---

Nagodba Vlade Srbije i predstavnika politički, organizaciono i ekonomski najmoćnija tri udruženja uglavnom vojvođanskih "profi" poljoprivrednika (Klub 100P plus, Asocijacija poljoprivrednika i Udruženje "Vojvodina agrar") ukazuje da ni posle čitave decenije tranzicionih reformi nismo izgradili agrarno-politički sveobuhvatan, razvojno održiv i socijalno pravedan koncept agrarne politike

Naučno-stručne publikacije i analize prepune su argumenata i ocena o zapostavljenosti naše poljoprivrede i sela. Takva zapostavljenost nije posledica samo propusta prethodnih režima, već i (ne)namernih poteza kreatora agrarne politike u tranzicionom periodu, posebno u poslednje tri godine kada je aktuelni režim izvršio budžetsku "eutanaziju" srpske poljoprivrede i sela sa omalovažavajuće malim agrarnim budžetom (oko 2,5 odsto) i izneverio (pred)izborna obećanja iz 2008. godine. Sa tako neprimereno malim sredstvima namenjenim poljoprivrednicima koji čine oko 11 odsto ukupnog stanovništva i poljoprivredi kao "srpskoj nafti" koja sa prehrambenom industrijom stvara oko 20 odsto BDP Srbije i prihoduje oko 25 odsto vrednosti našeg ukupnog izvoza – obezbeđujući i rekordni spoljnotrgovinski suficit od 1,1 milijarde dolara u 2010. godini, čak ni agrarno-politički Ajnštajn u fotelji srpskog ministra poljoprivrede ne bi pronašao zadovoljavajuće rešenje za apetite svih poslenika u "kvadraturi" našeg agrarno-prehrambenog kruga. O infrastrukturnoj i svekolikoj društvenoj zapostavljenosti preko 4500 sela u Srbiji – u koja ne samo lekari, već čak ni poštari više ne zalaze ili prolaze jednom ili najviše dva puta nedeljno – izlišno je bilo šta više govoriti.

"Tajkuni" dobili konkurenciju

U protekloj deceniji tranzicionih promena domaće "tajkune" zdušno smo anatemisali kao "miljenike" i "finansijere" parlamentarnih partija i/ili njihovih lidera. U fokusu (ne)osnovane kritike javnosti na temu "Ko poseduje Srbiju?", međutim, nisu bili i inostrani agrobiznismeni iz ex-YU republika i drugih država – izuzimajući "Salford" kao stalnog dežurnog krivca za sve naše promašaje u (ne)uspešnim privatizacijama i (ne)uspešnom restrukturiranju srpske agroprivrede!? Istovremeno su pojedine vladajuće partije ili možda čak i frakcije u partijama čiji su kadrovi "stolovali" u feudalizovanom Ministarstvu poljoprivrede u periodu od 2004. godine, menjajući ne samo iz godine u godinu već i u toku iste godine "sistem" i način distribucije sredstava agrarnog budžeta, ili sa eventualnim insajderskim informacijama svojim partijskim miljenicima za konkurisanje na budžetske pozicije sa napomenom da "rok prijavljivanja važi do iskorišćenosti raspoloživih sredstava" (možda već unapred raspoređenih), izdašno finansirale formiranje (svojih) agrobiznis lobističkih grupa.

Od protesta ojađenih seljaka do manifestacije moći krupnih farmera

U Srbiji smo tokom prethodne decenije imali brojne ali kratkotrajne, lokalno-regionalne i relativno (ne)efektivne proteste ojađenih poljoprivrednika (Mačva, Subotica, Arilje...), uglavnom zbog niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda (mleka, tovne stoke, pšenice, malina...) i njihovog podređenog položaja u neregulisanim odnosima u reprocelini proizvodnje hrane "od njive do trpeze".

Međutim, nedavna šestodnevna traktorska blokada svih regionalnih puteva u Vojvodini (i sa po više traktora istog poljoprivrednika sufinansiranih značajnim bespovratnim sredstvima iz agrarnog budžeta) – čak i ako je od strane režima politički i bezbednosno dozirana "proizvodnja haosa" radi skretanja pažnje javnosti sa drugih akutnih nacionalnih problema – ukazuje na prvu lobistički organizovanu, logistički dobro koordinisanu i od određenih političkih struktura manje-više javno podržavanu manifestaciju snage desetak hiljada krupnih farmera radi očuvanja njihovog privilegovanog položaja u odnosu na druga, daleko brojnija registrovana poljoprivredna gazdinstva (RPG) – među kojima je čak 83,4 odsto izopšteno iz (pre)raspodele sredstava agrarnog budžeta.

O promeni "pravila u toku utakmice"

U 2004. godini kabinet ministarke Ivane Dulić Marković, bez prethodne afirmativne propagande među tradicionalno sumnjičavim poljoprivrednicima, zbog "urgentnosti" našeg prilagođavanja konceptu Zajedničke agrarne politike i najavljeno "ubrzano" pridruživanje Srbije EU (u 2007), distribuirao je u vidu bespovratnih podsticaja i značajnih beneficiranih kredita (55 odsto je nenamenski utrošeno, a rok povraćaja se za većinu i danas reprogramira) realno najveći dosadašnji godišnji agrarni budžet od 24 milijarde (tadašnjih) dinara na samo 38.000 RPG – koji su činili svega 4,9 odsto od ukupno 779.000 individualnih poljoprivrednih gazdinstava (IPG; po Popisu 2002) i – niko od dominantne većine korisnika (uglavnom iz Vojvodine) nije se bunio za promenu "pravila" utakmice koja nije ni održana! Tako je formirano prvo agrarno-partijsko jezgro privilegovanih RPG – krupnijih farmera.

U (pred)izbornoj 2008. godini kabinet Slobodana Milosavljevića produžio je za mesec dana rok obnove i (do)registracije RPG, što je rezultiralo natpolovičnom zastupljenošću 420.000 RPG koja su podeljena na 274.000 "komercijalnih" sa pravom na 100 evra po hektaru oranica i ostatak "nekomercijalnih" kojima je dodeljena agrarno-socijalna pomoć od 40.000 dinara po domaćinstvu.

Iste godine Saša Dragin, drugi ministar iz iste partije, dopunjava "pravila" utakmice i u agrarnom budžetu usvojenom za vreme prethodnog ministra pronalazi "nepostojeću" milijardu dinara za regres od 20.000 dinara po toni za 50.000 tona mineralnog đubriva, inače već regresiranog sa subvencijama po hektaru – ali uz preuzimanje preko Produktne berze u Novom Sadu i to u količinama od 20 do 100 tona po RPG, što će reći – za trovanje zemljišta: tona đubriva po hektaru!

Isti ministar već naredne 2009. godine menja "pravila" agrarne politike i za "komercijalna" RPG – bez zakonskog osnova – proglašava samo "profi" RPG čiji vlasnici imaju regulisano PIO kao zemljoradnici. Tako je iz sistema subvencija po hektaru "u toku utakmice" izbačeno 80,9 odsto od 442.000 RPG, a naredne 2010. čak 83,4 odsto od 451.000 RPG. Tako je pravo na subvencije ostvarilo samo 74.000 RPG čiji su vlasnici penzijski osigurani kao zemljoradnici, koji čine 16,6 odsto ukupnog broja RPG, odnosno svega 9,6 odsto ukupnog broja zemljoradničkih domaćinstava u Srbiji.

Argumenti "za" i "protiv" subvencija za krupnija RPG (30–100 ha)

Novi ministar Dušan Petrović (treći u tri godine iz iste partije) nastavio je, preuzimajući od svog prethodnika već započetu politiku preraspodele agrarnog budžeta u korist unazađene stočarske proizvodnje – koje stvara svega 28 odsto BDP poljoprivrede i manifestuje nestašice mleka i mesa. Zbog ograničenja agrarnog budžeta pokušao je da redukuje subvencije za krupnija RPG, najpre sa "zatezanjem" da im se subvencionira samo 10 ha, zatim je pod pritiskom već započete blokade traktorima popustio na 30 ha, da bi, uz saglasnost "državnog vrha", praktično "kapitulirao u produžetku" – zadržavajući subvencije do 100 ha, ali će deo tih sredstava za površinu od 30 do 100 ha biti isplaćen na teret još nepoznatog agrarnog budžeta u januaru 2012. godine. Time je našoj javnosti konačno obznanjeno ono što agrarni ekonomisti tvrde već skoro čitavu deceniju: da Srbija nema usvojenu agrarnu politiku sa sistemom stabilnih i barem srednjeročno poznatih mera.

Tako će i dalje oko 10.200 RPG sa posedom preko 30 ha svojih i zakupljenih oranica od staračkih i nezemljoradničkih gazdinstava i od rasparčanih kompleksa državnih oranica (12,8 odsto ukupnih korisnika subvencija ili svega 1,3 odsto ukupnog broja zemljoradničkih gazdinstava u Srbiji) dobiti 4,3 milijarde dinara na ime subvencija za deo poseda do 30 ha u toku 2011. godine (za 306.000 ha oranica – 35,8 odsto ukupnih subvencija), a u januaru 2011. godine dodatnih 6,6 milijardi dinara (za 470.000 prijavljenih oranica – 55 odsto od ukupno 12 milijardi dinara koje će se ukupno isplatiti na ime subvencija po hektaru).

Tako će se, zahvaljujući "sistemu" subvencioniranja poseda u srazmeri 1:200 (od 0,5 do 100 ha oranica) odnosno 1:50 u odnosu na prosečnih 2 ha oranica po gazdinstvu u Srbiji, ili 1:5 u odnosu na prosečnih 20-ak hektara oranica po farmi u EU, i dalje zadržati izraziti regionalni disbalans u raspodeli subvencija po hektaru, koji je u 2010. godini dostigao čak 76 odsto u korist RPG u Vojvodini.

Istovremeno, za oko 250 poljoprivrednih preduzeća, preko 1500 zemljoradničkih zadruga, preko 330.000 neregistrovanih zemljoradničkih gazdinstava i čak 375.000 RPG neće biti ni dinara subvencija za njihovih 2.400.000 ha oranica ili 72,7 odsto ukupnih oraničnih površina u Srbiji!

Pritom, čak i agrarno-politički laici znaju da je ovakav "model" srpske agrarne politike nekompatibilan sa konceptom Zajedničke agrarne politike EU, zbog čega će političko-medijsko promovisanje evropskog puta u srpskoj agrarnoj politici morati da doživi korenite promene već sa sticanjem statusa zemlje – kandidata za članstvo u EU. Jer, i Njeno veličanstvo kraljica Velike Britanije i Irske dobija subvencije za kraljevske posede iz agrarnog budžeta EU, a nije osigurana kao poljoprivredni proizvođač!?

O profitabilnosti ratarske proizvodnje i "sistemskoj" (ne)ravnopravnosti proizvođača

Tokom traktorske blokade Vojvodine jedna TV ekipa mi je donela kalkulaciju proizvodnje pšenice i kukuruza od meni nepoznatih autora sa molbom da ja to prokomentarišem – što uljudno nisam prihvatio. Ali sam već sutradan iskoristio boravak po drugom osnovu u Zemljoradničkoj zadruzi "Poljokop" u Laliću (Sombor), čijih 36 radnika obrađuje 450 ha zadružnih i 150 ha zakupljenih državnih oranica i ne dobijaju ni dinara na ime subvencija od države. Oni su na toj površini ostvarili solidne i redovne zarade za toliki broj zaposlenih, čak i dobit od 2,4 miliona dinara, i platili preko 11 miliona ukupnih poreza i doprinosa – uključujući i kalkulisanih 240.000 dinara poreza na ostvarenu dobit. A to je čak 27 puta više od doprinosa koje za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje godišnje uplaćuje šest RPG sa maksimumom od po 100 ha – za koji dobijaju (600 ha x 14.000 dinara) i 8,4 miliona dinara subvencija.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---