Zdravlje:
Svetla budućnost regenerativne medicine

Novi, 21. vek započeo je jednom potpuno novom granom medicine – regenerativnom medicinom. Regenerativna medicina je razvijena iz ideje da je matična ćelija sposobna da se diferencira u druge ćelije i tkiva i da se pomoću toga stvore uslovi za terapiju nekog oboljenja.

Terapije "adultnim" (odraslim) matičnim ćelijama intenzivno su se razvile u poslednjih deset godina, kada je tehnologija uznapredovala i uspela da ih bezbedno sačuva i u određenom trenutku bezbedno upotrebi. U poslednjih nekoliko godina, u čitavom svetu, urađeno je više desetina hiljada ovih terapija kod velikog broja oboljenja.

Te terapije su bile baza za razvoj regenerativne medicine, koja danas podrazumeva mnogo širi spektar ćelijskih terapija, genskih terapija i upotrebe ćelijskog i genetičkog inženjeringa korišćenjem bazične nauke, farmakologije i hirurgije.

Tako, gotovo svakodnevno, možemo pratiti napredak u ovoj oblasti. Spisak bolesti koje matične ćelije uspešno leče sve je duži. Za sada ih je oko sto. Među njima su razne vrste leukemija, genetske bolesti metabolizma, imunološkog sistema i anemije, srčana oboljenja, dijabetes…

Do pre petnaest godina matične ćelije uzimane su, uglavnom, iz koštane srži, što je bolan i prilično mukotrpan proces (u nekim slučajevima je čak potrebno da se bedrena kost ubode više od trista puta). Od devedesetih godina prošlog veka, međutim, zaživela je praksa čuvanja sopstvenih matičnih ćelija, uzetih iz krvi pupčanika posle rođenja deteta. One su izuzetno mlade i vitalne, a postupak dobijanja je potpuno bezopasan i bezbolan. Osim krvi, i sam pupčanik je izuzetno bogat matičnim i to mezinhimalnim ćelijama koje imaju sposobnost izgradnje mnogih različitih tipova tkiva, kao što je nervno tkivo ili ćelije za proizvodnju insulina, a kod potpuno odrasle osobe smatraju se važnim u procesu obnavljanja organa. Poslednjih godina otvorena je i mogućnost uzimanja (i čuvanja) matičnih ćelija iz zuba, pa čak i iz sala.

Srpski stručnjaci ne zaostaju mnogo za trendovima svojih kolega u inostranstvu, a čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika postaje sve popularnije. Doduše, još nemamo mogućnost da sačuvamo i pupčanik novorođenčeta, i još uvek nemamo javnu banku matičnih ćelija, ali postoje snažni nagoveštaji da će doći do promena i po tim pitanjima.

"Pre trideset godina regenerativna medicina u Srbiji bila je tek u povoju i delovalo je da se rezultati mogu očekivati tek za mnogo decenija. Danas je sasvim izvesno da je lečenje matičnim ćelijama toliko napredovalo i da je budućnost svetla, da će mnoge bolesti upravo na ovaj način, i u Srbiji, biti uspešno lečene", zaključio je prošle nedelje na IV međunarodnom simpozijumu "Regenerativna medicina, tkivno i genetičko inžinjerstvo" u Beogradu prof. dr Bela Balint.

Simpozijum je održan u organizaciji Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Nacionalne asocijacije za unapređenje regenerativne medicine, okupio je veliki broj stranih i domaćih stručnjaka i za temu imao najnovija istraživanja iz oblasti regenerativne medicine, tkivnog i genetičkog inženjerstva.

Osim o upotrebi matičnih ćelija za biotehnološku, farmaceutsku i medicinsku aplikaciju, istaknuti stručnjaci govorili su o osposobljavanju sledeće generacije naučnika za inženjering, ćelijske terapije i regenerativnu medicinu, utvrđivanju naučnih metoda i aplikacija matičnih ćelija i razmeni iskustava i rezultata istraživanja i, konačno, o tome da rezultati istraživanja postanu široko dostupni za naučnu i medicinsku javnost, kao i opštu populaciju.

R. V.