Vreme Beograda – Deca i sport >

Snegu u prkos

Sportski život u Beogradu održavao se uprkos vanrednoj situaciji: na Košutnjaku se skijalo, na Adi se klizalo, a u centru grada se održavao teniski turnir. "Kvalitet igre ove dece je neverovatan, finale treće kategorije deluje kao da gledate tenis na televiziji", objašnjava predsednica beogradskog teniskog kluba

Tokom jednog čudesnog vikenda, Srbija je postala šampion Evrope u vaterpolu, vicešampion u rukometu, a Novak Đoković je u iznurujućem meču odbranio titulu na australijskom otvorenom šampionatu u tenisu. Nekoliko nedelja kasnije, u toku je još jedan teniski meč – osmina finala ženskog turnira. Preciznim i jakim udarcima jedna od igračica kontroliše poen i dovodi svoju suparnicu u bezizlazan položaj; ostaje još samo lagano plasirana lopta da se osvoji gem. Međutim, loptica nekontrolisano odlazi u aut: jedno detinjasto "Neeeemoj!" otelo se dvanaestogodišnjoj devojčici koja je promašila.

SPORTSKO SELO U GRADU: Pored terena, njena vršnjakinja čeka da dođe na red: "Danas igram osminu finala i četvrt-finale, ako prođem", kaže ona uz osmeh. Trenira tri godine, do sada je osvojila dva turnira, i samo je jedna od pedesetak devojčica koje učestvuju na turniru pod balonom u Sportskom selu na opštini Savski venac. "Ne možete da shvatite kako deca dobro igraju", kaže za "Vreme Beograda" Jelena Mandić, predsednica teniskog kluba "Victoria". "Kvalitet igre i nivo dečijeg interesovanja je neverovatan, finale treće kategorije deluje kao da ga gledate na televiziji. Kako deca igraju, kakvu imaju tehniku, ali i ponašanje, stvarno je za priču. A to je sve zahvaljujući Đokoviću, on dosta utiče na decu, koja se ugledaju na njega", opisuje uobičajeni vikend u Sportskom selu Jelena Mandić. Zajedno sa potpredsednicom kluba Marijom Zarić, ona organizuje teniske turnire u ovom sportskom kompleksu, drži školu tenisa, i "usput" se brine o održavanju Sela – o površini od 1,3 hektara. Iznad glava teniserki, Grujica Trifunović, inženjer u penziji, čisti polukrug balona otežao od snega. On prvi dolazi u Selo i zadužen je za održavanje.

"Samo je tenis komercijalan, sve je ostalo u Sportskom selu – teretana, dva terena za basket, teren za košarku, fudbal i rukomet, te dva igrališta i staza za boćanje – besplatno", objašnjava Marija Zarić. "U ovako teškoj situaciji sa lošim vremenom, puno nam je pomogla podrška opštine i grada oko organizacije i programa. Tokom ovog vikenda svi su uglavnom otkazali turnire zbog snega i hladnoće, a kod nas je pun žreb – ove nedelje je turnir devojčica do 12 godina. Svake nedelje se održava poneki turnir, unutra je prijatna temperatura, može da se igra, sve teče kako treba", ponosna je Marija Zarić. Dodaje da su treneri Nikola Momčilović, Stevan Veljković i Branislav Kapaš počeli da drže kurseve i za odrasle. "Želimo da se i stariji malo uključe u tenis, imamo početnike od po 40 i više godina. Ljudi su oduševljeni tom idejom – zašto bi škola tenisa morala da bude samo za decu?", zaključuje ona.

PING-PONG U DOMU KULTURE: Iz ove sportske "oaze" u centru grada, priča o gradskom sportu vodi nas u Barajevo, u selo Boždarevac. Tamo je, u pomalo filmskoj priči, iznikao ženski stonoteniski klub, i za veoma kratko vreme napredovao do druge lige – i to bez stalnog mesta za boravak i treniranje. Klub se obratio opštini za prostor, a opština je ustupila lokalni dom kulture. "Na teritoriji Barajeva to je jedini dom kulture, od petnaest, u kome se redovno okupljaju deca", kaže Ljubiša Petrović, trener stonoteniskog kluba "Barajevo". "Kada smo ušli u njega, to je bila ruševina bez prozora, vrata, plafona i vode. Dom je sada potpuno renoviran, i dograđeno je još 50 kvadratnih metara, za svlačionice i toalete. Osim opštine, veliku pomoć smo dobili i od nekadašnje Fabrike kotrljajućih ležajeva (FKL)", kaže on, dok se iza njega čuje karakteristično kuckanje ping-pong loptica: trening je u toku. "Imamo velike uspehe u mlađim kategorijama – naša devojčica je bila druga u državi, imali smo dečake među prvih pet. Kroz našu školu je prošlo više od četiri stotine dece, od toga je dvesta išlo na zvanična takmičenja", kaže Petrović. Kada priča o uspesima, ne može da ne pomene "Sportiš", takmičenje u kojem učestvuju sve beogradske osnovne i srednje škole: zahvaljujući igračicama iz kluba, osmogodišnja barajevska škola je jedanaest puta bila prvak beogradskih škola u stonom tenisu, i ove godine će po treći put učestvovati na školskoj olimpijadi Srbije. Takođe višestruki je prvak beogradskih srednjih škola i očekuje je drugo učestvovanje na školskoj olimpijadi.

Predsednica opštine Barajevo Branka Savić kaže da su i po drugim selima u Srbiji domovi kulture neiskorišćeni i propadaju. Međutim, opština Barajevo je u selu Vranić od jednog doma napravila vrtić, a za stonoteniski klub ima samo reči hvale: "To je sjajna priča o tome kako deca mogu da se animiraju, da se okupljaju i druže, i da nešto s ljubavlju rade. Prostor, koji bi inače propadao, iskorišćen je na najlepši mogući način. Opština je renovirala prostor, ali ne bi uspela bez maksimalnog zalaganja žitelja Boždarevca, roditelja – oni su veliki deo poslova sami uradili, bez naknade, a opština je dala sredstva za ono što su morali da rade majstori. Sada je taj prostor baš fino uređen, imaju sve uslove za rad i za treninge, i to je sada postao klub čitave opštine, a ne samo Boždarevca."

Naravno, bez Ade Ciganlije svaka priča o beogradskom sportu je nepotpuna. Iako poznat po letnjim sportovima, Beograđani i tokom zime mogu da iskoriste ovaj prelepi delić prirode za sportske aktivnosti. Tako, ove zime bile su organizovane škole klizanja i umetničkog klizanja, kao i škola skijanja na pokretnoj traci. Ipak, za iskusne klizače i ljubitelje ovog zimskog sporta nije bilo dileme – kao i prethodnih godina, besplatno klizalište na Adi je centar njihovog okupljanja. Šezdesetpetogodišnji Milan, sede brade i sa ćubicom na kapi, kaže da je do ove godine redovno posećivao klizalište. Ove jeseni se, međutim, kako kaže, "nešto razboleo", pa nije dolazio onoliko često koliko je želeo. "Klizam više od četrdeset godina i uživam u tome. Na ledu brzo zaboraviš da li je napolju hladno ili nije", kaže on. Zorana i Jasna su takođe na klizaljkama – za razliku od većine građana, sneg i debeli minus im uopšte ne smetaju. Štaviše, zahvaljujući njemu dobile su produžen raspust. I dok Jasna baš i nije raspoložena za razgovor ("Super je!", sve je što ima da kaže), Zorana iznosi svoje utiske: "Volimo da dolazimo ovde, ponekad odemo i u ledenu Halu Pionir. Na Adi je dobro što je besplatno, ali, mislim da bi led mogao bolje da se održava, trebalo bi da ona mašina češće prolazi."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---