Poslovi i dani srpskih ministara >

Nisam, jesam, a nije ni neka lova

Zagovornici teorija zavere reći će da nije slučajno što se usred globalne fertutme nastale objavljivanjem američke diplomatske prepiske iz celog sveta na portalu www.wikileaks.org (u međuvremenu zabranjenog) i predizborne kampanje u Demokratskoj stranci pojavi tekst na domaćem portalu koji se bavi korupcijom, tekst koji govori o poslovima Olivera Dulića, ministra ekologije i prostornog planiranja

"Vreme" prenosi u celini tekst objavljen na www.pistaljka.rs, iz dva razloga: da bi podržalo ovakvu akciju (koja ima elemente pravog istraživačkog novinarstva) i da bi javnosti stavilo na uvid kompletnu priču, a ne samo njene delove, kako se u srpskim medijima dešavalo poslednjih dana.

Bez želje da sudimo o tome da li je ovo mini istraživanje razlog da pomenuti ministar bude smenjen ili da on sam podnese ostavku, da li ima elementa da neki "državni organi" ispitaju čitav slučaj, pomenućemo samo nekoliko činjenica.

Dulić je najpre izjavio da je sve što je objavljeno na sajtu o poslovanju njegovog preduzeća laž, da bi odmah zatim priznao u vestima B92 da jeste reč o njegovoj kompaniji u kojoj je on ranije preneo upravljačka prava na "treće lice".

Potvrdio je da kompanija pomenuta u tekstu jeste učestvovala u poslovima o kojima je bilo reči, ali da ne vidi u čemu je problem niti da je prekršio bilo koji zakon. Dulić je odbacio svaku mogućnost da je sa svoje pozicije uticao na to da njegova kompanija dobija poslove koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.

O tome da li je ministar prekršio zakon odlučuju pravosuđe i policija. Ono što u ovom slučaju bode oči jeste činjenica da je njegovo preduzeće dobavljač za veliki broj institucija koje imaju sedište u Subotici, rodnom gradu ministra Dulića, i da se ti poslovi umnožavaju od trenutka kada on sedne prvo na mesto predsednika Skupštine Srbije a potom postane ministar u Vladi. Da li se to dogodilo zato što je njegovo preduzeće zaista bilo najbolji ponuđač na brojnim tenderima ili zato što su ljudi iz tih institucija procenili da je najbolje dodvoriti se Duliću kao moćnom ministru, pokazaće dalje istraživanje: činjenica da je za vašu kompaniju dobro ako postanete ministar i da u vreme dok obavljate javnu funkciju vaša imovina raste, može da ukaže da se radi o nekom sukobu interesa ili čistoj korupciji. Naročito ako vaše preduzeće uglavnom posluje sa državnim institucijama.

Za to nije uopšte važno koliko je preduzeće prijavilo profita u jednoj godini, što je Dulić pominjao kao argument u želji da objasni da je to nikakav novac. I jedan dinar koji je došao "ispod ruke" znači isto kao i jedan milion. Naročito u društvu koje ima skorašnje iskustvo "kraduckanja" i "krađe" na naplatnim rampama.

...

Tekst Firma ministra Dulića posluje sa 70 budžetskih institucija

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---