Vest dana, nedelje, a možda i godine je najava Gugla da više neće podilaziti Kinezima, to jest da ko god poželi može od sada pristupiti verziji sajta na uprošćenom kineskom koja je namenjena korisnicima u Hong Kongu (gde važe druga pravila). Sada je samo pitanje koliko će vremena proći pre nego što kineske vlasti odluče da taj pristup odseku. I što je najbolje, to će učiniti sasvim legalno.

Kina je zemlja sa najvećim brojem internet korisnika na svetu, procenjuje se da ih ima oko 400 miliona, ali je internet penetracija na nivou Srbije, budući da je Kineza tri puta više. Pritom, Kina donosi manje od dva odsto od ukupnog Guglovog prihoda, bez čega se može živeti na kraći rok bez većih turbulencija.

Uslov da biste se u Kini bavili internetom je da pristanete na vrlo striktna pravila. Ništa što bi dovodilo u pitanje politički sistem ili odluke vlasti ne sme biti na raspolaganju korisnicima. Na primer, kada na Guglu ukucate reč "tibet" u vaš Gugl, posle odrednica na Vikipediji dobijate stranicu tibet.com koja pripada nepriznatoj tibetanskoj centralnoj vladi. Ta stranica je na google.cn, verziji sajta za Narodnu Republiku Kinu bila nedostupna, odnosno filteri su je izbacivali iz pretrage. Ali ako danas pokušate da pristupite Guglovom kineskom sajtu, automatski ćete biti prebačeni na google.com.hk, pomenutu honkošku verziju, gde je tibet.com peti rezultat pretrage. Razlog što je odabrana redirekcija umesto prostog ukidanja filtera na google.cn jeste taj što je ovaj drugi sajt registrovan u Kini i podleže tamošnjim propisima u potpunosti. Redirekcija pravno ne znači ništa. Barem se tako nadaju u Guglu.

Naravno, razlog što se Gugl u ovo nije upustio nije to što su se osnivači Lari Pejdž i Sergej Brin jednog jutra probudili i rekli jedan drugom da je krajnje vreme da se ukinu filteri u Kini. Ne, oni su bili besni zbog toga što im je sajt u decembru napadnut i što su napadači pokušali da pristupe gmail nalozima kineskih disidenata i organizacija koje ih podržavaju. Za šefove Gugla nije bilo dileme, interes za to ima samo kineska vlada, koja opet sa svoje strane odgovara da ne podržava nijedan oblik hakerske aktivnosti.

Osim Gugla napadnuto je još dvadesetak velikih američkih internet kompanija, ali se Gugl jedini oglasio. Osim pomenute prepiske Gugl je prijavio i krađu intelektualne svojine, ne ulazeći u detalje. Procena je da su kineski hakeri iskoristivši jednu slabost u Majkrosoft Eksploreru upali u sajtove i onda pokrali i delove programerskog koda. Baš kao da je neko pokrao planove dizajna za nove najk patike ili fordove automobile, pa sada može sam da ih pravi i prodaje okolo. Kineska vlada tvrdi da s tim nema nikakve veze, eksperti se s tim slažu, ali dodaju da je privatni sektor u Kini pod jakom kontrolom države, te da se isto može reći i za hakere. Kad država pozove, svi se odazivaju.

Kina je odmah počela sa filtriranjem Guglovog sajta, tako da korisnici interneta u Kini ne mogu do škakljivih informacija. Za razliku od ostatka sveta, Gugl u Kini nije lider na tržištu pretraživanja, to je kineski pretraživač Baidu. Sada se ceo svet napeo da vidi ko će prvi da popusti Gugl ili Kina? Američka vlada, koja je najpre zdušno podržavala Gugl, sada se malo pritajila. I njima odgovara da sa Kinom ruku obara privatna kompanija.

Zoran Stanojević