Intervju – Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji >

Na dobrom putu reformi

"U početku 11 kompanija se okupilo sa jasnim ciljem da od Srbije stvori zemlju koja je dobra investiciona destinacija. Zemlja je bila na startu tranzicionog procesa, nije bilo investicija ni stranih kompanija, a danas okupljamo više od 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su investirale preko devet milijardi evra"

Osnivačka skupština Američke privredne komore u Srbiji održana je gotovo godinu dana nakon demokratskih promena (3. oktobar 2001), u periodu otvaranja zemlje ka svetu i na početku priliva prvih značajnijih stranih investicija. Uoči obeležavanja desetogodišnjeg jubileja, o investicionom putu koji je Srbija prešla u prethodnom periodu, doprinosu ovog udruženja, kao i planovima za rad u narednom periodu, razgovarali smo sa novoizabranim predsednikom AmChama u Srbiji i generalnim direktorom kompanije Hewlett-Packard Srbija Milošem Đurkovićem.

"VREME": Koji je bio motiv za formiranje AmChama pre deset godina i šta je to što vas i danas motiviše da budete aktivni?

MILOŠ ĐURKOVIĆ: Bili smo svesni činjenice da u trenutku kada je AmCham počeo sa radom, Srbija nije bila zemlja u koju su investitori rado dolazili i bila je daleko od puta na kojem se trenutno nalazi. Postojalo je nepoverenje, a čitavo okruženje bilo je okarakterisano kao nesigurno. Na početku, 11 kompanija se okupilo sa jasnim ciljem da od Srbije stvori zemlju koja je dobra investiciona destinacija. Zemlja je bila na startu tranzicionog procesa, nije bilo investicija ni stranih kompanija, a danas, kada pogledamo na sve postignuto, okupljamo više od 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija. Ne mogu da ne navedem da su do danas kompanije članice AmChama investirale preko devet milijardi evra u Srbiju i zaposlile više od 60.000 ljudi, što su svakako impresivne brojke.

Američka privredna komora menjala je glavni fokus svojih aktivnosti u odnosu na trenutno ekonomsko, socijalno ili političko okruženje. Mislim da će tema pristupanja evropskim integracijama ostati broj jedan za Srbiju, a Američka privredna komora namerava da u narednom periodu dâ svoj puni doprinos ubrzanju ovog procesa. Pored toga, nastavićemo da dajemo predloge koji mogu olakšati rad privredi i poboljšati poslovnu klimu, što bi rezultiralo privlačenjem dodatnih stranih investicija. Mogu slobodno reći da je motiv koji nas danas pokreće: snaći se u novom okruženju i uvek anticipirati narednu prepreku na našem putu.

Po čemu se Američka privredna komora izdvaja od drugih sličnih poslovnih udruženja?

Bilo je potpuno očekivano da će se vremenom javljati sve veći broj poslovnih asocijacija i veoma nam je drago da se privrednici i dalje udružuju oko ideja koje smatraju važnim za unapređenje svog poslovanja u Srbiji. Američka privredna komora predstavlja najveće dobrovoljno poslovno udruženje koje okuplja više od 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija iz najrazličitijih privrednih grana. Ali, cilj svih privrednih udruženja je jedinstven i zato smatram da bi trebalo, bilo zajedno ili odvojeno, da radimo na važnim pitanjima za privredu. Verujem da je to zadatak koji stoji i pred Vladom, poslovnim udruženjima, ali i pred svakim pojedincem. Ako svi damo svoj puni doprinos, siguran sam da rezultati neće izostati.

Šta biste naveli kao najveći uspeh AmChama u Srbiji tokom prethodne decenije?

Svakako da postoji veći broj aktivnosti na čije smo rezultate ponosni u Američkoj privrednoj komori. Ipak, zavisno od industrije u kojoj posluju kompanije članice, svako bi naveo neki drugi uspeh kao ključan. Za neke bi to predstavljalo unapređenje Zakona o planiranju i izgradnji, drugi bi se setili velike kampanje o podizanju svesti javnosti o značaju prava intelektualne svojine, a treći najveće međunarodne konferencije o korporativnoj društvenoj odgovornosti koju smo organizovali 2009. godine.

Ipak, mislim da je naš najveći uspeh za poslednjih deset godina institucionalizacija konstruktivnog i stalnog dijaloga privatnog i javnog sektora sa ciljem poboljšanja poslovne klime u Srbiji, ali i činjenica da smo postali nepristrasni evaluator ekonomskih reformi u Srbiji.

Tu su i druge važne stvari koje smo uspeli da postignemo, a koje se odnose na posvećenu promociju najboljih poslovnih praksi i najuspešnijih principa iz američkog biznisa, koji su doprineli rešavanju zajedničkih regulatornih problema kompanija, a krajnji cilj je brži ekonomski razvoj i poboljšanje poslovne klime u Srbiji.

Američka privredna komora uspostavila je dijalog između privrede i vlasti. Koje ste rezultate postigli i kako su se oni odrazili na poslovanje?

U poslednjim godinama održano je preko 150 sastanaka, konferencija i okruglih stolova sa kreatorima ekonomske politike radi razmene mišljenja. Želeći da podržimo i ubrzamo ekonomske reforme i njihovu što bolju implementaciju, održano je preko 30 konferencija, seminara i treninga namenjenih podizanju kapaciteta državnih službi u sprovođenju novih zakona. U samom dijalogu više ne postoje preveliki problemi. Kada je započet dijalog na institucionalnom nivou, gotovo uvek je bio otvoren i konstruktivan. Ono što je veći izazov svakako je sprovođenje dogovorenog. Naime, naši napori da stvorimo bolju poslovnu klimu traju već deset godina i do sada smo osetili poboljšanja u mnogim oblastima. Ipak, moram da konstatujem da je tempo sprovođenja reformi sporiji nego što bi poslovni sektor želeo, ali imamo razumevanje za tranzicione probleme, a posebno za izazove pristupanja Evropskoj uniji. Nakon prošle, izuzetno turbulentne decenije, nadam se da su postavljene dobre osnove i da će tempo ostvarenja reformi postati znatno brži.

Dakle, cilj našeg dijaloga nije bio razgovor radi razgovora, već ubrzavanje ekonomskih reformi, podržavanje ekonomskog razvoja Srbije i njenog pozicioniranja kao atraktivne investicione destinacije, i mislim da smo bili veoma uspešni u ostvarenju zacrtanog. Takođe smatram da je dijalog znatno poboljšan u smislu otvorenosti kreatora ekonomske politike za inpute privatnog sektora. Ipak, dok ta otvorenost ne bude stopostotna, mi ćemo raditi na ostvarenju tog cilja.

Nizom odbora i radnih tela AmCham nastoji da utiče na donošenje zakona koji će podstaći razvoj privrede. Da li su vaši predlozi prihvatani?

Samo za vreme mandata ove vlade, AmCham je institucionalizovao dijalog sa predsednikom Vlade kroz direktne sastanke dva puta godišnje, i obavio preko 60 sastanaka, na različitim nivoima u okviru svih delova državne administracije koje imaju efekta na određene grane privrede, a koje su rezultovale u pozitivnim izmenama preko 30 propisa, dok znatan broj čeka formalno usvajanje.

AmCham svoj posvećeni rad obavlja kroz Odbore za unapređenje poslovne klime, segmentirano kroz oblasti koje smatramo najvažnijima, i time doprinosimo rešavanju zajedničkih regulatornih problema kompanija. Odbor za zaštitu prava intelektualne svojine aktivno se angažovao na unapređenju i komplementiranju pravnog okvira kojim se reguliše ova oblast. Odbor za ljudske resurse se za nepune tri godine postojanja angažovao u izgradnji moderne regulative iz oblasti radnog prava. Odbor za zdravstvo u prethodnom periodu doprineo je usvajanju izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti čime je relaksirana regulativa dopunskog rada i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. AmChamov Odbor za finansije pozicionirao se kao važan sagovornik Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija u procesu donošenja finansijskih zakona i podzakonskih akata. Sugestije Poreskog odbora AmChama implementirane su u Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na dobit i Zakon o porezu na dohodak, uglavnom u domenu finog usklađivanja regulative i prakse. Na polju tržišta nekretnina i građevinarstva AmCham je u poslednje dve godine prosledio oko sto komentara, organizovao i učestvovao na desetak javnih rasprava vezanih za Zakon o planiranju i izgradnji, od čega je većina usmerena na poboljšanje tog dokumenta.

Međutim, i pored svih napora u poslednje dve godine, vezanih za unapređenje teksta Zakona o planiranju i izgradnji i pripadajućih podzakonskih akata, i dalje problem konverzije prava korišćenja u pravo svojine i pitanje bržeg dobijanja građevinskih dozvola nisu rešeni na zadovoljavajući način.

Kako vidite rad AmChama u godinama koje dolaze i šta će vam biti prioriteti?

Trudimo se da naši ciljevi budu u skladu sa trenutnim ekonomskim, socijalnim i političkim okruženjem. Tema pristupanja evropskim integracijama ostaće broj jedan za Srbiju, a Američka privredna komora namerava da u narednom periodu dâ svoj puni doprinos ubrzanju ovog procesa. Nastavićemo da dajemo predloge koji mogu olakšati rad realnom sektoru i poboljšati poslovnu klimu, što bi rezultovalo privlačenjem novih investicija, a nas zadržalo na putu promena gde i dalje želimo da budemo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---