Fascinacija noćnim nebom je i ove, jedanaeste godine XXI veka, na Fruškoj gori okupila oko 120 astronoma amatera i profesionalaca i zaljubljenika u zvezdana prostranstva. Astronomski kamp Letenka je svojim jubilarnim dešavanjem, deseti put po redu, postao manifestacija-institucija u astronomski krugovima.

Prvi put za ovih deset godina većim delom trajanja kampa vreme je bilo oblačno i kišovito, što je uticalo na to da očekivanih preko 200 učesnika spadne na samo 120. Međutim, ni to nije pokvarilo osećaj sreće i zadovoljstva što se na jednom mestu mogu videti ljudi koji se na razne načine bave različitim oblastima astronomije.

Nekoliko poslednjih godina na ovom kampu se okupljaju astronomski zaljubljenici iz svih krajeva bivše Jugoslavije – od Vardara pa do Triglava. Bili su tu učesnici svih uzrasta, veoma različitih obrazovnih profila, i stepena obrazovanja. Ali svima je jedno bilo zajedničko – noćno nebo.

Vreme je ipak bilo spremno na kompromis, pa je jedno veče bilo vedro, što je bilo dovoljno da se organizuje Mesijeov maraton – takmičenje u brzini pronalaženja magličastih objekata. Pored toga održano je tridesetak predavanja, razgovora i diskusija, što je omogućilo prisutnima da zadovolje svoja interesovanja za razne oblasti astronomije, ali i da budu informisani o najnovijim dešavanjima u ovoj nauci.

Za najmlađe je tu bilo nekoliko radionica i zanimljivih stvari, među kojima i šetnja Sunčevim sistemom. Naime, duž puta su postavljene oznake planeta sa pokušajem predstavljanja proporcija udaljenosti. Zajedno sa predavačem svi su išli od objekta do objekta i saznavali njegove osnovne karakteristike.

Za ljubitelje naučne fantastike bilo je filmskih projekcija, a ovom prilikom su prikazani i neki od najboljih astronomskih dokumentaraca predstavljenih prethodnih godina.

Srce celog kampa jeste livada na kojoj se i ovog puta nalazilo skoro dvadeset teleskopa. Neki od njih su kupljeni, ali bilo je i dosta onih koji su nastali brušenjem ogledala od strane učesnika kampa. Tu su bili i specijalizovani teleskopi za posmatranje Sunca, Sunčevih pega i protuberanci na našoj zvezdi.

Međutim, sve ovo je samo mali segment ukupnog utiska o ovom, kao i svakom prethodnom astronomskom kampu na Fruškoj gori. Ljudi koji se tamo okupljaju upoznaju se, a neki od njih se uživo viđaju samo na ovom kampu, a onda se godinu dan dopisuju preko interneta. Kada se opet naredne godine sretnu, imaju utisak kao da su se viđali svaki dan.

Mogućnost da svi učesnici bez obzira na nivo znanja mogu da učestvuju u svim aktivnostima, da o svemu slušaju i diskutuju, veoma je važna odlika ovog kampa. Prilika da se razgovara sa profesionalnim astronomima, ili sa onima koji svojim rukama prave teleskope je veoma značajna za sve amatere i zaljubljenike u astronomiju.

Iz godine u godinu sve je više onih koji dolaskom na kamp žele da nešto nauče, i možda očekuju da im se baš tu upali prva iskra za bavljenje astronomijom. Zato je ovaj kamp, koji je inače najveći u ovom delu Evrope, odličan primer popularizacije nauke.

Šta smo saznali između 27 i 28? Poslednji let "Atlantisa" U četvrtak, 21. jula u 5.57 po lokalnom vremenu, letelica "Atlantis" je dodirnula četiri kilometra dugu pistu Kosmičkog centra "Kenedi" na Floridi i tako završila poslednje, 135. putovanje šatla i njegovu tridesetogodišnju istoriju. Uz brojne uspone i padove u razvoju programa, kao i dve velike katastrofe, NASA sada trajno ukida ovaj orbitalni program. Prvi šatl "Kolumbija" je, inače, poleteo 12. aprila 1981, ostvarujući velike nade u letelicu koja bi kao avion mogla da se koristi u više misija i da se nakon leta u kosmos vrati kući. Otkrivena Božja čestica? Naučnici su konačno na tragu Higsovog bozona, misteriozne čestice koja je "odgovorna" za masu i čija se potvrda postojanja očekivala na akceleratoru LHC, koji je prošle godine počeo da radi u CERN-u kod Ženeve. Sredinom jula, na konferenciji u Grenoblu, naučnici su predstavili poslednje rezultate dobijene sudarima protona na LHC-u koji ukazuju da bi se višedecenijska debata o postojanju Higsa uskoro mogla okončati. Prema rezultatima dobijenim na jednom od dva suparnička detektora, ATLAS-u, pojavili su se nagoveštaji o postojanju Higsovog bozona između energija od 140 i 145 gigaelektronvolti. Rezultati nisu potvrđeni, a ako se pokaže da je to što je detektor video kolaboracija ATLAS bi mogla ući u istoriji kao prva koja je otkrila ovu takozvanu Božju česticu. U međuvremenu, samo nekoliko dana kasnije, sa američkog akceleratora Tevatron kod Čikaga stigla je vest da su i tamošnji istraživači uočili neke "zanimljive događaje" u pomenutom opsegu energija. "Krug se sužava oko Higsa", rečeno je novinarima u CERN-u.