Tripoli:
Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima

Kada sam poslednji put razgovarao sa Kirsanom Iljumzinovim, autokratskim milionerom koji predsedava šahovskom organizacijom FIDE, rekao mi je da saoseća sa Sadamom Huseinom. "Ja sam budista i ne osećam se prijatno kada se sprovodi neka tortura i proliva krv", parafraziram. Stoga nisam bio iznenađen kad sam ugledao fotografiju na kojoj igra šah sa najtraženijim svetskim despotom Moamerom Gadafijem. Sreli su se u subotu u Tripoliju i odigrali šahovski meč, verovatno su evocirali uspomene na 2004. godinu kada je u istom gradu održan Svetski šahovski šampionat. Iljumzinov je rekao ruskoj agenciji Interfaks da "ovaj put nije bio u bunkeru", već da je meč održan u zgradi vlade u Tripoliju. Prema navodima ruske državne agencije Itar-Tas, ekcentrični šahovski car i njegov domaćin igrali su dva i po sata šah, a igru je uživo pratio libijski narod preko državne televizije.

Prema rečima šahovskog predsednika, Gadafi izgleda "sasvim zdravo i dobro". Takođe, libijski lider je, navodno, rekao da je spreman za razgovore sa NATO-om i predstavnicima iz Bengazija, ali da nije voljan da preda vlast niti da napusti zemlju. U pauzama između poteza šahista je preneo Gadafiju stavove zvanične Moskve o dešavanju u Libiji, tvrdi saradnik ruskog predsednika Medvedeva Sergej Prihodko.

Iljumzinov mi je jednom rekao da veoma ceni Bobija Fišera, briljantnog antisemitu, koga je branio kada je bio pod udarom svetske kritike zbog kršenja sankcija prema bivšoj Jugoslaviji 1992. godine, odnosno održanog meča sa Borisom Spaskijem u toj zemlji. Za Fišera kaže da je "zvezda u istoriji civilizacije", poput Njutna, Ajnštajna, Kopernika i Gagarina. Iljumzinov je 1995. godine u Budimpešti predao Bobiju Fišeru torbu sa stotinama hiljada dolara u znak podrške njegove države. Šahista može i bolje – nekoliko puta je govorio o susretima sa vanzemaljcima, a jednom je, kaže, bio pozvan da poseti njihov svemirski brod. Rekao mi je: "Pitaće nas zašto ratujemo i uništavamo jedni druge. A onda će nas strpati u svemirski brod i odvesti…"

The New Yorker