:
Vesti

Volonteri u školama

Aktiv direktora osnovnih škola u Subotici uputiće Ministarstvu prosvete inicijativu da se od naredne školske godine u osnovne škole uvedu volonteri i asistenti koji će pomagati u nastavi, pre svega učenicima u prvim razredima.

Na jučerašnjem sastanku aktiva direktora osnovnih škola, kome je prisustvovao i pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš, skrenuta je pažnja kako za inkluzivnu nastavu nema dovoljno osposobljenih kadrova, kao i da nedostaju jasni pravilnici o tome koju decu treba uključiti u inkluzivnu nastavu, a koju uputiti u specijalne osnovne škole.

Pitanje mogućnosti odlaganja upisa u prvi razred i dalje je otvoreno, jer nedostaju tumačenja o uslovima odlaganja, pa se od Ministarstva prosvete traži da do početka naredne školske godine otklone ove nedoumice kako bi naredna školska godina mogla da počne uspešno.

Javna rasprava o univerzitetu

Učesnici javne rasprave o predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju slažu se da su one neophodne, ali privatnici nisu zadovoljni onim što je predloženo. Javna rasprava se privodi kraju, a u Skupštini Vojvodine održano je nekoliko sastanaka na ovu temu.

Načelno svi su se složili da su intervencije koje je predložila radna grupa Ministarstva prosvete neophodne, ali deo učesnika nije sve promene ocenio kao odgovarajuće. Najveće polemike izazvao je predlog da ubuduće budžetske ustanove u zdravstvu, prosveti i sudstvu mogu da zapošljavaju samo diplomce državnih fakulteta.

"To je praksa mnogih evropskih zemalja, koje obrazovanje za određene profesije poveravaju isključivo državnim fakultetima kao poseban javni interes. Pravni fakulteti su svojevremeno i osnovani da obezbede kadar za državnu službu i njihov program prilagođen je potrebama državne administracije", ocenio je dekan novosadskog Pravnog fakulteta prof. dr Ranko Keča.

Dok vlasnik i rektor Univerziteta "Megatrend" Mića Jovanović smatra da su ovi predlozi frapantno loši i vode ka nestajanju privatnih visokoškolskih institucija, rektor "Singidunuma" Milovan Stanišić podseća da je ovu praksu prva uvela Finska, a kasnije ju je prihvatilo još nekoliko članica EU. Stanišić je naveo da njegov stav podržava i činjenica da državne fakultete izdržava budžet, pa je logično da i zapošljava kadar u čije školovanje je ulagala, odnosno štiti svoju investiciju.

Mnoge predložene odredbe privatne fakultete stavljaju u neravnopravan položaj, ocenio je dr Ilija Babić sa privatnog Fakulteta za evropske pravno-političke studije u Sremskoj Kamenici. On je svoj stav potkrepio predloženim rešenjima po kojima se samo od privatnih fakulteta traži da imaju polovinu nepokretnosti u vlasništvu bankarske garancije.

Škola je teška

Istraživanje u organizaciji aktiva stručnih saradnika, pedagoga i psihologa devet osnovnih škola opštine Jagodina pokazalo je da se 64 odsto sedmaka na šestom času oseća iscrpljeno, nesposobno, umorno, da teško prate nastavu.

Kada dođu u školu a nisu naučila lekciju, deca kao najčešći razlog navode da prosto nisu stigla da nauče (62 odsto), ili da su predvidela da ih nastavnik neće pitati (16 odsto), dok je za 23 odsto učenika zadata lekcija bila isuviše teška, rekla je Gordana Todorović, koordinatorka projekta i psiholog u jagodinskoj OŠ "Boško Đuričić".

Prema njenim rečima, zabrinjava činjenica što deca, zbog velikog broja obaveza u školi i van nje, nemaju adekvatnu i vremenski ustaljenu ishranu.

Ako dodamo i to da u proseku po 5,5 sati sede u neudobnim stolicama i u uglavnom loše provetrenim učionicama, dobijamo učenika koji je nestrpljiv, nervozan, netolerantan.

Takođe, veoma su česti i psihosomatski poremećaji kod učenika zbog nemogućnosti da odgovore svim zahtevima koji se pred njih postavljaju.

Neki učenici na veliki broj zahteva (veliki broj školskih časova, obimne lekcije za učenje, velika očekivanja roditelja, brojni domaći zadaci) odgovaraju padom interesovanja, razvijanjem otpora i ravnodušnošću prema školskim obavezama.

"Sama činjenica da sedmaci imaju nedeljni fond od 32 nastavna časa, dovoljno govori o njihovoj opterećenosti. Oni imaju tri puta sedmično po šest časova, a dva puta po sedam časova obavezne nastave", rekla je Todorovićeva.

Ona je istakla da u nekim školama deca svake druge nedelje imaju jedan dan sa blok nastavom izbornog predmeta, tako da tog dana imaju osam časova. Stari nastavni plan je podrazumevao 29 časova koje su učenici bili u obavezi da prate, podsetila je Todorovićeva i istakla da je u anketi učestvovalo 659 učenika gradskih i seoskih škola.

Učenicima je, inače, najteža fizika, zatim matematika, strani jezik koji se izučava od 5. razreda, hemija, biologija, srpski jezik, geografija.