"Zezanje krize u godini popisa"; VREME 1095–1096

Božićni su praznici i čeka se Nova godina. Sedim u kolima i slušam lokalni radio (inače sam Pančevac) sretan što sam ponovo kod svojih roditelja i što ću sresti svoje prijatelje u rodnom gradu. Živim inače već deset godina van naše zemlje. Na radiju je neka osoba iz pančevačke Petrohemije koja najavljuje zaposlenje novih mladih kadrova. Ta osoba mrtva-hladna u jednom trenutku, čak i onako sa ponosom, najavljuje kako će prednost pri zapošljavanju imati deca bivših radnika Petrohemije! Ja, onako, sa nevericom, slušam i ne mogu da verujem...

Mislim, nisam pao sa Marsa, živeo sam u toj zemlji 27 godina pre nego što sam otišao i znam da su se u našim firmama oduvek služili sličnom politikom zapošljavanja, ali zvaničnik jedne firme, javno o tome govori preko medija! Pitam se da li je to uopšte legalno, da li je nepotizam legalizovan u Srbiji? U principu, u privatnoj firmi neko može da zaposli i babu i dedu i stričeve i koga već hoće, njegova je, pa ako propadne zbog toga neka mu, ali ovo je Javno preduzeće, pritom jedan od najvećih gubitaša u Srbiji čiji dakle, između ostalog i nepotizam, finansiraju osiromašeni građani Srbije! Mislim, ko je tu lud? Što je najgore, mislim da je osoba koja je to rekla u stvari ponosna što oni eto zapošljavaju decu svojih bivših radnika i na taj način pomažu opstanak njihovih porodica. Šta je sa drugim porodicama? Da li one imaju pravo na rad i život? Kakva je to poruka mladima u Srbiji? Možeš da budeš i bolji i kvalifikovaniji od nekog drugog, ali žalim slučaj prijatelju, nemaš vezu! Uveren sam čak i da slušaoci radija nisu u ovom videli neku posebnu nepravilnost, pa to je je l’ da u našem društvu normalno... Pitajte Grke, Italijane i ostale veterane nepotizma šta im je ostalo od države zbog ovakvog ponašanja?

Radim u stranoj zemlji gde sam dobio prednost u odnosu na njihove kadrove, i moja supruga isto, i moja sestra i moj zet u jednoj drugoj zemlji, dobili smo je uprkos tome što smo ti navodno prokuženi i prokažani Srbi. Ali to su jedne od najuspešnijih zemalja na svetu, naravno, u njima nije bitno ko si, nego šta znaš i koliko hoćeš da radiš...

Pitam guvernera odakle mu pravo da sebi daje toliku platu pravdajući se da je to od ostvarenih prihoda Narodne Banke Srbije? Da li je Narodna banka postala deoničarsko društvo, možda sam nešto propustio? Odakle im pravo da u Narodnoj banci svojim radnicima daju stambene kredite od 1 odsto? Da li se i to pokriva njihovim prihodima – novcem poreskih obveznika u Srbiji koji jedva krpe kraj s krajem? Dosta sa nacionalnim penzijama pevačima koji su zaradili milione, stanovima i premijama sportistima koji su sami odabrali da se time bave, izdavanjima po bagatelnoj ceni zemljišta na korišćenje zvezdama koje porez plaćaju u drugoj državi. Da li su te privilegije dobili oni koji su ostavili svoje živote boreći se za otadžbinu na Košarama i ostatku Kosova i Metohije i u drugim ratom zahvaćenim područjima? Da li su i oni zaslužni građani?

Da završim, okanite se diskriminisanja ljudi, nepravde, dvoličnosti, rasipanja ono malog što naša osiromašena zemlja ima jer će vam se desiti proleće, ovog puta srpsko. Narod će lakše podneti siromaštvo ukoliko ono nije skopčano sa nepravdom. I nemojte, molim vas, sa tim komentarima šta hoće sad ti gastarbajteri i slično. Ove godine je u Srbiju ušlo 5,5 milijardi dolara tog gastarbajterskog novca, život u našoj zemlji bi izgledao malo drugačije bez njega. Ljudi ovde žive veoma skromno kako bi odvojili za svoje rođake u matici. Urazumite se već jednom zemljaci, ali svi, jer neko je jednom davno rekao da svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje. Nisu oni koji vladaju pali sa neba, nego su oni slika i prilika nas samih.

Nenad Anđelkov, Västerås, Švedska