Zakon o udžbenicima stupio je na snagu u septembru 2009. godine. Međutim, pojedini podzakonski akti i pravilnici još nisu usvojeni. Jedan od njih je i pravilnik koji reguliše standarde kvaliteta udžbenika, koji je trenutno u proceduri objavljivanja. Krajem januara, članovi Nacionalnog prosvetnog saveta(NPS) vratili su na doradu predlog standarda kvaliteta udžbenika koji je pripremio Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Pojedini članovi NPS-a smatrali su da bi najbolje rešenje bilo da se uz određene korekcije prihvati ovaj dokument, s tim da se važenje ovih standarda oroči na godinu dana i da se formira komisija koja će pratiti i procenjivati kvalitet udžbenika. Prenosimo delove Predloga standarda kvaliteta udžbenika sa korekcijama koje je uneo Nacionalni prosvetni savet.

1) sadržaj udžbenika: usklađenost sa nastavnim planom i programom, količina informacija prilagođena uzrastu, aktuelnost i savremenost podataka koji su potvrđeni naučnim teorijama i na pravi način reprezentuju prirodu znanja određene nauke

2) pedagoško-psihološki zahtevi: udžbenik je primeren uzrastu i podstiče razvoj i razumevanje; sadržaj je u vezi sa svakodnevicom i podrazumeva posebne zahteve za darovite učenike

3) didaktičko-metodički zahtevi: jasna i pregledna struktura, dobra organizacija udžbenika, jasno poštovanje metodičkih principa, didaktička oblikovanost

4) jezički zahtevi: odgovarajući i funkcionalan jezik

5) etički i vaspitni zahtevi: sistem vrednosti koji odgovara ciljevima obrazovanja i vaspitanja, afirmiše demokratiju i ljudska prava i poštuje rodnu ravnopravnost

6) grafičko-likovni zahtevi: ilustracija prati tekst

7) tehnička opremljenost

MITSKO BIĆE BEZ OBJAŠNJENJA: Vile Eni Libovic

Iako pedagozi tvrde da sedmogodišnjaci ne mogu da razumeju rečenicu dužu od sedam reči, udžbenik za veronauku za prvi razred osnovne škole, čiji je autor episkop braničevski Ignjatije Midić, sadrži rečenicu od čak 56 reči. Prosečna dužina rečenice u istom udžbeniku je između 16 i 24 reči. Stručnjaci upozoravaju da svaka knjiga koja ima više od 50 strana predstavlja problem za učenike prvog razreda i može da uplaši dete. Većina udžbenika za prvi razred osnovne škole ima oko 75 strana.

Ozbiljan problem su lekcije prenatrpane nepoznatim rečima, a nije redak slučaj da u jednoj rečenici ima i po tridesetak novih, teških pojmova. Prosvetni radnici kažu da materijalne greške u udžbenicima nisu nikakva retkost, naročito kada je reč o knjigama i priručnicima za časove matematike. Razne nelogičnosti i besmislice se, valjda, podrazumevaju, a neke od njih, koje su se već povlačile po medijima, prenosimo:

Istorija (VII razred): "Posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka."

Arheologija (objašnjenje pojma) – na jednom mestu "nauka o starinama", a na drugoj strani (u istom udžbeniku) "nauka koja izučava materijalne izvore".

Matrijarhat (objašnjenje pojma): "Deca se računaju po majci."

Prašuma (objašnjenje pojma): "Gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi." (Lavovi, inače, žive u savanama.)

Vila (objašnjenje pojma): mitsko biće. (Nepoznati pojmovi se objašnjavaju drugim nepoznatim pojmovima.)

Zadatak za učenike II razreda: "Organizuj u svojoj zgradi ogranak Crvenog krsta." (Nerealan zahtev za osmogodišnjaka.)

Zbirka narodne književnosti za I razred osnovne škole, poslovica: "Ako čovek ne može biti lep i bogat kao što bi hteo, može biti dobar i pošten."

Koliko nepravilnosti i grešaka sadrže srpski udžbenici, nije poznato, ali primer iz susedne Republike Srpske ilustruje na šta sve može da naiđe onaj ko pokuša da sprovede takvo istraživanje. Na samo 15 strana udžbenika Poznavanje prirode i društva za treći razred osnovne škole, koji je analizirala asistentkinja na Filozofskom fakultetu Ivana Zečević, ima obilje grešaka. Uz pomoć lektora, od 150 rečenica u 101 su pronađene greške. Utvrđeno je 46 pravopisnih grešaka, 45 štamparskih (u knjizi se javljaju neka slova koja i ne postoje u srpskom jeziku), deset gramatičkih i četiri materijalne greške. Kao najsjajniji biseri u udžbenicima iz kojih uče đaci u Republici Srpskoj, izdvajaju se tvrdnje da je "globus okrugla stvar na plakaru" ili da je "poštenje najčešći uzrok siromaštva" (što možda i nije neistinita tvrdnja).