Proslava 200 godina policije u Makišu >

Tu su Njegov deda i stric

Ministar policije temeljnim marševskim korakom pređe temeljno ošišanu travu, stiže ‘de poš’o, primi raport, reče šta ima, rodovi narodne policije pokazaše šta znaju i umeju, kad se sve završi Najviše narodno rukovodstvo jedinstveno pređe na ostale zbor sadržaje

Nastavni centar policije Makiš, na narodnom ulazu prijemni šator sa detektorom za metal i druge opasnosti, odmah iza žandarmerija u ljudstvu i opremi, takoreći tu i iza fudbalski teren sa svečanom tribinom. Narod ulazi, ima ih što se slikavaju sa poster i super policajci, od kojih samo neki imaju istetoviranu Onu ružu, neko drugo cveće, na vratu. Eto ti na tu narodnu kapiju i estradnog umetnika Džinović Harisa, šešir, mnogo crni brkovi, do u njega vitko pa visoko žensko, i bez šešira za glavu viša od estradnog umetnika.

VANILA STAJLING: Reporter reporterski stupi na zeleni teren, postrojene jedinice policije, sve do vatrogasci, naspram svečana tribina, sa crvena i plava sedala, na svako plavo sedalo ime, piše Toma Zorić, piše Dušan Bajatović, Zoran Lilić, Petar Škundrić, Vaterpolo, Vaterpolo, puno ti’ vaterpolo sedala... Ali sve to u donji redovi, gore, u te takoreći lože, eno je Čomić Gordana, i eno ga episkop Rakita. Reporter reporterski opazi da se u te donje VIP redove primak’o i estradni umetnik Haris, sa to bez šešira za glavu više žensko, i da umetniku Džinoviću ne najdoše sedalo sa njegovim imenom. Onda i po redu, reporteru privuče pažnju žensko koje bilo na terenu, koje imađaše plavu fasciklu, i koje bilo tako ženski dominantno, raskošna lokne kosa, koja beše u svetlo, neka bude belo, varbana, pa u skladu s otim bele minđuše, bela ogrlica, i snijeg beli blejzer sa tu čipku. Tko je dominantno žensko sa plavu fasciklu reporter istraživački saznade, to je voditeljka, zaposlena u policiji, završila književnost, domaću i svetsku.

Ondak reporter opazi da u gornje odaje stig’o potpredsednik SPS-a Ružić, da tu predstavnici Islamske zajednice bez Zukorlić, da ministar Obradović zauzeo svoje mesto gore, da Nadbiskup ode u popove, da dole na svoja sedala seli bivši ministar policije Mihajlović, bez kravate i brkova Zoran Lilić... i opazi, pa poteže specijalne rupičaste i ruske naočare da bolje vidi, da do SPS potpredsednika sede jedina DS potpredsednica što se preziva Trivan. Potpredsednica Trivan beše sve do ešarpe, koju lagano odmota, sva u vanila sladoled stajlingu, do nje SPS Potpredsednik naže vodu pravo iz vlašice, Krkobabić sede na mesto u ministarskom rangu, u centralnu ložu pristiže direktor policije Veljović, do njega, u svoj vanila stajling Predsednica Skupštine, pristiže predsednik Tadić, sa do sebe, sa desno od sebe Predsednik Vlade.

Na terenu bi komanda, Jedinice mirno, Pozdrav na levo, od desnog kornera na zelenu i mnogo dobro podašišanu travu, tako da je bilo izvesno da će stići ‘de poš’o, stupi ministarski temeljan i mnogo dobro podašišan ministar Dačić, uspešno i marševskim korakom prođe postrojene jedinice, primi raport, stiže do zastave na čelu stroja, bi komanda, Mirno, Na mestu voljno. Ondak nebom prođe helikopter koji je nosio zastavu koja se pravilno vijorila na jednu stranu, javi se voditelj, Poštovani gosti i građani dobro došli u Nastavni centar Makiš, javi se ona 48 sati svadba voditeljka, Slavu i Dan ministarstva obeležavamo danas na Svetu Trojicu, radno, kao i uvek spremni i odlučni da svim snagama i sredstvima istrajemo u očuvanju bezbednog života svakog građanina, da obezbedimo bezbrižan život dece u Srbiji... Ovo je godina u kojoj Policija obeležava 2 veka postojanja, od 1811. i prvog popečitelja vnutrenih dijela Jakova Nenadovića, do 2011. i 65. ministra gospodina Ivice Dačića...

TREMELJI I STUBOVI: Bi himna, sve ustade, za kako treba sa grb policije govornicu kako treba stade gospodin ministar Dačić, i kako treba se reče, Poštovani Predsedniče Republike... kolege ministri, poštovani predstavnici drugih državnih institucija... draga deco... MUP obeležava 2 veka postojanja... MUP i policija Srbije su jedan od najjačih temelja i stubova stabilnosti Republike Srbije... Ondak rek’o nešto što k’o da je bilo u funkciji preduprećenja najavljenog štrajka policije, da velika nesrazmera između onoga što država i narod očekuju od policije, i onoga što država daje pripadnicima policije... Država Srbija, naš narod, i svi građani treba da budu ponosni na svoju policiju i sve zaposlene u MUP-u... A onda gospodin Ministar jošte rek’o, Želim da pozdravim i sve one koji srcem brane i proslavljaju Srbiju širom sveta, koji su i danas ovde prisutni, od naših velikih umetnika, ljudi iz javnog života, do sportista. Želim ovde posebno da pozdravim i porodicu Đoković koja se ovde nalazi, nadam se da će uskoro biti na prvom mestu, tu su njegov deda i njegov stric, želim da naročito pozdravim vaterpolo klub Partizan... tako se brani Srbija van granica zemlje, a policija i MUP pokazuju kako se brani i voli Srbija unutar granica zemlje... I za kraj i više od kako treba rekel, Policija i pripadnici MUP-a nisu ničiji, osim narodni, i neka vas sve bog čuva, a vi čuvajte Srbiju.

Sva u bijelo voditeljka zahvali gospodinu Ministru, gospodin Ministar u to svoje pripadajuće teget odelo sa diskretnim prugama, koje je reporter uspeo da vidi samo zahvaljujući specijalnim rupičastim i ruskim naočarima, ode na svoje mesto levo od predsednik Tadić, postrojene jedinice se dadoše u odlaženje, voditeljka najavi vežbu zaštite najviših stranih ličnosti, nabroja ko sve bi tako štićen i zaštićen, potpredsednik SAD Bajden, predsednik Rusije Medvedev, predsednik Turske Abdulah Gul, Hilari Klinton, Vladimir Putin, onog Azerbejdžan Alijeva i ne pomenu... Na nebo stade helikopter, na atletsku stazu izađe kolona automobila u klin formaciji, sve to stade, bi pucanja, bi bombi, zelenog i dima boje dima, uspešno evakuisaše visoku ličnost.

Onda bi vežba kad ekstremisti i huligani divljaju, žandarmerija sve to savlada, Interventna jedinica po’apsi razbojnike, Specijalna antiteroristička jedinica na noge i na glavu ispade iz helikoptera, nastupi Policijska brigada i njihovi verni pratioci psi, psi preskočiše prepreke, prođoše kroz vatra obruče, voditeljka objasni i ostale radnje, Kao što možete da primetite policijski psi su obučeni da rade staloženo i bez nemirica, sa vaše leve strane posmatrate specijalno obučenog psa za pronalaženje i otkrivanje opojnih droga, na terenu je postavljen određen broj torbi, kutija, a u jednoj od njih je postavljena droga, prilikom pronalaska droge pas će grebanjem označiti gde je prisustvo droge... Zatim pripadnici Policijske akademije pokazaše svoje parter vežbe, nastupi Sektor za vanredne situacije, bi najlepša tačka, policijski uniformisan dečiji hor "Čarolija" pod upravom gospođe Leontine Pat, voditelj odrecitova Nema sveta i planete, gde ne može stići dete, i hor se plejbek otpeva, bi defile vozila i opreme, voditelj i voditeljka se rekoše, Ovim defileom je završen prvi deo današnjeg programa, pozivamo vas da vidite i ostale sadržaje.

KRKOBABIĆ JE BIO TU: Sve uze da se razilazi, Najviši državni vrh stade izlazi na zadnji izlaz tribine, reporter od strane policije bi upućen okolo na tu izložbu Tehničkog zbora, gde bili ostali sadržaji. U taj Tehnički zbor, koji bio na drugu stanu, sve pod maskirni šatori, u jedan, sa to teško naoružanje i dugačke cevi, uđe onaj Otpor DS Milivojević sa mnogo krasiva kravatu koju reporter odma' shvatio i bez specijalne i rupičaste i ruske naočare. Kad, u taj Zbor, eto ti ga lično predsednik Tadić i lično Najviše rukovodstvo, Predsednik, kako treba, napred, a ostali za njim, SPS Beograd Antić, Dačić sa najdiskretnije pruge odelo, Krkobabić, vanila Predsednica Skupštine, u odelu Predsednik Vlade, u bradu Ministar kulture i još toga. Po taj običaj Predsedniku su prilazila deca na slikavanje, Predsednik je uspešno pokaziv’o deci gde da gledaju, Najviši državni vrh je sve sa punom koncentracijom pratio. Tadić je nastavio da se slika sa još dece, Najviši državni vrh je uspevao sve to da isprati, i Dačić uze jedno dete za slikanje, ufotografisa ga prisutni i najviši i sa najviše ti’ širita na uniformi policajac, za razliku od njega Predsednik nije mog’o traži specijalne fotografe, u njega bile pune ruke dece, njega slik’o takoreći ko ‘teo.

Neko reče, Da obiđemo zbor, pa ćemo nastaviti slikanje, u Najviši državni vrh se priključi svojim čulom vođen zaostali Krkobabić, svi se složiše da je jedno policijsko vozilo ojačano, Predsednik je nastavio sa slikanje, zbog ti’ radnji iš’o u cikcak i druge prečice, postojala realna opasnost da Predsednik izmakne i umakne, ali Najviše rukovodstvo je sve to bez napora sustizavalo i postizavalo, i Krkobabić je uvek bio tu, tu bila Skupštine Predsednica, tu bio Republike Premijer. Tadić stade kod gumeni čamac u kome bila ta deca, tu stane mazi i šašolji decu, uz povike bravo, baca deci pozdrav kosku. Sve se nastavi, Dačić predstavi Tadiću nekog važnog, deca su i dalje prilazila Predsedniku, Predsednik uze pita, Ima li još za slikanje, bi još za slikanje, Krkobabić opet tim svojim čulom stiže do Predsednika Vlade koji je ležerno pratio aktivnosti Predsednika Republike.

Svi tako prođoše helikopter, obezbeđenje je sve vreme sve uspešno obezbeđivalo, kad, bi da predsednik čučnu, ali imao i rašta, tu i dole bilo kuče, malo, a krupno, e moj reporteru, jesi ovo sročio. Predsednik uze malo a krupno kuče da mazi i masira, pa da ga mazi i masira, da ga masira po glavi, da ga masira po vratu, da ga blago stišće ispod vrata, i sve da k’o veliki čo’ek stiže i postiže komunicira sa prisutnu decu, čak deli savete, Treba da volimo kuce. Krkobabić jopet pristiže, Predsednik Vlade je drž’o koncentraciju i sve odobrav’o. Obiđoše i šator sa ronilačku opremu, bi još dece za slikanje, naiđoše i na Pižon Petrović koji uspešno reče, Dobro je, Najviši državni vrh u punom sastavu uđe u šator sa razne mape i skice na ekranu.

U međuvremenu koktel, koji bio na korak, pod te žalosne vrbe i "Amstel" suncobrani, bio u šestoj brzini. Orkestar u policijske uniforme, okolo, po travnjaku, u parovima policajci u pantalone i policajke u suknje. Posluženje na ovalima, gosti u grupicama. U jednoj od tih grupa i onaj Baki Anđelković, ‘volika mu u mnogo kosih obojadisani’ pruga kravata, sve oko sebe burazerski grli jednom rukom na kojoj mu ‘voliki sat, i sve se smeje, sa svi zubi, i kad se posluživa, i kad posluženje savladava. Reporter se jopet maši za svoje specijalne i rupičaste i ruske naočare vidi imal’ de Cece, jok, ne bi ni onog estrada šešir Harisa, sa njega ženske što bez šešira za glavu viša, kroz sve to samo prođe predsednik Tadić, Dačić domaćinski uze da se zadržava, Direktor policije jednoj reporterki odobri da ga uslika sa Amerike ambasadorkom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---