Srpska politika u očima stranaca:
Kod nas nema ovoga

"On je politički mrtav", kaže dvadesettrogodišnji Hendrik komentarišući ponašanje Tomislava Nikolića. Zatim se brzo ispravlja ne bi li dao nešto drugačiju procenu: "Štrajkom glađu i žeđu zahtevati izbore… da neko to danas uradi u Nemačkoj, njegova politička karijera bi bila završena istog trenutka."

Hendrik Johaneman studira političke nauke i portugalski jezik na Univerzitetu u Frajburgu. On i njegov drug Fabijan Hinc (21) došli su da posete Srbiju na nekoliko dana. Fabijanu ovo nije prvi put, već je ranije dolazio u Beograd. On pohađa političke nauke i islamske studije na istom univerzitetu. Iako veoma mladi, obojica su iznenađujuće obrazovani i upoznati sa ovdašnjom situacijom. Malo je stvari o kojima ne možete da razgovarate s njima. Dok "prelistavamo" njihov boravak ovde, stalno se vraćaju na miting Srpske napredne stranke i kasnije ponašanje njenog lidera. Naime, insistirali su da odu na opoziciono okupljanje i vide kako to izgleda. Puni su utisaka. "Uznemiravajuće je što na ulici možete da kupite majice sa likom Ratka Mladića. Čudno je što za vreme mitinga pijete pivo. Još čudnije što političari na bini čitaju pesme. Sve to tako malo podseća na pravi politički miting", smatra Fabijan. Dodaje da, poredeći sa Nemačkom i uopšte zemljama Evrope u kojima je proveo neko vreme, kod nas sve deluje "mnogo emotivnije, da ne kažem iracionalnije. Mi, recimo, ne bismo na protestu protiv vlasti vikali ‘lopovi lopovi’. Mada teško i da bismo uopšte obratili toliku pažnju na skup opozicije, a da nisu izbori za koji dan ili nešto slično." Hendrik kaže da se nije osećao prijatno na protestu. "Plav sam, mršav, a i vidi se da sam stranac. Ti ljudi su mi delovali veoma ljuto. Atmosfera mi se činila napetom, agresivnom, kao da je mnogo ljudi bilo spremno, sudeći po izrazima lica, pokretima, da primene nasilje." Primećuju, takođe, da su ogromna većina prisutnih bili muškarci. "A ti ljudi i ti političari su sada za Evropsku uniju, je li tako?", pitaju obojica sa polusmeškom.

U nekom trenutku, razgovor ponovo skreće ka Tomislavu Nikoliću. Tražim da mi kažu šta ih do te mere čini zbunjenim. Obojica vrlo jasno objašnjavaju o čemu se radi. "On (Tomislav Nikolić) ne vodi razgovor, ne nudi argumente. On gladuje. U demokratskom društvu gde se danas znaju pravila, gde postoji ustavni okvir, lider najjače opozicione partije bori se za svoje ideje, ne racionalno, ne pragmatično, već na takav način! To ne dolikuje ozbiljnom političaru. Kako neko može sutra da mu veruje, da ima poverenja da će se on ponašati racionalno, da će se za svoje ideje boriti argumentima, a ne drugačije?"

Fabijan dodaje: "U pitanju je ucena sopstvenim telom. Gde je tu politička kultura?" Ćutimo nekoliko trenutaka i mi iz Srbije i oni iz Nemačke, a onda "odemo" u neke lakše i vedrije teme. Bar na neko vreme.

J. Jorgačević