Otvorena pisma:
Stigla vam je pošta

Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno

Transparentnost se, u srpskom političkom životu, najčešće ostvaruje kroz takozvana otvorena pisma. Pored pošiljaoca i primaoca, u ovaj vid komunikacije uključen je i treći akter – javnost, kao garant, sa jedne strane da je pošiljalac iskren, a sa druge – da je primalac obavešten o sadržaju, jer, kako nije video, kad smo svi videli.

Ovaj vid komunikacije i inače je vrlo popularan, a čini se da je akterima u javnom životu naročito zgodan u poslednje vreme. Najnoviji doprinos formi otvorenog pisma dao je Nenad Prokić, donedavno član Glavnog odbora Liberalno demokratske partije (LDP). Pred zakazanu sednicu Glavnog odbora, umesto govora koji bi tom prigodom održao, Prokić je odlučio da se članovima LDP-a obrati otvorenim pismom u kom otkriva da je LDP u veoma lošem stanju, da je račun stranke u blokadi i da loši rezultati poslednjih izbora nisu analizirani ni u jednom stranačkom telu. No, osim opšteg lošeg stanja u ovoj stranci, Prokićevo, kao i gotovo svako otvoreno pismo na ovdašnjoj javnoj sceni, otkriva i mnogo onoga što se može svrstati u abrove i tračeve: "Predsednik stranke se, kao što se to događa u svakoj društvenoj grupi u Srbiji, okružio ljudima koji su svesrdno duvali u jedra njegovih slabosti. Jedan od njih je čak promenio i način hoda kad je sebe video prvi put na televiziji." I baš kao skoro svako otvoreno pismo ovdašnje, ni Prokićevo ne sadrži razlog zbog kog je napisano. Štaviše: "Umoran od velikih odluka, i pored svega, ne mogu da vam preporučim da se svrstavate na ovu ili onu stranu. Živa celina se ne sme izrezati na delove da bi se zadovoljila suprotstavljena gledišta."

ŠIFRA VRABAC: Verovatno najnejasnije i najmisterioznije otvoreno pismo ove godine, napisao je na svom blogu Nebojša Krstić, savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a upućeno je Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda. "Primetio sam, g. gradonačelniče, da u Beogradu ima sve manje vrabaca. U stvari, da ih gotovo uopšte više i nema. Šta je tome uzrok, ne znam. Da li su u pitanju oštre zime, vrela leta, ili nešto treće, pitanje je na koje će neko stručan znati odgovor, ali ja samo, sa ne malom setom, primećujem da ih nema. Vrabac je, inače, jedan od simbola Beograda. To čak i u Vikipediji piše. Siguran sam, svoje važno mesto ima u ekosistemu. Međutim, ono što je možda i važnije, vrapci važno mesto imaju u emotivnom sistemu svakog Beograđanina, zbog toga, apelujem da se nešto oko ovog problema preduzme."

(...)

Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 8. novembra 2012. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka. (Pretplatnici: prvo se ulogovati pa onda kliknuti.)

Jovana Gligorijević