Demonstranti ušli u zgradu oblasne administracije u Donjecku, Lugansku i Mariupolju i Harkovu, gde su prethodno tukli «majdanovce» Proglašene republike u Donjecku i Harkovu. Tenkovi u okolini, šahtjori u Donjecku Zauzete policijske stanice u Donjecku, Kramatorsku i Krasnom Limanu i Slavjansku, gde 13. aprila intervenišu ukrajinske snage bezbednosti... Harkov brani miliciju Bivši ukrajinski padobranac, "Armija Jugoistoka" i zauzimanje sedišta Službe bezbednosti u Lugansku Tuča komunista i nacionalista u Radi Jacenjuk nudi proširenje ovlašćenja ukrajinskih regiona Moguće obustavljanje isporuke gasa Ukrajini, što ugrožava snabdevanje EU Kijev interveniše na istoku Ukrajine, Janukovič poziva vojsku da ne sluša naredbe kijevske vlasti Spor i oko iranske nafte

Procenat «ruskojezičnog stanovnništva, broj stanovnika regiona, učešće u BDP Ukrajine, broj učesnika u protestima. Izvor: Komersant

Proruski demonstranti su i ranije zauzimalio zgrade oblasnih administracija na istoku, ali šestog aprila to su učinili čini se koordinisano u Donjecku, Lugansku i Mariupolju i Harkovu. Broj demonstranata u svakom od ovih mesta se kretao ikzmeđu dve i četiri hiljade. Čini se da su sada pokazali veću rešenost nego ranije.

Donjeck

U Donjecku su 6. aprila demonstranti probili policijski kordon i osvojili sedište oblasne administracije. Skandirajući „Krim - Donbas - Rusija!" oni su skinuli državnu zastavu Ukrajine, istakli na jarbolima zgrade ruske zastave, a na zgradi oblasne administracije transparent «Donjecka Republika». Demonstranti su pritom napali na milicionere koji su čuvali zdanje i oteli im nekoliko štitova. Proruske organizacije pozvale su pristalice da brane osvojeno oblasno sedište i pozvale deputae oblasnog sovjeta da se odmah okupe i proglase raspisivanje referenduma o statusu Donjecke oblasti, u suprotnom, predstavnici demonstranata najavili su da će raspustiti oblasni sovjet, formirati "narodni oblasni sovjet», odnosno da će odluku o referendumu demonstranti doneti sami. Oni traže i federalizaciju Ukrajine, obezbeđenje statusa zvaničnog jezika ruskom, kao i otkazivanje predseničkih izbora zakazanih za 25. maj. Traže i oslobađanje oslobođenog "narodnog gubernatora" Pavla Gubareva.

Pre juriša na sedište oblasne administracije na mitingu u centru Donjecka, se okupilo oko 2.000 ljudi sa zastavama Rusije i organizacije "Ruski blok" podršku pripadnicima raspuštene specijalne ukrajinske jedinice „Berkut" (Suri orao) čiji su pripadnici u Kijevu hapšeni u okviru istrage o snajperskoj vatri od koje je na kraju demonstracija u februaru poginulo stotinu ljudi. U ime donjecke oblasne organizacije "Ruski blok" Natalija Bilocerkovskaja je pozvala okupljene da se samoorganizuju oko štabova u svakoj gradskoj oblasti.

Nakon što su demonstranti prodrli u zgradu oblasnog sovjeta, policija je napustila zgradu, a demonstranti su postavili kontrolu na ulazu. Kabinet posle revolucije ostavljenog gubernatora oligarha Sergeja Tarute je u potpunosti razlomljen. Kako javljaju ukrajinske Vesti s njima se zabarikadiralo i 15 pripadnika policije, koji su tu navodno ostali dobrovoljno. Pres služba policije je negirala da je milicija prešla na stranu demonstranata. Ispred zgrade sovjeta demonstranti su u nedelju uveče postavljali šatore, spremali se za duži boravak, pevali i svirali gitare. Formirana je medicinska služba u koju su ušli lekari i medicinske sestre. Hidranti su otvoreni radi suprotstavljanja vodenim šmrkovima eventulanom napadu policije. Dok su demonstranti učvršćivali barikade na ulazu u zgradu administracije, a demonstranti se uz muziku pripremali da provedu prohladnu noć na ulici, dolazile su vesti da će u Donjeck stići Viktor Janukovič i da je iz Kieva u Donjeck avionom AN-24 krenula policijska jedinica "Alfa». U ponedeljka je mukrajinski ministar policije Avakov izjavio da će poslati policijska pojačanja u Harkov, Donjeck i druge pobunjene gradove na jugoistoku zemlje.

Oko 3.30 ujutru 7. aprila pripadnici organizacije "Narodnoe opolčenie Donbasa" (Narodna samoodbranana Donbasa) su za 15 minuta zauzeli sedište Službe bezbednosti Donjeckog regiona, i počeli da se utvrđuju radi odbijanja mogućeg napada, izveštava ukrajinski list "Vesti". U ponedeljak uveče pripadnici ukrajinske specijalne policije zauzeli su zgradu Službe bezbednosti bez žrtava.

List «Novosti Donbasa» objavljuje izjavu predsednika sindikata rudara Donbasa (NPGD) Nikolaja Volinka datoj u emisiji «Pitanje vlasti» TV kanala «Donbas» da šahtjori Donjecke oblasti ne podržavaju separatiste, i da se rudarski sindikat nije odazvao pozivu da rudari stupe u štreajk.

Pristalice federalizacije Ukrajine koje sebe nazivaju Narodni sovjet Donecke oblasti održale su u ponedeljak 7. pre podne skup u zauzetoj zgradi Oblasnog sovjeta i uz himnu SSSR-a proglasili formiranje Donjecke narodne republike kao nezavisne republike, zakazali referendum za 11. maj i obratili se ruskom predsedniku Putinu s molbom da pošalje mirovni kontigent.

U pregovorima s demonstrantima zabarikadiranim u sedištu donjecke oblasne administracije koje je vodio ukrainski oligarh Rinat Ahmetov u utorak 8. aprila postignut je dogovor da demonstranti predaju oružje i da napuste zdanje, a da policija ne interveniše, ali agencije su u utorak pre podne javljale da su demonstranti ipak ostali u zgradi.

Kako je javljao ukrajinski list Sevodnja demonstranti su 8. aprila ipak ostali u sedištu oblasne uprave gde su formirali privremenu vladu, a ispred zdanja su pojačavali barikade, dovozili kamione s peskom koji su presipali u džakove, i pravili linije odbrane od automobilskih guma. Ulaz u zgradu zabarikadiran je hrpom nameštaja, automobilskih guma, vatrogasnih aparata i svega što se našlo u kabinetima administracije. Na trgu ispred čule su se sovjetske pesme i povici «Donbas, Rusija!» Ljudi s decom su pozivani da napuste trg uz opomene da će uskoro biti opasno tu ostati. Žene su pozivane da ostanu.

Napetost 9. marta je rasla posle vesti da je naređeno da policija uspostavi kontrolu u Donjecku. Pred Oblasnim sovjetom žene s kapama Deda mraza delile su supu demonstrantima koji su učvršćivali barikade i punili plastične flaše bezninom, pripremajući "molotovljeve koktele" u očekivanju napada "silovika", piše ukrajinski list Sevodnja.

Pokreti vojske u okolini izazivaju interesovanje uznemirenog stanovništva.

U Donjecku 9. aprila proruski federalistički aktivisti su napali na autobus s ukrajinskim vojnicima, koji je vozio vojnike ka kasarni u ulici Buslajeva, demolirali ga i vojnici su morali da odu u kasarnu pešice. Stotinak demonstranata pozivalo je na juriš. Nekolicina je ušla u kasarnu i tražila da vonici kažu otkuda su došli, pošto se među federalistima proširilo uverenje da su među vojnicima borci «Desnog sektora", čiji lider Jaroš je inače najavljivao da će otići na istok zemlje.

Predsednik Vrhovne rade Ukrajine Aleksandar Turčinov, koji je od Rade dobio predsednička punomoćja izdao je ukaz kojim naređuje da organi odbrane Ukrajine obezbede državnu zaštitu zdanja Donjecke oblasne administracije i odgovarajuće retitorije, javila je 9. marta ruska agencija RIA Novosti...

Dve stotine rudara (šahtkjora) iz raznih gradova i rejona Donjecke oblasti u radnim odelima pod šlemovima oranž boje, bez oružja stigli su u tri organizovana odreda u Donjeck radi obdbrane zdanja oblasne administracije, skandirajući "Donbas! Referendum! Krim, Donbas, Rusija!" javila je ruska agencija RIA Novosti s lica mesta 10 aprila kasno popodne.

Predstavnik "privremene vlade Donjecka izjavio da su se guverner Taruta i pregovarači s njegove strane saglasio s predlogom da demonstranti oslobode dva sprata zdanja oblasne administracije, a da pripadnici policije i obezbeđenja ("armije Donjecke Republike") zajedno patroliraju, te da se u Donjecku raspiše referendum. Jedan od lidera NR Donjeck Denis Pušilin najavio formiranje narodne vojske Republike Donjeck, prenosi Itartas.

Premijer Arsenij Jacennjuk se 11. aprila, u Donjecku sreo s rukovodiocima regiona jugo-istoka Ukrajine. Susret je počeo minutom ćutanja povodom smrti 7 rudara u donjeckom rudniku uglja 11. aprila u 6.20 ujutru zbog eksplozije gasa u oknu dubokom 1300 metara. Susretu prisustvuju vice-premijer Vitalij Jarema, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, deputati Boris Kolesnikov i Jefim Zvjgiljski, Rinat Ahmetov, gubernatori jugo-istočnih oblasti Ukrajine.

Jacenjuk je u razgovoru izrazio spremnost centralnih vlasti da izvršnim komitetima svakog regiona budu preneta sva finansijska, ekonomska, administrativna i druga ovlašćenja, koja bi im omogućila da kontrolišu teritorije za koje su odgovorni, omogućavaju razvoj, privlače investicije i obezbeđuju dopuski dohodak kroz izmenjeni Budžetski kodeks Ukrajine.

Muškarci u uniformama rasformiranih ukrajinskih specijalnih policijskih jedinica «Berkut», okupirali su sedište policije u Donjecku, a šef regionalne policije Konstantin Požidajev podneo je 12. aprila ostavku uvažavajući zahteve proruskih demonstranata. Manja grupa demonstranata pokušala je da uđe u zgradu Tužilaštva u Donjecku, a zatim su demonstranti došli do zgrade regionalne policije, skinuli zastavu Ukrajine i postavili zastavu Donjecke oblasti.Demonstranti su policiji postavili pitanje da li je uz Ukrajinu ili narod. Načelnik policije im je odgovorio da je svim srcem uz Donbas (demonstrante).

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukraijne u subotu uveče oprovrglo je informaciju o tome da su demonstranti zauzeli policijske stanice u Krasnom Limanu, Krasnoarmejsku i Kramatorsku u Donjeckoj oblasti. To je javljala agencija Interfaks koja dodaje da se se u saopštenju pres-službe Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine kaže da je u mestu Krasnij Liman zgrada milicije u subotu 12. aprila u 8 ujutru stavljena pod zaštitu zajedničkih snaga organa reda i mesnih žitelja, zbog čega naoružani ljudi (ne kaže se koje orijentacije) koji su tamo došli nisu uspeli da zauzmu zdanje...

Ukrajinska agencija UNIAN citira ukrajinskog ministra policije Avakova koji je u subotu 12. aprila u 21:04 po lokalnom vremenu tvrdio da u "Krasnom Limanu (Donecka oblast) traje napad automatima AK 100 ruske proizvodnje, koji odbijaju snage policije i (Kijevu lojalnih) građani, a da u Kramatorsku (Donecka oblast) nepoznati ljudi pucaju na stanicu policije, da policija odgovara i da traje pucnjava... Pojedini mediji javljaju da u tim događajima nisu učestvovali civili, da policijsku stanicu nisu zauzimali lokalni žitelji i da je možda reč o takozvanom karuselu, da žitelji jednog mesta napadaju policijsku stanicu u drugom. UKrajinski mediji insistiraju na tome da su upotrebljeni automati i pištolji makarov - ruske proizvodnje.

Ruska anencija Itartas je pak u subotu uveče ponovo javlja da je grupa od oko 50 naoružanih ljudi zauzela policijsku zgradu u Kramatorsku, u regionu Donbas, a da je policija uzvraćala vatrom.

Posle pucnjave oko deset milicionera izašlo je iz zdanja s podignutim rukama govoreći: "Mi s narodom", posle čega su na zgradu kramatorske milicije istakli zastavu Donjecke republike. "Narodni otpor Donbasa" je proglasio da je policijska stanica u Kramatorsku njegov štab.

Ruska agencija RIA Novosti javlja da su u Krematorsku (175.000 stanovnika) demonstranti istakli rusku zastavu na zgradi izvršne vlasti, a da su policajci na revere stavili ruske georgijevske lente, što je zadovoljilo demonstrante, koji su počeli da se razilaze. Ruska agencija Itar tas javila je 12. 4. da su pripadnici Narodne odbrane Donjecka zauzeli policijske stanice u gradovima Slavjansk, Krasnij Liman, Krasnoarmejsk i Družkovka.

Slavjansk

U Slavjansku, gradu od oko 150.000 stanovnika (104.000 Ukrajinaca, 33.000 Rusa) postoji aerodrom, u Krasnoarmejsku — rasformirana vojna aviobaza, a Družkovka i Gorlovka — su značajne železničke raskrsnice.

Zauzete policijske stanice u Donjeckoj oblasti, 12. april 2014.

U noći 13. aprila federalisti zazeli zdanje gradskog sovjeta u gradu Jenakijevo u Donjeckoj oblasti, rodno mesto Viktora Janukoviča, a takođe i zdanja mesne milicije i tužilaštva.

U mestu Artemjovsk, u Doneckoj oblasti, pristalice federalizacije su bez ispaljenog mesta razoružali odred pripadnika Nacionalne garde Ukraijne. Po informaciji federalista autobus i kamion s naoružanim gardijcima krenuo je ka rudniku Volodarski, a lokalni stanovnici su zaustavili transport i od pripadnika garde oduzelu automate koje su odvezli u gradsu stanicu milicije u Artjomovsku, javlja TV "Rusija 24". U napuštenom rudniku soli kod Arjomovksa nalazi se skladište oružja, koje su lokalni stanovnici blokirali na početku krimske krize u martu, kada je ukrajinska vojska počela da se razvija u blizini granice s Rusijom.

Posle Donecka u gradu Slavjansk (120.000 stanovnika) naoružani pripadnici tzv Armije Donjecka zauzeli su zdanje policije i demonstranti, koji su akciju posmatrali izdalje, počelisu da prave utvrđenje džakovima peska. Tvrde da su spremni da upotrebe oružje.

Ruska televizija RT javljala je da su glavni putevi koji vode u Slavjansk blokirali lokalni Rusi demonstranti koji kažu da kontrolišu da u grad ne uđu pripadnici "Desnog sektora" čiji je lider Jaroš proglasio mobilizaciju članstva zbog zbivanja na istoku Ukrajine.

Unutar policijske zgrade u Slavjansku bili su ljudi s maskama, mnogi sa šlemovima i s oružjem, a pored njih su boce s zapaljivom smesom, javila je ruska TV1, a na sajtu grada Donjecka piše da je desetak policajaca iz stanice pušteno, a da deomonstranti dele među sobom zaplenjeno oružje (20 automata i oko 400 pištolja s municijom).

U Slavjansku ukrajinske snage bezbednosti počele su u nedelju 13. aprila specijalnu operaciju: u gradu se čula paljba, grad su nadletali helikopteri, javila je ruska agencija RIA Novosti. U centru grada okupljaju se demonstranti koje aktivisti obaveštavaju da je napadnuta njihov kontrolni punkt i da ima ranjenih. Po informacijama ruskih federalista ranjeno je devetoro, a jedan je poginuo, petorica s prostrelnim ranama su dopremljeni u gradsku bolnicu grada Artjomovska.

Agencija Intefaks prenosi da je ukrainski ministar policije Arsen Avakov u nedelju oko podne saopštio, da je u toku operacije u Slavjansku poginuo oficir ukrajinske službe bezbednosti, da ima poginulih i ranjenih s obe strane, sa ukrajinske četvoro, a da se broj ranjenih na strani separatista nepoznat. Ruska NTV javlja da su u Slavjansk krenula oklopna vozila (sedam «beteera» i jedan «ural») s oko 200 policajaca, pripadnika ukrajinske službe bezbednosti i ekstremista «Desnog sektora».

Itar tas javlja da su ukrajinske snage bezbednosti upotrebom bacača likvidirale jednu barikadu na putu ka Kramatorsku i da likvidiraju drugu na putu ka Harkovu.

Nakon što su ukrajinske snage srušile barikadu na mostu preko reke Nižnij Torec, na putu prema Donjecku, federalisti su podigli barikadu na mostu u selu Čerepkovka. U Slavjansku se podižu nove barikade u centru grada ljudi u imrovizovanim uniformama obaveštavaju okupljene o napadu na kontrolne punktove i apeluju na njih da ostanu tu gde su.

U rejon Izjum-Slavjansk Kijev dovodi pojačanje i razmešta rezervni bataljon Nacionalne garde Ukrajine koji čini 350 rezervista i članova Samoodbrone Majdana čije borbeno dežurstvo počinje 15. aprila, izjavio je po Interfaksu zamenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Nikolaj Veličkovič. U Donjecju se upisuju federalistički dobrovoljci koji treba da odu u Slavjansk da pomognu tamošnjim pristalicama Donjecke Republike.

Po isteku ultimatuma v.d. predsednika Turčinova manja grupa demonstranata je zauzela stanicu milicije u gradu Grolovka (železnički centar 40 kilometara istočno od Donjecka, 280.000 stanovnika,). Oko 150 demonstranata ovog puta u civilu, su ušli 14. qprila u stanicu, policajci su se zabarikadirali u delu zgrade i posle pregovora demonstranata s komandirom tokom koga se na ulici čula pucnjava i milicija se predala. Ispred zgrade milicije hitna pomoć je zbrinjavala povređene. Demonstranti traže da bude smenjen komandir milicije, javlja RT

Ruska RT javlja 14. aprila da su pripadnici 25. brigade Unutrašnje vojske Ukrajine dislocirane kod Slavjanska prešli na stranu samodbrane Slavjanska, što je ukrajinsko Ministarstvo odbrane kasnije demantovalo.

Ukrajinska agencija UNINAN i ruska Itar-tas javljale su 14. aprila da su snage koje kontroliše Donjecka Republika uspostavile kontrolu nad aerodromom u Slavjansku...

Harkov

Demonstracije na kojima je tražena federalizacije Ukrajine održane su i centru Harkova u organizaciji pokreta Ukrajinski istočni blok i Jugo-Istok, gde su demonstranti opkolili grupu majdanovaca koje je štitila milicija, bacali na njih kamenice razbivši glave nekolicini njih. Kada je policija pokušala da prokijevske demonstrante sprovede do milicijskkog autobusa demonstranti počeli da ga demoliraju. Opkoljene majdanovce primorali su da kleče na pločniku. Poliija je ipak uspela da ih izvuče iz obruča.

U vreme sukoba u Harkovu borave članovi posmatračke misije OEBS. Pre toga u Harkovu na trgu Slobode trajala su dva mitinga sa zastavama Rusije i georgijevskim lentama– pristalice referenduma u Ukrajini bili su podeljeni u dva fronta: kod spomenika Lenjinu – predstavnici Komunističke partije Uukrajine, "Borotbe" i Levog sektora, a na centru trga Slobode – predstavnici pokreta Jugo-Istok. Nosili su transparente "Nikakvih izbora bez referenduma" i "Savez bratskih naroda će biti".

Učesnici dva mitinga nisu hteli da se ujedine, mada su obe grupe zahtevale raspisivanje referenduma Lideri pokreta Jugo-istok su nameravali da blokiraju železničku stanicu Južni vokzal, da bi sprečili transport povezane s mobilizacijom, što su prethodno činili 30. marta. Oko devet časova uveče po lokalnom vremenu Harьkove prorusk demonstranti su počeli juriš na zgradu oblasne administracije i posle deset minuta je zauzeli.

Učesnici juriša su skandirali "Milicija, spasiba!". "Ukrainska pravda" izveštava da su neki od milicionera aplodirali, koda se kordon razišao i propustio učestnike juriša.

Organizatori su pozvali ljude da se ne razilaze. Gubernator Harkovske oblasti Igor Baluta (Batkovšćina, postavljen za gubernatora 2. marta), izjavio je da nema sumnje da scenario za taj događaj nije napisan ni u Harkovu ni u Ukrajini...

U ponedeljak 7. aprila v. d. ministra policije Arsen Avakov na svojoj stranici Facebook javio je da je zdanje Harkovske oblasne administracije u potpunosti oslobođeno od demonstranata i da on radi u Harkovu. On je zahvalio svima koji su pomogli, ali ne navodi ko je to bio niti druge detalje. Agencija RIA Novosti je javila da su zgradu harkovske oblasne administracije demonstranti napustili posle pregovora s policijom.

Ukrajinska agencija Interfaks je demantovala vest o oslobađanju sedišta državne administracije u Harkovu, navodeći svedočenja očevidaca da demonstranti kontrolišu ulaz u zgradu. Malo posle toga, oko 10 ujutru 7. aprila agencija Ukr-info je javljala da je pred tim Domom sovjeta bilo i proruskih aktivista i «evromajdanovaca». Drugi izvori su opisivali haotičnu situaciju: da je na prozoru zdanja bila razvijena ruska zastava, da je oko 50 demonstranata s maskama bilo u foajeu zdanja, da je stepenice ka gornjim spratovima na kojima je bilo samo desetak demonstranata blokirala manja grupa milicionera, da su ispred zgrade napravljene barikade, da su demonstranti zaposlene činovnike propuštali u zgradu pregledavši im propusnice, a da se ispred zdanja nalazilo oko 300 ruskih aktivista, čiji su lideri preko megafona pozivali predstavnike vlasti da izađu pred ljude i razjasne svoju poziciju. S druge strane ulice bilo je oko 300 majdanovaca. U okolnim ulicama nalazio se veliki broj autobusa punih milicije.

List Večerji Harkov izveštava da je na trgu Slobode u ponedeljak 7. došlo do tuče «evromajdanovaca" i proruskih aktivista, koji su prokijevske aktiviste potisnuli dalje od oblasne administracije prema pozorištu Ševčenko, gde se proukrajinski aktivisti obično okupljaju. Tukli su se drškama lopata. Ima povređenih.

«Interfaks-Ukrajina", javlja o pregovorima u kojima učestvuju predstavnici proruski aktivista koji su zauzeli zgradu harkovske administracije: pokreta "Jugo-istok", "Ukrajinski istočni blok", "Građanska odbrana regiona", "Borotba", a takođe predstavnik Komunističke partije Ukrajine, zamenik Harkovskogo oblasnog sovjeta Svetlana Oleško, načelnik oblasne milicije Anatolij Dmitrijev, nekoliko deputata oblasnog soveta iz Partii regiona, i gradonačelnik Harkova Gennadij Kernes.

Na trgu Sloboda u Harkovu proruski aktivisti su u ponedeljak 7. aprila organizovali "skup oblasne zajednice" na kojoj je izglasana rezolucija o ustanovljenju suverene države pod nazivom "Harkovska narodna republika", koja će stupiti na snagu posle potvrde na oblasnom referendumu. Na skupu je izglasano nepoverenje deputatima Harkovskog oblasnog sovjeta. Na tom skupu usvojena je i odluka da se uputi poziv predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču da legitimizuje taj skup i njegove rezolucije, a takođe i vladi Ruske Federacije s molbom da u svojstvu posrednika obezbedi mirno provovđenje u Harkovskoj oblasti referenduma. Učresnici skupa nisu uspeli da uđu u zdanje oblasnog sovjeta dalje od foajea pa su odluke saopštili u vestibulu tog zdanja. U ponedeljak uveče, pripadnici policije koji su sprečavali demonstrante da iz foajea uđu u sale i kancelarije sovjeta napustili su u ponedeljak uveče zdanje Harkovske oblasne administracije i sišli u dvorište. Proruski demonstranti koji kontrolišu trg ispred zdanja po drugi put tukli i rasterali prokijevske demonstrante. Kako izveštava list «Večernji Harkov», oko 30 proruskih aktivista blokiralo je u ponedeljak 7. harkovsku TV ATN. Oni su ušli u zgradu u Puškinskoj ulici popeli se na sprat, ušli u montažu i rekli da će tu ostati da bi kontrolisali rad. Jedna grupa je opkolila drugu, regionalnu TV kompaniju i tražila da ona obnovi emitovanje ruskih programa.

U ponedeljak 7. aprila kasno uveče proruski demonstranti koji blokiraju zdanje oblasne uprave sukobili su se s policijom koja je pokušala da ih potisne dalje od zdanja i bacala bombe sa suzavcem , a demonstranti su zapalili automobilske gume na barikadi ispred zdanja. Oni raznim predmetima lomili takla na zdanju i bacali molotovljeve koktele tako da je na prvom spratu izbio požar koji je lokalizovan.

Ukrajinski ministar Arsen Avakov izjavio je da je u utorak 8. marta policija pokrenula antiterorističku operacija u Harkovu i da 70 separatista je uhapšeno zbog zauzimanja zgrade regionalne uprave. Jedinica «Jaguar» naoružana automatima nije upotrebila vatreno oružje. Uhapšeni su hitno prebačeni u Kijev i Poltavu. Centar Harkova uključujući i stanice metroa je blokiran. U utorak pre podne u Harkovu je manja grupa počela stihijne demonstracije kojima traži da policija (kojoj demonstranti viču: "Fašisti" i "Fašizam neće proći!") prekine blokadu. Oni su listi svojih zajteva dodali i taj da se oslobode uhapšeni. Kada je desetak sati posle intervencije policija u pet autobusa pokušala da preveze novu policijsku smenu u sedište Harkovske administracije proruski aktivisti su kamenicama i motkama razbili jedan policicijski autobus, policija je uspela da izvuče tri autobusa, jedan je sklonjen u dvorište zgrade, a grupa mlađih ljudi bezuspešno je pokušala da probije policijski kordon i ponovo uđe u sedište oblasne uprave, javlja ukrajinski list Sevodnja.

Vjes Harkov, piše su u u noći 9. aprila maskirani mladići koji se ponašaju agresivno blokirali ulaz u bazu "Berkuta" i da ne dozvoljavaju da ne dozvoljavaju da otuda izlaze nikakvi autobusi.

Ukrajinski ministar policije najavio je da će zbog pasivnosti policije tokom prethodnih događaja smeniti niz policijskih komandanata i otpustiti 30 odsto policajaca u Harkovu. Dan posle toga otpušteni su komandir i 50 policajaca iz jedinice "Berkut", zbog čeka su ispred policijske komande u Harkovu izbile demonstracije podrške «berkutovcima».

Ruska televizija RT, javlja, pozivajući se na policijske izvore objavila je 11. aprila, u trenutku kada je istekao rok od 48 časova dat demonstrantima u Donjecku i Lugansku, da je ukrajinska specijalna jedinica «Alfa» odbila da učestvuje u intervenciji protiv demonstranata, uz obrazloženje da je ona po zakonu formirana samo radi borbe protiv teorista i za oslobađanje talaca.

List "Komersant" je pod naslovom Harkov brani miliciju je 10. aprila izveštavao da su nedaleko od stadiona "Metalist" u Deržavinskoj ulici u Harkovu nekoliko desetina ljudi živim štitom blokirali su bazu mesnog "Berkuta" i tamo organizovalo dežurstvo nakon što je ministar policije Avakov izjavio da hoće da otpusti trećinu harkovskih milicionera zbog sabotaže za vreme nereda zato što nisu hteli da se suprotsatve demonstrantima koji su bili zauzeli zgradu oblasne administracije. LJudi se boje da će pripadnike harkovskog "Berkut" odvesti u druge regione i tamo pohapsiti i sprečavaju da u Bazu «Berkuta» dođe «Desni sektor» ili Nacionalna garda. Šef policije u gradu podneo je ostavku.

Oko hiljadu ljidi, među kojima je bilo mnogo njih s maskama i s palicama u rukama, potuklo se 13. aprila s pristalicama unitarne Ukrajine (povređeno 50, 9 u bolnici), a onda došlo na trg Slobode pred gradski sovjetom u Harkovu, skandiralo «Juda!» i «Sukin pes!» (kučkin pas), razvalili vrata gradske kuće, ušli unutra, a zatim počeli da podižu barikade oko zgrade. U gradskoj kući je u to vreme bio gradonačelnik Genadij Kernes.

Lugansk

U Lugansku proruski aktivisti su zauzeli zdanje Službe bezbednosti Ukrajine, uz upotrebu dimnih bombi i kamenica. Mnogi od demonstranata nosili su maske. Po zauzimanju zgrade SB masa od oko 4.000 demonstranata se uvećavala. U Lugansku u znak uzbune u nedelju uveče su zvonila crkvena zvona. Šef luganske policije je došaо da pregovara s demonstrantima i posle 20-minutnih pregovora napustio mesto sukoba. Sa drugog sprata zdanja policija je pokušala da vodom iz vatrogasnog šmrka rastera demonstrante, ali to nije uspelo.

Demonstranti traže oslobođenje vođe "Luganske gvardije" Aleksandra Haritonova koji je uhapšen u subotu 5. aprila. Ukrajinska bezbednosna služba saopštila je tada da je pritvorila 15 pripadnika naoružane grupe koja je planirala da 10. aprila destabilizuje stanje na jugoistoku zemlje, da je zaplenila 300 mašinskih pušaka, lanser antitenkovskih granata, veliki broj granata, pet ručnih bobmi i "molotovljeve koktele". Nakon osvajanja zgrade službe bezbdednosti u Lugansku, jedan od vođa demonstracija objavio je da je oslobođeno šest lica koje je policija prethodne nedelje zadržala pod sumnjom da su se bavili separatističkom delatnošću. Ukrajinski mediji su javljali da su demonstranti prodrli u prostoriju SB u kojoj je bilo oružje i pokupili ga. U ponedeljak su naroružani ljudi koji sebe nazivaju "Armija Jugoistoka" saopštili da će pružiti otpor ako ih napadne ukrajinska policija.

Preko interneta se predstavio Valerij Dmitrievič Bulatov, koji je po sopstvenim rečima šef organizacije «Savez veterana vazdušno-desantnih snaga Luganske oblasti» i koji kaže da je lično uzimao učešće u dostavljanju sredstava u Kijevu ranjenim borcima «Berkuta» i vojnicima Unutrašnje vojske. Pozvao je kolege da mu se pridruže, skinuvši masku i otkrivši lice. IZ anonimnosti su navodno izašli i drugi luganski «partizani».

List "Novosti Luganska i Ukrajine" je ranije pod naslovom Za vreme juriša na SBU povređeno devet osoba. Nepoznati uzeli oružje, javio da su 6. aprila bivši pripadnici Ministarstva odbrane Ukrajine (odgovoran za događaj - Bondarenko A.V.) i oko 2.000 građana zauzeli SBU (razbili prozore, poštetili ulazna vrata, zadimili zdanje), istakli rusku zastavu, a da je za vreme zauzimanja zgrade SBU 9 lica bilo povređeno, među kojima je jedan kriminalista službe, ali iviše civila, među kojima je bila i jedna šesnaestogodišnja devojka.

U Lugansku demonstranti koje ukrajinski izvori nazivaju separatistima zauzeli su filijalu Nacionalne banke Ukrajine, što je njena centrala iz Kijeva demantovala u ponedeljak, saopštivši da njena ispostava radi normalno. Policija je u ponedeljak 7. aprila ujutru stavljena u stanje bojeve gotovosti i blokirala je Lugask, tako da se grad ne može ući ni izaći. Neke od ulica Luganska su zaprečene barikadama.

Ukrajinske bezbednosne službe tvrde da su separatisti postavili eksploziv u zauzetu zgradu u Lugansku i da oko 60 ljudi drže tamo protiv njihove volje, prenosi Rojters, i portal "RBK Ukrajina", dok su demonstranti u Lugansku to negirali.

Šef luganske oblasne državne administracije Mihail Bolotski formirao je radnu grupu za pregovore o mirnom regulisanju situacije u koju su ušli predstavnici lokalne samouprave, predstavnici društvenih organizacija i specijalisti za psihologiju konflikata.

Agencija RIA Novosti ,javila je da je oko jedan sat ujutru 9. aprila posle pregovora koje su vlastima vodila dva predstavnika demonstrnata iz zauzetog sedišta Službe bezbednosti u Lugansku izašao 51 čovek bez oružja.

Novosti Luganska i Ukrajine, pišu da su separatisti iz zgrade Službe bezbednosti pustili 51, a kasnije još pet talaca koje su držali i da ni jedan nije povređen.

Proruski demonstranti u Lugansku 11. aprila odbili ponuđenu amnestiju. Navode da će položiti oružje jedino ako Kijev pristane na referendum o budućnosti tog regiona, javlja Rojters. Ispred Službe bezbednosti okupilo se oko 1500 ljudi radi pojačanja odbrane u očekivanju napada policije.

Mariupolj

U Mariupoljugradu od 480.000 stanovnika u kome radi obimna metalurgija i mašinska industrija, u Donjeckoj oblasti na obali Azovskog Mora posle zadržavanja «narodnog gradonačelnika» Mariupolja Dimitrija Kuzmenka u subotu 5. aprila su izbili neredi tokom kojih su demonstranti zauzeli zgradu gradske administracije oko koje je policija napravila obruč.

U Mariupolju, 13. aprila demonstranti koji su za Donjecku Republiku, ponovo su zauzeli zgradu gradskog sovjeta i sedište gradonačelnika, istakli zastavu Donjecke republike i počeli da podužu barikadu nameštajem iz kancelarija gradonačelnika i svime što im je pod rukom. Oni koji demonstrirali nosili su plakate i skandirali "Slavjnsk, mi s toboj" i "Referendum".

Dnjepropetrovsk, Nikolajev

U Dnjepropetrovsku milicija je 7. aprila stavljena u stanje borbene gotovosti.

U Nikolajevsku jake policijske snage čuvaju prilaz zgradi gradske administracije.

Napeta situacija nastala je 7. aprila u Nikolajevu gde je bilo uličnih tuča pristalica jedinstva Ukrajine i proruskih demonstranata koji su pokušali da zauzmu zgradu oblasne administracije. U tučama "banderovaca" i "separatista" u noći 7/8. aprila bilo je 15 povređenih. Policija je uhapsila 23 osobe.

Odesa

Proruski aktivisti su vrećama peska utvrdili logor u kome se demonstranti okupljaju od početka marta u trgu-parku u Odesi, nazvanom Kulikovo polje, po mestu istorijske bitke iz 1380, i uputili poziv pristalicama za opštu mobilizaciju, nakon što se na društvenim mrežama širila najava da predstoji napad «Desnog sektora" i drugih političkih oponenata.

Zaporožje

Sukob među pristalicama «madana» i federalizacije izbio je 13. aprila tokom njihovih tročasovnih paralelnih demonstracija. Policija je bacila suzavac i kordonom razdvojila sukobljene.

PROTESTI, SUKOBI, PREUZIMANJE VLASTI: Istočna Ukrajina 14. aprila Izvor: Komersant

***

Na vest o neredima ukrajinski v.d. predsednik Turčinov odložio je put u Latviju i odlučio da rešavanje stanja na jugoistoku preuzme u svoje ruke, sazvavši predstavnike svih ministarstava sile. Ministar unutrašnjih dela Ukrajine Arsen Avakov izjavio je u međuvremenu da je policija dobila naređenje da krizu razreši bez prolivanja krvi.

Turčinov je međutim izjavio da će protiv onih koji su uzeli oružje u ruke biti primenjene antiterorističke mere.

Ruski mediji javljaju da Kijev šalje Nacionalnu gardu na istok zemlje, a list "Večernji Harkov", da rukovodstvo Vrhovne rada razmatra nacrt odluke o zavođenju vanrednog stanja u Donjecku, Lugansku i Harkovu. U utorak 8. aprila tokom rasprave u Radi je izbila tuča između nacionalista i komunista. Tuča je izbila kada su poslanici partije «Sloboda» pokušali da uklone s govornice šefa poslaničke grupe Komunističke partije Petra Simonenka, koji je rekao: "Hoću da se izvinim pred vama. Čitavo vreme sam trvdio da nacionalisti vode proameričkui prozapadnuю politiku, ali pogrešio sam, sudeći po tome, ko je počeo sa zauzimanjem zdannja administracije, ko je zauzeo Službu bezbednosti, miliciju, arsenale, ko je uzeo oružje... Danas hiljade cevi se nalaze u rukama onih koji su formirali bane. Zar vi niste dali primer tog scenarija? Vi ste ispunjavali ne američki scenarij, već ruski - za uništenje nezavisnosti Ukrajine..."

Rada je 8. aprila ipak pooštrila zakonske odredbe po kojima se aktivnost na nasilnoj promeni ustavnog ustrojstva i zauzimanje državnih ustanova kažnjava zatvorom do 15 godina i konfiskacijom imovine.

Komunistička partija Ukrajine obustavila rad u parlamentu dok se ne pronađe ko je zapalio prostorije njene kancelarije u Kijevu. Požar u prostorijama KP je izbio kada je policija naložila da je napuste pripadnici «majdanovske» «Kancelarije stotne» koja je tu držala svoj Centar za lustraciju. Taj demarš Partije regiona koja ima 108 mandata, i Komunistička partija koja ima 33, ne ugrožava vladu jer ona i dalje ima ima većinu u parlamentu koji ima 450 poslanika, jer Vladu podržavaju Batkivšćina (88), Udar (41), Sloboda (35), evropejci (37) i reformisti (36). Nezavisnih poslanika ima 70, a među kojima ima dosta disidenata iz Partije regiona.

Predsedničkog kandidata Partije regiona Mihajla Dobkina, bivšeg gradonačelnika Donjecka koga su nove vlasti hapsile pod sumnjom za separatizam, koji je pokušao da održi govor o tome da treba prekinuti demonstracije, zasuli su jajima, prezervativima i plastičnim flašama i oterali s barikada pred Službom bezbednosti u Lugansku.

Predsednik komiteta za odbranu i bezbednosti Sovjeta Federacije Viktor Ozerov je jedini ruski viši zvaničnik koji je komentarisao zahteve iz Harkova i Donjecka rekavši da Rusiji nije tako jednostavno da interveniše na teritoriji druge države – da je u Osetiji i Abhaziji Moskva intervenisala na osnovu odluka Zajednice nezavisnih država, a da je odluka o angažovanju vojske na Krimu povezana s međudržavnim ugovorom o Crnomorskoj floti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je 7. aprila zabrinutost zbog toga što je Kijev poslao na jugoistok Ukrajine posebno u Donjeck Nacionalnu gardu sa učešćem pripadnika «Desnog sektora i oko 150 specijalaca američke paravojne organizacije "Greystone", obučenih u uniforme "Soko". MIP poziva da se prekine ta provokacija koja može voditi u građanski rat.

Arsen Avakov. ministar unutrašnjih poslova Ukrajine rekao je 7. aprila da će za 48 sati rešiti stanje na istoku zemlje, odnosno protestne akcije u Donjecku, Harkovu i Lugansku biti presečene pregovorima ili silom, objavile su danas RIA Novosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin, izjavio je 9. aprila da se nada da privremene vlasti u Kijevu neće učiniti ništa što kasnije neće moći da se popravi...

Ministar policije Arsen Avakov najavio je 13. aprila da će brzo, bez formalnosti, kako zahteva aktuelni trenutak, biti formirano više odeljenja policije koja će činiti civilini dobrovoljci (koji će biti oko 12.000), a kojima će komandovati profesionalni oficiri. Odluka o formiranju takve grupe u Lugansku pod nazivom «Istok» već je potpisana, tvrdi se u izveštaju ruske televizije RT...

Rusija najavljuje da je spremna za desetak dana otpočne četvorostrane pregovore (Rusija -SAD – EU - Ukrajina) o mirnom regulisanju krize, a ministar spoljnih poslova Lavrov je u britanskog «Gardijanu» ponovio ruski predlog: «sprovođenje realne ustavne reforme u kojoj bi bili uvaženi interesi ukrajinskih regiona i prava na ruski jezik kao drugi zvanični; prestanak aktivnosti naoružanih formacija "Desnog sektora" i drugih ultranacionalističkih grupa; čvrste zakonske garancije o neblokovskom statusu Ukrajine. Moskva je poručila da će se povući iz četvornih pregovora o političkom rešenju, ako Kijev oružano interveniše na istoku Ukrajine.

Ukrajinskim predsedničkim dekretom "separatistima" je dat rok do ponedeljka 14. marta da predaju oružje, uz opomenu da će uslediti antiteroristička akcija uz upotrebu značajnih delova vojske.

Aleksandar Turčinov je 13. aprila izjavio da je ukrajinski Savet nacionalne bezbednosti i odbrane doneo odluku da sew u operaciju na istoku Ukrajine uključe pripadnici oružanih snaga Ukrajine, javila je 13 aprila agencija «Interfaks».

U nedelju 13. aprila u 22 uveče po moskovskom vremenu Janukovič je na konferenciji za štampu u Rostovu na Donu koju je prenosila RT i drugi ruski kanali poručio Ukrajina jednom nogom već stupila u građanski rat molio vojnike da ne ispunjavaju «prestupničke naredbe» sadašnjeg rukovodstva zemlje i da ne pucaju u ukrajinski narod. Zajedno s Janukovičem u Rostovu na Donu su govorili i bivši javni tužilac Ukrajine Pšonka i bivši ministar policije Zaharčenko.

Najava Kijeva o angažovanju oružanih snaga je "kriminalni akt", rekao je ruski ministar inostranih dela Sergej Lavrov i zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, javlja Rojters. Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo rukovodstvo u Kijevu koje je na vlast došlo državnim prevratom da prekine rat sa sopstvenim narodom.

Aleksandar Turčinov potpisao je 14. aprila ukaz o početku "anti-terorističke" akcije na istoku Ukrajine. On lično će biti na čelu operativnog štaba. Neposrednom realizacijom specijalne operacije baviće se prvi zamenik SBU Vasilij Krutov. a razradom operativnih rešennja baviće se sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Andrej Parubij, član partije «Bakivšćina», rukovodilac odbrane «Evromajdana" (2013-4), i šef Službe bezbednosti Ukrajine Valentin Nalivajčenko, funkcioner službe bezbednosti, diplomata i deputat (tokom mandata mu je navodno jedan od saradnika bio Dmitrij Jašoš lider Desnog sektora), protiv koga je, prema ruskim medijima, Janukovičev režim vodio istragu zbog navodnih veza sa američkom CIA, koja je obustavljena nakon "februarske revolucije u Kijevu".

Agencije javlaju o ukrajinskim tenkovima koji se kreću ka Slavjansku kod Donjecka najvrelijoj tački na istoku Ukrajine, a na društvenim mrežama ima videosnimaka koji pokazuju da su neki od tih tenkova zaustavljeni zbog protesta i akcija pobunjenih građana.

Pred Vrhovnom radom Ukrajine 14. aprila izbile su demonstracije "majdanovaca" koji su skandirali i palili gume. Oni su zahtevali da ministar policije Avakov i v.d. predsednik Turčinov podnesu ostavke i tražili oružje da idu na istok Ukrajine, preteći da će se u suprotnom naoružati sami. Demonstracije su nastavljene i 15.

Dopunjeno 15. aprila

U Ukrajini poskupeo ruski gas za 1,8 puta. Moguć prekid isporuke gasa Ukrajini «Gasprom» je objavio da će ukinuti popuste Ukraini za gas od 1. aprila tako da će cena gasa skočiti s 268,5 na 485 dolara za 1000 kubnih metara. To je 1,8 puta viša cena od dosadašnje. «Gasprom» je ukinuo popust od 20 odsto po kubiku koji je dat 2013. kada je Rusija dala kredit od 3 milijarde dolara pod uslovom da Ukrajina postepeno vrati dug za gas i redovno isplaćuje za mesečnu potrošnju. Bez tog popusta cena ruskog gasa za Ukrajinu od 1. aprila iznosi 385,5 dolara za 1.000 kubnih metara, izjavio je direktor "Gasproma" Aleksej Miler, koji tvrdi da je ukidanje decembarskog popusta povezano s tim što Kijev nije platio zaostali dug koji iznosi milijardu i 700 miliona dolara i nije platila tekući dug za gas za mart, pa po «Gaspromovoj» računici u aprilu dostiže 2,2, a do kraja 2014. ukrajinski dug može da dostigne 5–6 milijardi dolara. Rusija je takođe raskinula ugovor (Harkovski dogovor 2010.) o lociranju Crnomorske flote na Krimu po kojima je ukrajinski «Naftogas» dobio popust od 100 dolara za 1000 kubnih metara za račun lociranja Crnomorske flote u Sevastopolju. Kako je Krim na osnovu referenduma prisajedinjen Rusiji, Moskva je saglasnost poništila, uz obrazloženje da za njega više nema osnova. Po računici «Gasproma» Ukrajina je tokom važenja Harkovskih dogovora na osnovu tog popusta u proteklom periodu dobila 11,4 milijardi dolara. Vladimir Putin je 9. marta održao savetovanje s članovima vlade o ograničavanju isporuke gasa Ukraijni zbog toga što ona otplaćuje dug za gas. Direktr «Gasproma» Aleksej Miler ne prisustvuje savetovanju zbog toga što je otputovao u Kinu s kojom je Rusija u pregovorima za zaključenje novog gasnog ugovora. Aleksej Miler je posle pregovora s predsednikom saveta direktora kineske korporacije China National Petroleum Corporation Čžou Czipinom saopštio da je što se tiče cene gasa postignut dogovor, koji će stupiti na snagu do kraja 2014. Putin je savetovao "Gaspromu" da Ukrajini isporučuje onoliko gasa koliko ukrajina uplati za mesec unapred, a da se privremeno uzdrži od prelaska na isporuku gasa Ukrajini na osnovu avansnog naloga - dok se ne obave dopunske konsultacije sa ukrajinskom stranom i pregovori sa EU. Ako ukrajinski partneri ne budu saglasni s tim konsultacijama, onda problema nema, stvar je očigledna, poručio je Putin. "Rusija danas" prenosi Putinovu poruku da Rusija ne može više da podupire posrnulu ukrajinsku ekonomiju, već da ta odgovornost treba da padne na SAD i EU, koje su priznale vlasti u Kijevu. Premijer Medvedev je saopštio da Ukrajina duguje Rusiji 16,6 milijardi dolara, uključujući i dugovanje za gas. Ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan izjavio je da je Ukraina 9. marta prestala da uzima ruski gas i da ga upumpava u podzemna skladišta jer nije spremna da «Gaspromu» plati punu cenu od 485 dolara za 1000 kubnih metara gasa. Ukrajina u toku leta treba da upumpa u podzemna skladišta 18-20 milijardi kubnih metara gasaa u skladištima ima 7,2 milijarde kubnih metara, što je vrlo nizak nivo rezervi procenjuje se na portalu Rozbalt. Prodan smatra da se ruska Crnomorska flota de jure nalazi na teritoriji Ukrajine i da stoga Rusija ne treba da ukida kommpenzirajući popust. Ukrajinski ministar opominje da mogućnost Ukrajine da obezbedi tranzit ruskog gasa u Evropu nisu bezgranične... Stalni predstavnik Rusije u Evropskoj uniji, Vladimir Čižov, ocenio je 9. aprila da je ukrajinska kriza povećala aktuelnost projekta izgradnje gasovoda Južni tok. "Smatram da je aktuelnost realizacije projekta Južni tok u svetlu ukrajinske krize samo porasla, jer od kijevskih vlasti, uključujući Jacenjuka (premijera Ukrajine), mi već čujemo nagoveštaje o ponovnom ometanju tranzita ruskog gasa ka EU koji u bilo kom momentu mogu da se materijalizuju..." U utorak 8. aprila u Briselu je održana tehničkih konsultacija o gasovodu Južni tok između Rusije i Evropske komisije u okviru pregovora o odnosu Južnog toka i tzv. trećeg energetskog paketa. *** Ruska inspekcija Rospotrebnadzor zabranila je uvoz mlečnih proizvoda šest ukrainskih preduzeća, pod obrazloženjem da ne odgovaraju tehničkim standardima. U očekivanju poskupljenja ruskog gasa ukrainska nacionalna regulatorna komisija za energetiku je od 1. aprila povisila cenu gasa za privredu za 29 odsto, a za državne institucije za 64 odsto, saopštila je agencija UNIAN. Za stanovništvo tarife za gas treba da porastu za 40 odsto od 1. maja. Gasne tarife treba da se povećavaju u naredne četiri godine. U Ukrajini je 1. aprila stupio na snagu Zakon o sprečavanju finansijske katastrofe, javlja list " Glas Ukrajine " Uvodi se progresivna skala poreza na dohodak građana od 15 odsto, 17 odsto, 20 odsto i 25 odsto za sve prihode, uključujući dividende, kamate, tantijeme, prihode od investicija, ali ovaj porez se ne odnosi na prihode od plate. Uvodi se porez od 15-17 odsto na iznose penzija veće od 10 hiljada grivnji (661,7 evra). Taksa za korišćenje radio- frekvencionih resursa Ukrajine je duplirana. Dva puta su povećani porezi na nove automobile i motore. Povećane su akcize na alkohol i alkoholna pića na 39 odsto, na duvan - 31,5 odsto, pivo - 42,5 odsto . Rada je usvojila taj zakon 27. marta, što je bio je uslov za dodelu kredita Međunarodnog monetarnog fonda. U Ukrajini je 1. aprila stupio na snagu Zakon o sprečavanju finansijske katastrofe, javlja list " Glas Ukrajine". Uvodi se progresivna skala poreza na dohodak građana od 15 odsto, 17 odsto, 20 odsto i 25 odsto za sve prihode, uključujući dividende, kamate, tantijeme, prihode od investicija, ali ovaj porez se ne odnosi na prihode od plate. Uvodi se porez od 15-17 odsto na iznose penzija veće od 10 hiljada grivnji (661,7 evra). Taksa za korišćenje radio- frekvencionih resursa Ukrajine je duplirana. Dva puta su povećani porezi na nove automobile i motore. Povećane su akcize na alkohol i alkoholna pića na 39 odsto, na duvan - 31,5 odsto, pivo - 42,5 odsto . Rada je usvojila taj zakon 27. marta, što je bio je uslov za dodelu kredita Međunarodnog monetarnog fonda. Spor i oko iranske nafte *** Rusija i Iran pregovaraju o prodaji 500.000 barela dnevno iranske nafte Ruskoj Federaciji, javljaju agencije. Bela kuća najavljuje sankcije, a priključuje joj se Berlin ukoliko se potpiše takav ugovor koji bi Rusiju učunio najvećim kupcem iranske nafre. Rusko ministarstvo finansija saopštava da priznaje samo sankcije Saveta bezbednosti. Po količini dobijene nafte Iran zauzima peto mesto u svetu posle Rusije, Saudi Arabije, SAD i Kine.