"Ne može to tako, zadnji put ti kažem. Red se mora znati. Da me brukaš pred punom kafanom! Da mi se pošten svet smeje! Ima ovde i ozbiljnih ljudi! Šta ti misliš, da si svu pamet ovog sveta popio? Obična voda, pa obična voda! Osvrni se malo oko sebe, vidi da se okolo sedećki krste! Ako opet zineš, ovo ti je poslednji vinjak! Obična voda! Gde to ima? Nigde, a možda ni malo dalje. Pazi sad! Postoji li, na primer, morska voda koja se, tu i tamo, preliva u okeansku? Postoji, dabome da postoji. Postoji li izvorska voda koja se izliva u potočnu vodu, potočna se potom uliva u rečnu vodu, a rečna u morsku ili jezersku? Da mi je samo znati zašto te je ono divno i naivno biće vodilo u Ohrid na letovanje? Da zevaš u belu mastiku sa običnom vodom, jer nisi čuo za bunarsku hladnu vodu? Znaš li da se od vruće vode ponekad i čaj pravi? Ima li termalne vode koja često na sumpor miri? Naravno da ima. Ima mineralnih voda raznih, pa čak postoji i oligomineralna voda, gaziranu vodu neki zovu i kisela, što ne mora da bude tačno, a da nema soda-vode niko se još ne bi špricera dosetio. Sve to, dakle, ima, ali te tvoje obične – jok! Ima i bistre vode, pa samim tim i mutne, a svakim danom sve je više lepo zagađene vode. Nasuprot, opet, stoje lekovite vode, pa voda vidovčica i voda adžijazma. Ima vode za sveštene svrhe, kao što je bogojavljenska sa finim ukusom bosioka. Poznata je hlorisana voda, koju ne treba poistovećivati samo sa česmovačom iz vodovoda, zato što se hlor sipa i u kupaće bazene, da nas voda štipa za oči. Izmišljena je i Žavelova voda da otkriva pokvarenu vodu. Hoćeš li da pobrojim krečnu vodu, šamotnu vodu, živinu vodu i tešku vodu? Kad već postoji živa vatra, onda mora da ima i živa voda. U doba kolonijalizma, osim kolonija, otkrivena je i kolonjska voda. Jesi li bar nešto memorisao, ako imaš u šta, ili samo hipnotišeš šankericu?"

"A, ne, gospodine, nema šanse. Pa vidite valjda da su mu oči načisto zavodenile!

Ja sam na Vašoj strani. Dosta je da pogledate moje ruke zarozane u ovim godinama od ove sudoperske vode. Ulazak službenog lica u moju edukaciju izazva pravu lavinu konstruktivnih predloga i dopuna."

. "I ja bih, ako dopuštate, sa naučne strane, dodao da se zna šta je sanitarna voda i

tehnička voda, geografski su najpoznatije plitke vode i duboke vode, koje se još zovu i

plovne, turistički su najvažniji vodopadi, vodoskoci, kao i gejziri za razgledanje besposlenog sveta, dok podzemne vode ne treba mešati sa ponornicama."

"Izvinite, a Vi ste?"

"Stalni Gost", reče kao ime i prezime, uz blagi naklon.

"Svašta! Šta onda ja da kažem, što svake noći prospem dve cisterne vode po ulici, da je to uličarska voda? Bila je to dilema Milojice zvanog Desni šmrk, pripadnika elitne jedinice Gradske čistoće."

"A lopovska voda, kad izručite cisternu Živoradu za farmu", priupita njegov susedelac.

"Tu je valjao samo Mitar kao šofer, bog da mu dušu prosti. Nama dvojici, što istačemo, po pivo, kad je baš vrućina i po dva."

"Znači, Mitru mito, a vama korupcija?"

"More, kakva korupcija, pivo ti je dva grada jače od vode."

Pomalo nervozni gospodin koga su svi oslovljavali sa Profesore ustade da kaže: "Većina od sedam grčkih mudraca mislila je da voda predstavlja jedan element od

kojeg je nastao svet, a lepuškasti momak Hijakint, ogledajući se u vodi, umisli

kako je lepši od Apolona, pa su ga zato pretvorili u beli narcis." I jošte Profesor, pošto bila prilika, dodade svoju aksiom misao: "Sloboda je vrsta uživanja."

"Moja baba nikad nije kuvala kafu od bajate vode, nego samo taze, a kad sam se već uključio, da spomenem i žubor vodu", priloži deda iz ćoška.

Osetivši opštu podršku stručne publike, krenem odlučno: "Čuješ li šta ljudi kažu? Nemoj da ti pričam onu iz osnovne: piješ vodu kao vo, ne znaš šta je hadvao! A znaš li da ima i post na vodi, da ima i voda po kojoj se, navodno, hodati može? I kišnica je voda dobra protiv ćelavosti, i još bolja za bevandu, kao meka, za razliku od tvrde vode. U nedostatku čvrste vode, što će reći leda, snežnica je sasvim zgodna za viski."

"Pardon, molim lepo, viski je vatrena voda zaslužnija za etničko čišćenje Divljeg zapada nego gvozdeni konj i vinčesterka zajedno", dobaci elegantni gost sa brkovima Džeka Denijelsa.

Ova bujica argumenata dodatno me osokoli. "Eto vidiš! Ima sve, samo obične ne. Neću više da čujem dupli vinjak sa običnom vodom! Da mi dušu grozda mešaš sa nepostojećom tvari! To si sad rekao i nikad više! Inače ću ti pomenuti vodu u plućima, vodu u kolenu, vodu u benzinu, pa ti vidi šta ćeš! Meni vinjak bez ikakve vode!"

Prijatelj obične vode bio je dotučen i utučen, ali moj trud nije bio sasvim uzaludan. Neki dan čujem da je, u osvit prvog januara, komandovao kelneraju: "Nikome nikakva voda! Isključivo raso!" U zanosu nadahnuća prevideo je da raso znači raskupusana so, a u suštini je ipak voda, samo sofisticirana na srpski način.

Branko Lukić