"Književnost i Udba"; VREME 1068

Kragujevac nije provincija. Kragujevac je veliki grad, sa sopstvenom istorijom, kulturom i duhom. Otuda je neshvatljivo zašto su se neki krugovi u Kragujevcu uvredili zbog formulacije "MZ Kragujevac" u tekstu Bože Koprivice. Može li zaista iko ozbiljan da pomisli da Koprivica ne zna da Kragujevac nije mesna zajednica? Ili baš mora, svojom prenaglašenom reakcijom uvređene seoske mlade, da učini doslovnim ono što Koprivica koristi kao metaforu? Mora li da, naprežući se da dokaže da nije MZ, ono što je ostalo od kulture i duha grada zaista svede na duh mesne zajednice i teške, mračne i u sebe zatvorene provincije?

Otkud to? Biće da se ključ za razrešenje misterije krije u sledećoj rečenici Miloša Miloševića: "Svako ima pravo na svoj stav, ali ne i da vređa ukus, vaspitanje i intelektualni nivo čitalaca jednog uglednog nedeljnika." On prvo iznosi jednu banalnost, da svako ima pravo na svoj stav, a ono što dalje tvrdi zapravo je uvod u totalitarizam, a da toga nije svestan, i to totalitarizam lažne pristojnosti, diktatura "lepo vaspitanih", koji će uz osmeh i lepu reč braniti svakojaka beščašća. Besmisleni čopor "finih ljudi" ne shvata da nezavisno mišljenje, ono mimo čopora, podrazumeva obavezu da se na nečasne tvrdnje odgovori na način suprotan od onoga kako te je mama vaspitala. Ako se na pretenciozna falsifikovanja i iskrivljenja ne odgovori odmah oštro i glasno, eto nama u najboljem slučaju učmale provincije, a u najgorem... Pa, na primer – fašizma. Razlika između to dvoje manja je nego što mislimo: i jedno i drugo teže da uklone sve što je drugačije, i jedno i drugo za sobom ostavljaju pustoš. Današnji Kragujevac, ovakav kakav je, nažalost, to potvrđuje. Tik do vrata spomen-učionice, napravljene u čast deci, dečacima streljanim u ime jedne stravične ideologije, nastale tako što su se sitni, nebitni, osrednji i iskompleksirani udružili u manijakalnom pokušaju da dokažu svetu svoju nadmoć, njihovi duhovni potomci okačili su portret Milana Nedića. "Grad u kome je osnovana prva gimnazija" tiho i pokorno dopustio je da u toj gimnaziji visi Nedićev portret, al’ zato nemoj slučajno da mu neko kaže da je MZ, ili da opsuje, jer, zaboga, nije lepo.

Jovana Gligorijević, Kragujevac, elektronskom poštom