Novogovor:
Najki

U onom delu vremena koji mi je zapao da ga pamtim, prve prave patike zvale su se šangajke, ne znam zašto. Posle su bile neke slične, ali sa imenom starke. Bilo je to, lako je pogoditi, vreme kad košarka postaje globalni sport, u vreme olimpijada u Rimu, Tokiju i Meksiku.

Onda su stigle adidas i, posle, puma, pa sva sila imena i firmi, dok patike nisu postale svetska obuća. Iz nekog razloga već dvadesetak godina slab sam na ribok, ali se ne bih usudio da rušim svetsku slavu i popularnost najki.

Gugl će vam na traženje nike odmah odgovoriti s oko 650.000 rezultata, od kojih se većina tiče američke multinacionalne korporacije sa sedištem u Bivertonu, Oregon, a diljem sveta bavi dizajnom, razvojem i prodajom sportske obuće... I svačega drugog, ali najki patike su ono što ih čini prepoznatljivim u svetu.

Tek potom može se saznati da je Nike i boginja personifikacija pobede u starih Grka, a ne samo ime proizvođača patika i sportske opreme, američkog projekta razvoja niza vojnih raketa koji je reč najki uveo u SAD 1952, od kojih se jedna raketa čak zvala najki najki (a ostale, iz nekog razloga, po imenima indijanskih plemena).

Pobeda je ime prvog sovjetskog automobila, službeno GAZ-M20, krštena 1943, kada je već bilo izvesno ko će na kraju pobediti. Posle je nasledila slavna volga.

Pobeda je ime cigareta koje puše i džina koji piju podanici Velikog Brata u Orvelovoj 1984., kojoj dugujemo i naziv ove rubrike. Cigarete se do paljenja moraju držati vodoravno, inače duvan – odnosno ono što je u njima – iz njih ispada kao pesak. Što se džina tiče, njegov buke izaziva suze i nesvest.

Grčku Nike Rimljani su poistovetili sa svojom boginjom Viktorijom. Ova se, pak, u engleskom javlja od početka XIV veka – naravno, iz francuskog.

U senci velikih priča o pobedama, od Vijetnama do Avganistana, ali i ranije – uvek se krije pametno pravilo koje kaže: „Proglasi pobedu i – beži".

Ako treba, go i bos.

Aleksandar Ćirić