikovanju politike vlade, dok ostale poslove državne uprave, uključujući i poslove inspekcijskog nadzora (neposrednim uvidom) treba da vrše imaoci javnih ovlašćenja kao poverene poslove.

Međutim, prema Zakonu o državnoj upravi, poslovi inspekcijskog nadzora, pa čak i stručni poslovi inspekcijskog nadzora (proveravanja, ispitivanja, merenja i sl.), ne mogu biti povereni imaocima javnih ovlašćenja.

Štaviše, pošto po novom ustavu iz 2006. godine Narodna skupština više ne vrši kontrolu nad radom imalaca javnih ovlašćenja i njihovih funkcionera odgovornih skupštini, ministarstva treba da vrše nadzor nad radom takvih samostalnih, funkcionalno i finansijski nezavisnih agencija i organizacija (npr. RRA i RATEL).

S obzirom na gorenavedeno, lako je izvesti zaključak o zbrci koja se odnosi na organizaciju i rad ministarstava i nezavisnih imalaca javnih ovlašćenja, njihove međusobne odnose, sukobe nadležnosti, odgovornosti itd.

Dejan R. Popović, Beograd