Intervju – Prof. dr Jelena Vojinović, Klinički centar Niš:
Reuma, bolest broj jedan u Srbiji

Manje je poznato da se zapaljenska reumatska oboljenja javljaju kod znatno mlađe populacije, čak i kod dece, i da su to često progresivna hronična oboljenja celog organizma, koja pored zglobova zahvataju i sve druge organe

Reumatske bolesti nalaze se na prvom mestu po učestalosti među masovnim nezaraznim bolestima i obuhvataju veliki broj različitih zapaljenskih i degenerativnih oboljenja, po rečima prof. dr Jelene Vojinović iz Kliničkog centra Niš.

"VREME": Da li od reumatskih bolesti boluju samo starije osobe?

DR JELENA VOJINOVIĆ: U javnosti se termin reumatske bolesti najčešće koristi za degenerativna reumatska oboljenja, poput osteoartroza, koja se karakteristično javljaju među starijom populacijom. Međutim, manje je poznato da se zapaljenska reumatska oboljenja javljaju kod znatno mlađe populacije, čak i kod dece, i da su to često progresivna hronična oboljenja celog organizma koja pored zglobova zahvataju i sve druge organe u telu. U ovu grupu oboljenja spadaju reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, psorijazni artritis, različiti tipovi spondiloartropatija i veći broj sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Koliko ima obolelih u svetu i kod nas?

Učestalost obolevanja sve je veća u poslednjim decenijama tako da se procenjuje da, na primer, samo od reumatoidnog artritisa boluje čak 0,5 do jedan odsto svetskog stanovništva, a u Srbiji oko 35.000 odraslih i 2000 dece. S obzirom na to da ove bolesti često pogađaju mlađu populaciju, finansijski izdaci za samo lečenje bolesti i njihovih komplikacija, a posebno za odsustvovanje sa posla i često neophodne skupe ortopedske intervencije, izrazito su veliki.

U kojoj meri reumatske bolesti utiču na kvalitet života obolelih?

U organizaciji Sekcije opšte medicine SLD-a i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) sprovedeno je istraživanje o kvalitetu života kod ukupne populacije obolelih od hroničnih reumatskih oboljenja. U istraživanje je bilo uključeno 3475 obolelih od reumatskih bolesti koji su testirani međunarodno standardizovanim upitnikom. Rezultati su pokazali da oboleli u Srbiji imaju trostruko lošiji kvalitet života i za skoro 20 odsto lošiju sopstvenu procenu zdravstvenog stanja u odnosu na obolele u SAD. Na kvalitet života obolelih u Srbiji najviše je uticalo stalno prisustvo bolova i nelagodnosti kao i briga i potištenost. Značajno lošiji kvalitet života imali su bolesnici sa hroničnim zapaljenskim reumatizmom (reumatoidnim artritisom) u odnosu na degenerativni.

Postoje li podaci o stanju obolelih u našoj zemlji?

Nacionalnim registrom za reumatoidni artritis, koji vodi Udruženje reumatologa Srbije, do sada je obuhvaćeno 2296 obolelih od reumatoidnog artritisa u Srbiji. Njih 51odsto moralo je da ode u invalidsku penziju, od čega trećina isključivo zbog reumatoidnog artritisa, dva odsto je stalno na bolovanju, a samo 47 odsto obolelih je radno sposobno. Merenjem indeksa aktivnosti bolesti utvrđeno je da, uprkos lečenju po standardima u našoj zemlji, bolesnici u Srbiji imaju znatno veću aktivnost bolesti nego oboleli u Austriji. Ovi rezultati ukazuju da je neophodno započeti akciju ranog dijagnostikovanja obolelih i omogućiti veću dostupnost i raznovrsnost savremenih lekova koji su pokazali visoku efikasnost u lečenju i sprečavanju invaliditeta obolelih i poboljšanju kvaliteta života.

Kakve su mogućnosti lečenja?

Lekovi koji se koriste u lečenju su različite vrste nesteroidnih antireumatika i kortikosteroidi. Nažalost, ovi lekovi ublažavaju simptome bolesti, ali ne mogu uticati na stepen oštećenja zglobova. Iz ovog razloga osnovnim lekovima smatraju se tzv. lekovi koji modifikuju bolest, među kojima najznačajnije mesto zauzima metotreksat.

Veliki napredak u lečenju hroničnih artritisa, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje bioloških lekova koji blokiraju stvaranje supstanci odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa. U ovoj grupi lekova su: blokatori TNF-a, blokator CD20, blokator IL-6 i drugi. Različitog su hemijskog sastava, načina davanja i delovanja, ali svi pokazuju visoku terapijsku efikasnost u lečenju reumatskog poremećaja sa izrazitim pozitivnim delovanjem na smanjenje oštećenja zglobova i poboljšanje kvaliteta života. Nažalost, primena ove terapije izuzetno je skupa, cena lekova kreće se do nekoliko hiljada evra po bolesniku godišnje.

Da li se dostupnost lekova razlikuje u svetu i kod nas?

Od pre četiri godine, zahvaljujući razumevanju RZZO-a, i u Srbiji je počela primena biološkog lečenja, prvo kod dece, a zatim i kod odraslih. Trenutno je o trošku zdravstvenog osiguranja moguća primena samo dva biološka leka, dok su još dva registrovana, ali ne nalaze se na pozitivnoj listi lekova. Ovaj vid lečenja odobrava se putem posebnog administrativnog postupka, a pošto su finansijska sredstva ograničena, dostupan je samo ograničenom broju najteže obolelih. Ipak, finansijski i stručno-medicinski najracionalnije je da se kod svakog individualnog bolesnika primeni onaj biološki lek kojim će se postići najveći stepen poboljšanja. Finansijske analize pokazale su da ovakva terapija znatno smanjuje ukupne troškove društva i pojedinca neophodne za lečenje teških komplikacija do kojih dovode ove bolesti ukoliko se ne leče adekvatno.