Ako izuzmemo proizvode kompanije Epl i Windows 95, ne mogu zaista da se setim nekog IT proizvoda čiji se datum pojavljivanja iščekivao i najavljivao, a da je on posle toga bio neverovatno uspešan. Posebno kada je internet u pitanju. Sve te pompezne najave novog sajta ili servisa bez kojeg više nećemo moći da živimo obično su završavale neslavno, a uspevalo je ono što se pojavljivalo spontano, niotkuda.

Poslednji primer je Guglov Talas (Wave) zamišljen kao novi pristup komuniciranju na mreži. Ideja je bila da korisnik "pokrene talas" na koji bi se nadovezali njegovi prijatelji i prijatelji prijatelja sve dok to ne poprimi mega dimenzije. Nije bilo baš najjasnije šta se onda sa tim talasom radi, ali ko bi se usudio da u pitanje dovede nešto što su smislile mudre glave u Guglu.

Elem, Talas je poživeo manje od godinu dana, ovog avgusta tiho su ga ugasili.

Što nije loše imati na umu kada čitamo vest od ponedeljka da je Fejsbuk krenuo u reformu ili, bolje rečeno, revoluciju svog sistema za slanje poruka, ali i načina komuniciranja čovečanstva uopšte.

Promene su najavljivane nedeljama ranije i pretpostavke su bile da Fejsbuk namerava da zbriše Gmejl, inače treći najpopularniji i-mejl servis na internetu (iza Hotmejla i Jahua). Iako nije najmasovniji, Gmejl je svakako najbolji, odnosno najkompletniji od svih i uz sam pretraživač to je i najbolji proizvod kompanije Gugl. Za napad na Gmejl potrebna je prilična hrabrost i malo ko to može, osim kompanije koja ima uz sebe pola milijarde korisnika. Dakle, Fejsbuk.

Za početak, osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg objavio je svetu da ne napada Gmejl i da njihov novi servis uopšte neće biti i-mejl. Tačnije, on ne veruje da i-mejl kao takav uopšte ima budućnost, dosadan je i formalan i mladi ga slabo koriste.

Zato on nudi novu platformu unutar Fejsbuka koja bi trebalo da objedini sve oblike instant komuniciranja. SMS, IMS, i-mejl i čet. Dakle, dovoljno je da napišete poruku i onda da birate na koji način ćete je isporučiti onome kome je namenjena. Ako vam se baš žuri, može na sve načine, pa gde ga pre zatekne.

Druga dilema bila je ko će ozbiljan prepustiti svoju privatnu, daleko bilo poslovnu komunikaciju Fejsbuku, inače poznatom po čestim promenama politike privatnosti. Kalkulisalo se da bi u nekom trenutku neko pametan tamo mogao da stavi sve naloge korisnika na izvol’te, pa nek čita ko šta hoće od vaše pošte i poruka. Mogućnost da svoje ozbiljne poruke potpisujete sa @facebook.com takođe nije delovala stimulativno ni na koga ko zarađuje više od 150 dolara mesečno.

Fejsbukov šef nije bio preterano ubedljiv po pitanju privatnosti, a i da jeste, ko bi mu verovao posle svega što su njegovi korisnici prošli. Zato tvrdi da ima model za odbranu od spama, moći ćete da ograničite dobijanje poruka tako da vas mogu naći samo prijatelji i njihovi prijatelji.

Na samom Fejsbuku nije bilo posebnih obaveštenja korisnicima o novom servisu, barem u prvih nekoliko sati po objavi ove vesti. Mark Cukerberg je svečano izjavio da je počelo doba novih komunikacija. Možda je u pravu. Možda za pet godina niko neće slati mejlove. A možda ćemo se za pet godina sa nostalgijom sećati – Fejsbuka.

Zoran Stanojević