Intervju – Gabriel Dina, član upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Čist obraz, dugo poslovanje

"Poslovna etika je postala imperativ. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je prošle godine ‘naplatila’ 21 milijardu dolara od kompanija koje nisu poštovale etičke standarde. Sve više vlada se pomera u tom pravcu. I u Srbiji, kompanije koje se ponašaju neetički trebalo bi da razumeju da će za to snositi ozbiljne posledice"

Sve je veći broj kompanija kojima nije važan samo ekonomski uspeh već i način na koji dolaze do njega. U globalnoj ekonomiji te dve stvari postale su tesno povezane, a tekuća kriza je pokazala koliko neodgovorno poslovanje može da košta.

Poslovna etika danas predstavlja važan činilac kada je reč o konkurentnosti kako država tako i kompanija. Jer, ako se ne (iz)gradi poverenje kod potrošača i ako se ne "ide u korak" sa očekivanjima klijenata, a i zajednice, ili ne poštuju zakoni, kompanija će u jednom trenutku doživeti gubitke. Slično je i na nivou države, poštovanje poslovne etike predstavlja dobar znak za strane investicije. Ona je jedan od bitnih činilaca koji utiču na "atraktivnost" zemlje za strana ulaganja. Kada je u pitanju izveštaj o globalnoj konkurentnosti, Srbija je na neslavnom 93. mestu od 112 država, po prošlogodišnjem istraživanju koje je sproveo Svetski ekonomski forum.

O tome šta je zaista poslovna etika i kako ona izgleda u praksi, da li stojimo na "mrtvoj tački" i u kakvom smo položaju u odnosu na region, razgovaramo sa Gabrielom Dinom, članom upravnog odbora Američke privredne komore i generalnim direktorom Merk, Šarp & Dom kompanije u Srbiji.

"VREME": Za početak, koje su ključne stvari kada govorimo o poslovnoj etici? Predstavlja li ona danas normu ili je još stvar izbora?

GABRIEL DINA: Poslovna etika je pitanje standarda i kvaliteta, a iz toga proizilazi poverenje, a to je najbitnije. Cilj je da delovanje kompanija bude u saglasnosti sa lokalnim zakonima i kodeksom ponašanja te kompanije. Ona ima interes da se ponaša u skladu sa zakonima, jer se tako gradi i čuva dobra reputacija, što je ključ za uspešno poslovanje.

Iz toga razloga, ona jeste norma, imperativ. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je prošle godine "naplatila" 21 milijardu dolara od kompanija koje nisu poštovale etičke standarde. Sve više vlada se pomera u tom pravcu, to je nešto što se ne može ignorisati. I u Srbiji, kompanije koje se ponašaju, da tako kažem, neetički trebalo bi da razumeju da će za to snositi ozbiljne posledice.

Teorijski nivo je jasan. Vi radite u velikoj farmaceutskoj kući, šta u praksi znači gradnja i poštovanje poslovne etike?

To je sistem koji raste vremenom. Naš unutrašnji mehanizam za usklađivanje propisa odgovara na promene sredine, legislative i očekivanja potrošača. Mi imamo treninge za to usklađivanje koje svi naši zaposleni u celom svetu moraju da prođu, bilo da rade u oblasti istraživanja, manufakture ili prodaje.

Osim toga, imamo dežurne linije. Važno je da zaposleni mogu slobodno da govore, bez straha od posledica. Takođe, postoje i telefonske linije za savetovanje. Ne postoji kod koji može pokriti baš sve aspekte. Zato je bitno da se iza jasnih standarda ljudi mogu pouzdati na druge izvore, kao što su eksperti zaduženi za praćenje usaglašenosti. U našoj kompaniji rade ljudi kojima je posao da proveravaju da li je sve saglasno sa lokalnim zakonima, potrebama saradnika, klijenata i našim kodeksom.

Zatim, dvaput godišnje mi dobijamo i-mejl od naše kancelarije koja se na globalnom nivou bavi etikom, i tu piše da li, recimo, postoji sukob interesa kod nekog od zaposlenih. Svako od nas je "ograničen" vrlo striktnim pravilima. Imamo i dva tipa revizije, spoljni i unutrašnji.

Takođe, kao što ste pitali, važno je osigurati da su svi mehanizmi efektivni i rade u stvarnom životu. Konačno, mi postavljamo i listu ciljeva u odnosu na koje merimo rezultate, šta smo postigli, gde se nalazimo, i kada je reč o finansijama i kada je reč o etici.

U Srbiji često imamo problem što poslovanje kompanija, i ne samo njih, nije transparentno. To izaziva nepoverenje među ljudima. Kako vi to rešavate?

Da, važna mera kada govorimo o poslovnoj etici jeste transparentnost. Na primer, sve informacije o donacijama treba da budu objavljene na sajtu, dostupne svima koji hoće da ih vide. Vi ako želite da proverite sa kim i šta radimo u Srbiji, vi odete na našu veb stranicu i nađete tačno čime sa bavimo ovde i koje projekte podržavamo.

Transparentnost je ključna za poverenje. Dok niste uradili ništa loše, nema razloga da se krijete od javnosti. Viši menadžment važnih kompanija ili investicioni fondovi, kada odlučuju gde da ulože svoje resurse i investiraju, oni gledaju ne samo veličinu populacije i ekonomski rast već i međunarodni indeks transparentnosti. To je godišnji izveštaj koji pokazuje nivo korupcije u državama i zemlje koje su "čistije" imaju mnogo veće šanse da privuku investicije.

Baš po tom izveštaju je Srbija među "najboljima" u korupciji...

Pod jedan, taj izveštaj se pravi na osnovu percepcije građana, znači da je on odraz stvari kako ih vidi javno mnjenje. Tu su i novinari odgovorni, ne treba da pišu samo o ružnim događajima, već i kada se dogodi nešto dobro. I još važnije, vi ne treba da se osećate kao isključivi krivci. Korupcija je uvek odnos između domaćeg i domaćeg, privatnog i javnog, ali isto tako između stranog i domaćeg. Daleko od toga da su stranci nedužni. Ne treba kriviti samo jednu stranu. To jeste problem za državu, za društvo, za ekonomiju, a i za sve koji smo uključeni u poslovanje ovde. Ali niti su stranci napredniji od domaćih, niti su ovi više krivi, kako se obično stvari postavljaju.

Po vašem mišljenju, kakvo je stanje u Srbiji u ovom polju i kakvo je ono u odnosu na region?

Moje mišljenje je da se u Srbiji stvari popravljaju, ima i dosta prostora za budući napredak. Čini mi se da je i Vlada Srbije shvatila važnost poštovanja poslovne etike na svetskom tržištu. Pre godinu i po dana osnovali su Nacionalni savet za konkurentnost. A vreme je da privatni sektor da svoj doprinos na ovom polju.

Već postoji dosta multinacionalnih kompanija u Srbiji koje su veoma napredne u usklađivanju propisa, usaglašenosti i etici. S druge strane, čak i one koje nemaju ove programe razumeju da jedino mogu da napreduju ako obrate pažnju na način na koji se ponašaju u poslu. Neke su naprednije, neke su zainteresovane, ali nemaju prakse i još u potpunosti ne razumeju koncept poslovne etike.

Mi iz Američke privredne komore ćemo, na seminarima i predavanjima koja će se održati sledeće nedelje, preneti najbolja iskustva iz zemalja koje se visoko kotiraju, kao što je Amerika ili zemlje zapadne Evrope. Na taj način, zemlja postaje pripremljenija da privuče strane investicije. Važno je da Američka privredna komora prenese to znanje svim svojim članovima, ali i široj javnosti.

Što se tiče regiona, on je dosta homogen, i tu se krije mogućnost za zemlju da napreduje brže.

A ako ne napreduje...?

Mora. U perspektivi integracija, zemlje i kompanije koje se približavaju Evropskoj uniji ili one koje su odnedavno članovi, one moraju da delaju na ovom polju. Na kraju, dođe se do toga da se vi takmičite na globalnom tržištu i standardi se sve vreme razvijaju. I poslovna etika, odnosno praćenje usaglašenosti je nešto što ima svoju dinamiku. Stvari su zaista drugačije u odnosu na ono kakve su bile pre deset ili 20 ili 30 godina. I za deset godina biće drugačije nego što je sad. Ovo zahteva usmerenost privatnog sektora da odgovori zahtevima okruženja i rastućih očekivanja potrošača, zaposlenih, akcionara i društva uopšte.

Vi radite u farmaceutskoj kompaniji. Javila se velika zabrinutost, pacijenti nemaju poverenja u lekare, nemaju poverenja da je lek koji dobijaju zaista dobar za njih. Kako vidite izlaz iz te mučne situacije?

Kada govorimo o industriji zdravlja, napredak postoji, ali još mnogo toga treba da se uradi. Mi zajedno moramo da nađemo efikasne mehanizme koji mogu biti dostignuti samo kroz saradnju svih interesnih grupa, svih nas, zajedno sa vlastima, da bi se vratilo poverenje među pacijente.

Pacijenti moraju da imaju poverenje da je zdravstvena nega profesionalna i da će dobiti ono što je najbolje za njih. A ne da neka konferencija ili kongres budu presudni za izbor leka koji će doktor prepisati. Znači, žele da znaju da ako je neko prisustvovao međunarodnom kongresu to ne utiče na njegov izbor leka. I opet, i ovde je rešenje transparentnost. Jer međunarodni kongresi su svakako važni za obrazovanje i napredovanje. Jedno je samo kada kompanija koja podržava učestvovanje šalje doktora ekonomskom klasom i plaća registraciju, a drugo je kada profesionalci idu sa porodicom nekoliko dana ranije i ostanu nakon kongresa, turistički. To se dešava u manjem broju slučajeva, ali svakako da utiče na poverenje u celu industriju, poverenje u lekare, ostale učesnike u sistemu i državu uopšte. I to je nešto što svi lekari koji imaju dobru volju i sve dobre kompanije hoće da izbegnu.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

POVEZANI ČLANCI

• Okrugli sto  >

  Mediji u svetu korporativne odgovornosti

  Ana Radić