Vodič za srednjoškolce >

Evropa za svaki dan

"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje

Evropski dnevnik je publikacija namenjena srednjoškolcima širom kontinenta, a cilj je da se što bolje upoznaju sa vrednostima Evrope. Ovogodišnji tiraž je 3,35 miliona primeraka, a deli se đacima koji žive u Evropskoj uniji. Srbija je, uz Tursku, jedina zemlja van Unije čiji srednjoškolci dobijaju priručnik o životu u Evropi. Oko 70 odsto sadržaja dnevnika je istovetno u svim državama, dok se oko trideset odsto prilagođava svakoj ponaosob. Teme su različite, pisane lakim jezikom, bliskim mladima. Ovdašnje izdanje je, inače, štampano na ćirilici.

Evropski dnevnik je prvi put izdat pre šesnaest godina, a kreator je fondacija Generation Europe, uz (trenutnu) finansijsku podršku Evropske komisije. Moguće ga je čitati na 25 jezika, a srednjoškolci u 23.000 srednjih škola dobili su pomenutu publikaciju. Postoji i izdanje za osnovce, od osam do deset godina, no ono se nije pojavilo u Srbiji.

Ministar prosvete Žarko Obradović istakao je da dugogodišnje izdanje ove publikacije "pokazuje da učenici kroz dnevnik lakše upoznaju evropske vrednosti, ugrađujući ih u svoj vrednosni sistem koristeći ih u svakodnevnom životu".

Verovatno da evropskepticima ulaženje ovakvog vodiča u školske klupe zvuči kao suva propaganda. No, izdavači dnevnika se ne slažu sa tim.

"Prva stvar koju javnost treba da zna jeste da u Evropskom dnevniku nema propagande, on je objavljen kao jedna vrsta informativnog vodiča koji sadrži tačne i neutralne podatke, o kojima učenici mogu da diskutuju i sami izgrade svoje mišljenje", kaže Kejti Torbern, konsultant na izradi ovogodišnjeg izdanja i predsednica fondacije Generation Europe. Ona je naglasila da je baš izazov i bio objasniti mehanizme funkcionisanja EU bez propagande. Na sajtu Fondacije čak se ide dalje, s tvrdnjom da Evropski dnevnik pomaže mladim ljudima da promišljaju kritički, postanu aktivni građani, budu informisani i konačno, ponašaju se odgovorno uzimajući u obzir društvene, ekonomske i ekološke posledice svog delanja.

Učenicima drugih razreda srednjih škola u Srbiji podeljeno je 75.000 dnevnika, a uz to se našlo i 3000 priručnika za nastavnike. To predstavlja drugo izdanje publikacije, dok je srpsku premijeru Evropski dnevnik imao 2009. kada je podeljeno 100.000 primeraka. Inače, on se koristi u svim zemljama EU kao nastavno sredstvo.

O SVEMU PO MALO: Na 98 strana nalazi se mnoštvo tema koja se, najčešće, tiču svakodnevnog života. Takođe, obuhvata informacije vezane za odnos Srbije i EU, istoriju i funkcionisanje Evropske unije, ekonomsku politiku zajednice, institucije, CEFTA, Bolonjsku reformu.

Navedeno je i istraživanje Kancelarije za evropske integracije (2010) u kom se tvrdi da je za ulazak Srbije u EU 65 odsto građana, a protiv 15 odsto. Za polovinu ispitanih Evropska unije predstavlja "bolju mogućnost za mlade ljude". U dnevniku se još ističe da je Srbija među potencijalnim državama kandidatima, uz Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru i Kosovo prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244.

Kada su u pitanju "podaci za svaki dan" Evropski dnevnik pruža jasne informacije, adrese na kojima mladi ljudi mogu potražiti pomoć, podršku, stipendiju za školarinu, posao, praksu. Daju se i saveti. Počev od onih kako se ponašati na intervjuu za posao i gde je pametno kupiti novi mobilni telefon, pa do nabrajanja najtraženijih zanimanja u koja spadaju poslovi nakon završenih tehničkih fakulteta, ali i stručnjaci za lobiranje, odnose sa javnošću, evropsko pravo, međunarodnu politiku.

Nemali deo dnevnika posvećen je i ekologiji, (ne)racionalnom i (ne)pažljivom trošenju resursa, kao i načinu života Evropljana. Ističe se da kada bi ostatak sveta živeo onako luksuzno i raskošno kao što to rade stanovnici Evrope, bilo bi potrebno tri planete Zemlje da bismo preživeli. Takođe, dat je podatak da količina hrane bačena u Francuskoj može da podmiri potrebe neuhranjenih u Demokratskoj Republici Kongo, a količina bačena u Italiji bi mogla da istrebi glad u Etiopiji.

Dnevnik obuhvata i poglavlje o drogama, čiji je naslov "Da li je ‘trip’ pravi put?", zatim o posledicama koje može da izazove preglasno slušanje muzike, kao i o zaštiti prilikom seksualnog odnosa i o seksualno prenosivim bolestima.

Pa je tako navedena informacija da svakog minuta 380 žena ostane u drugom stanju, 190 njih se suočava sa neplaniranom ili neželjenom trudnoćom, 40 žena ima rizičan abortus, a 110 prolazi kroz komplikacije koje su u vezi sa trudnoćom.

Konačno, nije zaobiđen ni deo o ljudskim pravima, a moto samog dnevnika je lepota raznolikosti, uz savete za termine koje treba izbegavati jer nose netolerantni, odnosno uvredljivi prizvuk.

Autori publikacije se bave i nasiljem među mladima. Navode da je istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazalo da u periodu u kom je istraživanje vršeno, dve trećine učenika bar jednom je bilo izloženo nekom obliku nasilja. Od tog broja, 23 odsto učenika tvrdi da su doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari.

Uz ove zabrinjavajuće podatke, učenik se poziva da se zapita u kojem situacijama se on nasilnički ponašao, navode se saveti u vezi sa sopstvenom zaštitom kao i sa pomoći žrtvama nasilničkog ponašanja.

Zanimljivo je da je ovih dana na sajtu Fondacije koja je tvorac dnevnika osvanulo izvinjenje u kom Evropska komisija i Generation Europe žale zato što u dnevniku nijednom prilikom nije pomenuta važnost velikih verskih praznika, kao i da nije naglašeno da su oni deo evropske baštine, što se pogotovo odnosi na Božić i značaj koji on ima u hrišćanstvu.

Jedna stranica u srpskom izdanju Evropskog dnevnika govori i o bezviznom režimu koji važi za građane Srbije kada je pitanju EU. Sudeći prema napisima u novinama poslednjih dana o suspenziji istog, ostaje nam da se nadamo da će i izdanje 2011/12. sadržati ovu stranicu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---