VESTI, / VESTI
Tadić napustio Demokratsku stranku
Ne slaže se da DS sarađuje sa Živkovićevom Novom partijom. Tadić izlazi na izbore sa LSV, a DS sa Novom strankom, Od 180.000 članova DS iščlanio se 141
|
Boris Tadić podneo ostavku na tu funkciju počasnog predsednika Demokratske stranke koju je napustio zbog neslaganja sa razgovorima o saradnji DS-a i Nove stranke Zorana Živkovića.
|
"Danas sam odlučio da izađem iz članstva u DS-u i dao ostavku na mesto počasnog predsednika zato što se u politički blok oko DS-a vraćaju ljudi koji su joj doneli epitet aferaške i korupcionaške stranke", rekao je Tadić.
Tadić je naglasio da je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavao tokom osam godina kao predsednik stranke, bio teret i teško breme afera i pogrešnih privatizacija upravo iz vremena Živkovićeve vlade.
"Gubili smo snagu za politički proces i poverenje građana upravo zbog tih afera, a iz tih godina poznate su sintagme o žutim lopovima i korupcionaškoj stranci. Nisam u tome imao udela, ali sam plaćao ličnu i političku cenu", naglasio je Tadić.
Bivši predsednik DS-a ponovio je da danas novo rukovodstvo DS-a želi na izbore upravo s tim ljudima, sa onima koji su DS vodili ka izbornom cenzusu, što je sprečeno 2003. godine.
Tadić je rekao i da ne želi da bude deo stranke koja ispred politike stavlja lične interese i da neće prihvatiti "biznis orijentaciju i politiku ličnog bogaćenja".
"Nosio sam taj teret, ali ne postoji nijedan razlog da ga ponovo preuzimam na sebe. Neću da preuzimam bilo kakvu odgovornost za malverzacije, kontakte sa tajkunima, koji su karakterisali DS u to vreme. Neću da budem član organizacije za koju možemo očekivati da će se, posle Živkovića, u njeno delovanje aktivno uključiti Cane Subotić ili možda Beba Popović ", rekao je Tadić.
On je u vestima B92 rekao i da sa takvom politikom nikada nije imao kontakt, već da se borio da DS dominantno učestvuje u reformama i modernizaciji Srbije, a ne da "bude umešana u sumnjive poslove".
"DS sada pregovara sa onima koji su nas nazivali mafijašima, upravo u vremenu kada smo mi vodili najveću borbu protiv organizovanog kriminala, kada smo zaplenili imovinu međunarodne mafije od skoro 400 miliona evra, kada smo imali osuđene članove međunarodnih gangova, kada smo prvi put uspostavljali pravni poredak u Srbiji u tom kontekstu, za šta smo dobili i pohvale od međunarodne zajednice", rekao je Tadić i istakao da DS pregovara sa ljudima koju su sve vreme "ometali njeno delovanje".
Tadić je, gostujući u Dnevniku RTS-a 31. januara, rekao da je odluka o ostavci njegov lični čin i da o tome nije razgovarao sa predsednikom DS-a Draganom Đilasom:
|
Na novim izborima DS će, kako kaže, nastupiti sa novom politikom koja uključuje Vesnu Pešić, Srbijanku Turajlić i Zorana Živkovića i da ne bi bilo u redu da se toj politici pridoda i njegova koja nije saglasna sa njihovom.
"Video sam da sam u manjini na Glavnom odboru stranke. Imam iskustva u politici da mogu da prepoznam šta se radi. Tamo gde ima mesta za politiku Zorana Živkovića, nema mesta za moju političku filozofiju", objasnio je Tadić.
Međutim, kako je dodao, ne radi se o Zoranu Živkoviću, već o politici kojoj se suprotstavljao.
"Ovde se radi o filozofiji i koncepciji kojoj sam se ja suprotstavio još 2003. godine, a koju je Živković predstavljao. Taj teret sam morao da nosim kao predsednik stranke, danas ne moram", rekao je Tadić.Predsednik Nove stranke Zoran Živković odbacio je navode bivšeg predsednika države i DS-a Borisa Tadića da je kriv za korupcionaške afere i najavio da će verovatno protiv Tadića podneti tužbu. Živković kaža da je dok je bio premijer započela samo jedna privatizacija sa spiska od 24 privatizacije čije preispitivanje traži EU.
"To je privatizacija kompanije 'Putnik' i ta privatizacija je sporna zato što je država 2006. pokušala da prevari kupca, a ne zbog načina na koji je privatizacija izvršena 2003. godine", rekao je Živković.
Naveo je i da se u tom kontekstu pominje i smederevski "Sartid" dodavši da "to nije privatizacija već prodaja iz stečaja i nema nikave veze sa Vladom Srbije".
"Generalno, ni za to, a ni za bilo šta drugo za moje 53 godine i deset godina koliko nisam više na mestu premijera protiv mene nije započet bilo kakav predistražni, istražni ili bilo kakav krivični postupak", rekao je Živković.
Istakao je i da je u tih deset godina Tadić osam godina bio na mestu predsednika države i bio 'bog i batina' u Srbiji tako da je mogao da proveri bilo kakve sumnje u bilo kakvu nezakonitost...
Govoreći o tužbi koju je najavio Živković, Tadić je gostujući u Dnevniku RTS-a pojasnio da nije rekao da je Živković vršio krivična dela, već da su u vreme kada je on bio premijer bile afere koje su bile veliki teret i naveo kao primer afere "Janjušević-Kolesar" i "Bodrum".
Tadić je ponovo demantovao spekulacije u medijima o formiranju demokratskog fronta i napomenuo da u ovom trenutku ne zna šta će raditi dalje u svojoj političkoj karijeri, kao i da će odluku o tome doneti po povratku sa Minhenske bezbednosne konferencije.
Dopunjeno 31. januara
| Biografija Borisa Tadića
Rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije na katedri za kliničku psihologiju. Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Učestvovao u opozicionom radu tokom studija zbog čega je bio hapšen. Član Demokratske stranke od 1990. Obavljao je funkcije sekretara Glavnog odbora i potpredsednika Izvršnog odbora DS. Na Skupštini DS, 27. februara 2000. godine, izabran je za potpredsednika Demokratske stranke. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine i radio je na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Od 2003. bio je predavač politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i član njenog Veća za nauku i tehnologiju. U prvoj demokratskoj Saveznoj vladi 2000. bio je ministar telekomunikacija. Od 2001. bio je savezni poslanik Demokratske stranke u Veću građana i potpredsednik Skupštine SRJ. U tom mandatu obavljao je i funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U sazivu prve Skupštine Državne zajednice SCG obavljao je funkciju šefa Poslaničkog kluba DOS-a. Ponovo je izabran za potpredsednika Demokratske stranke 5. oktobra 2001. na X Skupštini DS. Od 17. marta 2003. do aprila 2004. bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore. Od februara do juna 2004. bio je šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Za predsednika Demokratske stranke izabran je na XI Skupštini DS, 22. februara 2004, na XII Skupštini DS, 18. februara 2006. i na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. godine. Za predsednika Republike Srbije izabran je juna 2004. godine. Na mesto predsednika Republike Srbije ponovo je izabran 3. februara 2008, a svečanom zakletvom pred poslanicima Narodne skupštine na dužnost je stupio 15. februara 2008. Funkciju predsednika Srbije obavljao je do 5. aprila 2012. godine kada je skratio mandat predsednika Republike rukovođen željom da se zaokruži jedan politički ciklus u trenutku kada je Srbija osvojila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kako bi sve institucije u Srbiji dobile nov mandat. Avgusta 2007. godine predsedniku Srbije dodeljena je Evropska nagrada za političku kulturu švajcarske fondacije "Hans Ringier". Dobitnik je ugledne nemačke nagrade Kvadriga za vizionarstvo, hrabrost i političku nepokolebljivost, 2008. godine. Marta 2009. godine predsedniku Srbije dodeljen je počasni doktorat na Hrišćanskom univerzitetu "Dimitrie Kantemir" u Bukureštu. Predsedniku Srbije Borisu Tadiću 27. marta 2012. godine uručena je nagrada Saveta Evrope "Sever-Jug". Tom prilikom predsednik je izjavio da je ova nagrada priznanje koje pripada celom srpskom narodu koji je zaslužan za dobijanje kandidature za članstvo u EU. Na XV Skupštini Demokratske stranke održanoj 25. novembra 2012. godine izabran je za počasnog predsednika Demokratske stranke. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen, Mašin i Vanjin tata. Izvor: Biografija Borisa Tadića, sajt DS
Najnovija kriza u DS eskalirala je neposredno pred 24. godišnjicu osnivanja Demokratske stranke čiju noviju istoriju karakterisalo "jačanje kroz deobe" kako govori jedan davni naslov u Vremenu. Videti više u tekstovima: Devet godina Demokratske stranke: Jačanje kroz deobe, Vreme br. 434, 13. februar 1999. Rascepi i ujedinjenja u Demokratskoj stranci VREME | BR 1123 | 12. JUL 2012. U svečarskoj prilici demokrate su odbile razgovor o dešavanjima u DS u poslednjih nekoliko dana. Kada je predsednik DS Dragan Đilas pomenuo da neki očekuju da on o tome govori čuli se povici "nemoj, nemoj, nećemo". Đilas je naglasio da se demokrate bore protiv hajki, cenzure u medijima, zaduživanja, lažnih obećanja. Podsetio je da su visoki funkcioneri Vlade Srbije pre godinu dana obećavali dolazak kompanije Mubadala i četiri milijarde dolara investicija u fabriku čipova, a da danas obećavaju Beograd na vodi i priliv više od tri milijarde dolara. «Siromašna je ovo zemlja, ne možemo mi da prihvatimo odjednom sedam milijardi. Hajde prvo one četiri od pre godinu dana, hajde prvo to da nam dođe, da to stigne u Srbiju, pa kad dobijemo te četiri, lako ćemo i ove tri. Dosta je bilo laži!", naglasio je Đilas. Zamenik predsednika Demokratske stranke, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić je govorio u istom tonu rekavši da se demokratama na putu ka demokratiji uvek ispreči duh Slobodana Miloševića. "Juče je obećavao turbomlazni helikopter, danas Beograd na vodi. Juče da će Srbija biti Švajcarska, danas 100 milijardi evra investicija. Juče je vadio iz šešira Milana Panića, danas je spao na Nebojšu Čovića. Juče je ubijao mecima, danas to čini tabloidima. Juče se inatio celom svetu, danas ga bespogovorno sluša", rekao je Pajtić."Imamo najgoru vladu u poslednjih 14 godina, najmanje investicija, najviše obećanja, najmanje znanja, najviše zaduživanja. "Povampireni duh devedesetih javlja se s vremena na vreme, ali ima krivice i u nama kada se zbog kompromisa odričemo dela programa, kada se ponadamo da onaj koji je zbog nas izdao neće izdati i nas i kada se odreknemo vrednosti zbog popularnosti. Mi smo za zdrav razum, oni za čvrstu ruku. Mi za uvažavanje mišljenja, a oni za autoritarnost i lov na veštice i lažne mesije..." "DS će nekad biti u vlasti, nekad u opoziciji, ali će uvek raditi u interesu građana i biti u prvim redovima borbe za demokratiju, socijalnu pravdu i slobodu", poručio je Dragoljub Mićunović prvi predsednik obnovljene DS. |
| DESET GODINA RANIJE (VREME | BR 686 | 26. FEBRUAR 2004.) - IZBORNA SKUPŠTINA DS-A Svi Tadićevi ljudi Ubedljivom većinom glasova Boris Tadić izabran je za trećeg predsednika DS-a, dok, uprkos ovacijama, Čedomir Jovanović nije prošao na izborima za potpredsednika – čime su ispunjeni uslovi za ulazak DS-a u rekonstruisanu, mada još neformiranu Koštuničinu vladu Bila je to prava poslastica za političke cinike: Skupština Demokratske stranke u nedelju je ispunila želju svojih najuspešnijih otpadnika, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, izabravši, više nego ubedljivom većinom glasova, Borisa Tadića za svog trećeg predsednika.
Cela stvar mogla se, međutim, gledati i iz sasvim drugačijeg ugla: nakon onoliko lutanja, cepanja i unutrašnjih sukoba, ubistva harizmatičnog lidera, neviđene medijske i političke harange izazvane ne baš uvek dokazanim aferama njenih članova i prijatelja, ali i frustracijama političke konkurencije, najstarija demokratska stranka u Srbiji pokazala je zavidnu vitalnost "raskritikovanjem" na skupu otvorenom za javnost i izborom novog rukovodstva, koje se završilo javnim grljenjem poraženih i pobednika. Prisutni u sali Centra Sava mogli su da primete i jedan očigledan paradoks, prilično zakamufliran u izveštajima većine medija – opet po želji Koštunice i Labusa, Čedomir Jovanović nije izabran za potpredsednika stranke, uprkos snažnim ovacijama koje su pratile svaki njegov prilazak mikrofonu, stvarajući utisak o njegovim znatno većim izbornim šansama od šansi ijednog od devet preostalih kandidata za četiri potpredsednička mesta. Nakon dosta originalnog vida "tajnog glasanja" stvoreni su uslovi za više puta pominjanu, ali, prema Tadićevim rečima, "u ovom trenutku malo verovatnu" rekonstrukciju još neformirane vlade Vojislava Koštunice i naknadni ulazak "očišćenog" DS-a u telo predstavljeno kao "vlada diskontinuiteta" sa vladavinom DOS-a u poslednje tri godine, odnosno diskontinuiteta sa vladama fizički streljanog Zorana Đinđića i politički dokusurenog Zorana Živkovića. Istovremeno, delegati su delovali kranje iskreno u uverenju da se "DS vraća na put koji je trasirao Đinđić", a knjigu govora ubijenog premijera Srbija u Evropi podeljenu na početku skupa, mnogi su, iščekujući rezultate glasanja, nosili Tadiću na potpis... *** Posle Dragoljuba Mićunovića i Zorana Đinđića, za predsednika DS-a izabran je čovek koji tvrdi da je politiku učio od svog oca, Ljubomira Tadića, filozofa i jednog od osnivača DS-a, i njegovog najboljeg studenta, Zorana Đinđića. "Malo mi kolena klecaju kad pomislim na prethodnike, naročito na Đinđića", rekao je u nedelju Tadić, dodavši da je odlukom delegata prilikom izbora predsednika stranke "sve ostalo u kući, ali, i da je bio drugačiji rezultat izbora, sve bi ostalo u kući". Tadić je obećao da neće biti izgona neistomišljenika iz DS-a i zahvalio Živkoviću na dosadašnjim rezultatima, opisavši ga kao "čoveka velike hrabrosti koji zaslužuje poštovanje". Pre glasanja, u govoru se složio sa Živkovićem da je oduzimanje poslaničkih mandata bio greška koja nije bila nezakonita, ali je "gurnula prst u oko Srbiji". Ocenio je i da je DS morao brže i efikasnije da reaguje na afere, ističući ipak da "oni koji rade, moraju i da greše". "Nema nijednog razloga da, zbog ljudi koji su diletantski zloupotrebili funkciju, mi na sebe preuzmemo odgovornost", rekao je Tadić, ističući da je "odgovornost pojedinca ideologija DS-a". Podsećajući na političku veštinu ubijenog predsednika DS-a, koji je znao da okupi opozicione partije i koji je "izvukao Koštunicu kao kandidata iz njegove letargične stranke" na izborima 2000, Tadić je ocenio da samo takvom politikom mogu da se reše teškoće u Srbiji. On je istakao da se ne može računati da će neka stranka moći samostalno da formira vladu, a kao osnovne probleme u Srbiji naveo je podele, negativizam i zatvorenost "što ne smeju da budu problemi DS-a". "Ima u DS-u onih koji smatraju da je ulazak u konflikt suština politike", rekao je Tadić, uz opasku da "sa konfliktnom osobom niko neće ni da sedi u kafani". Konfliktna politika, prema njegovoj oceni, mogla bi stranci da donese zadovoljstvo sobom, ali ne i proširenje biračkog tela i ostvarenje politike DS-a. Više u tekstu Vere Didanović IZBORNA SKUPŠTINA DS-A: Svi Tadićevi ljudi, VREME | BR 686 | 26. FEBRUAR 2004. |