VREME 1058, 14. april 2011. / VREME
Hortikultura:
Kad su cvetale trešnje
Nabavili ste japansku trešnju. Šta s njom?
Prirodna staništa japanske trešnje (Prunus serrulata, Orijentalna ili Istočnoazijska trešnja) su Japan, Kina i Korejsko poluostrvo. To je manje listopadno drvo, visine između osam i 12 metara, guste krošnje i glatke kestenjaste kore stabla. Jednostavni dugi listovi na jesen iz zelene boje prelaze u žutu, crvenu ili purpurnu. Drvo je nešto niže i raskošnije krošnje u odnosu na domaću trešnju. Postoje i patuljaste grmaste vrste, ali su one nešto ređe.
Osim u Aziji, ova trešnja uspeva i u većem delu Evrope, kao i u SAD gde je česta u parkovima velikih gradova. Rast je umeren, a uglavnom se sadi u polusenci ili na osunčanim terenima, u zemljištu koje je dobro drenirano.
Prvi cvetovi trešnje u Japanu, gde se gaji više od 200 sorti ovih biljaka, vesnici su proleća. Trešnja cveta u grozdovima nijansi bele i roze boje, najpre u februaru na najjužnijem ostrvu Okinava, šireći se ka severu kao ružičasti talas od aprila do maja.
Japanska meteorološka agencija svake godine vrlo pažljivo, iz dana u dan, beleži pojavljivanje novih cvetova u različitim prefekturama. "Primećeno je pet-šest prvih trešnjinih cvetova", glasila je vest agencije Kjodo, koja je primetila da su trešnje ove godine počele nešto ranije da cvetaju, što se desilo prethodni put 1955, 1959. i 1973. godine. Na sajtu Meteorološke agencije trenutno stoji informacija da se talas trešnjinog cveta ove nedelje pomera ka severu, u Kanto i Hokuriku, a da se na Hokaidu očekuje da mnogo brže procveta nego obično.
U ovakvim danima, kada se sve zabeli, Japanci, naročito mladi, odlaze u prirodu i tokom dana ili noći sedaju ispod krošnji sekura odmarajući se i slaveći lepotu cvetova za koje se veruje da donose sreću i uspeh. Tradicija pravljenja izleta pod trešnjinim drvetom postoji još od VIII veka, kada je to radilo najpre samo plemstvo, da bi se proširila među samurajima, a kasnije i među ostatkom stanovništva. Ponekad se u parkovima uveče na grane postavljaju papirne svetiljke, a ispod prave žurke.
Cvetovi sa pet latica pojavljuju se u isto vreme kad i lišće, formirajući male grupacije. Zapravo, dok su u Japanu cvetovi trešnje znak lepote, brze smrti i prolaznosti, trešnjin list tokom Drugog svetskog rata bio je jedan od simbola nacionalizma. Za razliku od ploda domaćih trešanja, ovaj je znatno ređi i manji – prečnika ispod jednog centimetra – i nije jestiv.
Marija Vidić
| Recept u pet koraka Potrebni su: - Sadnica - Ašov - Grabulja - pH test za zemljište - Metar - Voda
2. Ukoliko je tle pogodno (osunčano mesto, ne previše vlažno, sa povoljnom pH vrednošću zemlje), sledi raščišćavanje ašovom i grabuljom dela bašte u koji sadite drvce – on mora biti prečnika najmanje metar i po oko mesta gde će biti sadnica. 3. Pomoću ašova i grabulje uklonite sve kamenje, čvrste grudve i biljke iz iskopane zemlje i usitnite je tako da bude rastresita. 4. Iskopajte rupu u zemlji bar dva puta širu od busena trešnje. Ona treba po završetku sadnje da bude zakopana jednako koliko je bila i u originalnom paketu u kom je nabavljena (uglavnom plastičnoj ili mrežastoj kesi). Kada se busen zatrpa, vrlo je važno dobro utabati zemlju – u suprotnom, ukoliko oko korena ostane dosta vazduha, biljka možda neće preživeti. 5. Na kraju se sadnica dobro zagrne zemljom i obilno zalije. |