GOSTI I DOMAĆINI: V. Putin i T. Nikolić;...

---

Bez reformi sa čijim se sprovođenjem počelo 2008. godine Vojska Srbije ne bi imala čime da se pohvali na paradi održanoj prošlog četvrtka povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Vlada Aleksandra Vučića nasledila je "najuređeniji sistem" u državi

Na nedavno održanoj vojnoj paradi povodom oslobođenja Beograda, a u čast predsednika Vladimira Putina, Vojska Srbije je konačno na najbolji način afirmisala dostignuća sprovedene reforme. Parada je takođe demantovala sve one koji godinama pokušavaju da zbog dnevnopolitičkih interesa dezavuišu celokupan sistem odbrane i prikažu Vojsku Srbije kao udruženje lovaca bez snage da se uhvati ukoštac sa izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti građana.

Bila je to prilika da se vidi realno stanje u kome se naša vojska nalazi sa svim prednostima i nedostacima koje je neophodno otkloniti. Iako je i vojska deo društva i ima probleme kao i svi, ipak se moglo videti da je to jedan izuzetno uređen sistem koji je uspešno preboleo tranzicione boljke i koji više ne predstavlja problem.

KOLAPS I REFORMA: Sama činjenica da je za četrnaest poslednjih godina na čelu Ministarstva odbrane promenjeno jedanaest ministara ukazuje da se reforme nisu sprovodile ni prema planu ni shodno obećanju koje je DOS promovisao kroz svoj programski dokument iz 2000. godine. Ministri su se smenjivali kao na traci i pre nego što bi bili u prilici da se upoznaju sa problemima već bi neko novi dolazio na njihovo mesto.

Konačno, posle gotovo devedeset godina, u maju 2007. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ulaze u sastav republičkih organa i tada se praktično i pokreće reforma čiji cilj je bio standardizacija vojske uz njenu profesionalizaciju i modernizaciju. Organizacijsko mobilizacijskim promenama vojska se ubrzano standardizuje po najboljem svetskom NATO standardu, napuštajući zastareli način funkcionisanja.

Materijalno devastirana, u finansijskom kolapsu (dug od preko 2,5 milijardi dinara), moralno posrnula usled velikog broja afera i događaja koji ni do dana današnjeg nisu dobili sudski epilog, opterećena haškim nasleđem, bez zakonskih, strateških i drugih dokumenata, Vojska Srbije je bila na najnižem nivou što se podrške građana tiče. Stanje u Vojsci i odnos društva prema Vojsci najbolje je opisao general Ponoš u svom intervjuu ("Vreme", 14. 2. 2006) gde je upozorio da je "kod nas socijalni položaj vojske u društvu potpuno pomeren", što je rezultiralo time da se te 2006. na konkurs za prijem u Vojnu akademiju prijavilo samo dvadeset osam ljudi.

Činjenica da se država smanjivala proizvodila je potrebu da se vojska smanjuje, tako je za nešto više od tri godine brojno stanje smanjeno sa oko 75.000 pripadnika MO na 35.000. Najveće smanjenje doživela je upravo u periodu vlade Vojislava Koštunice. Od 2007. godine kadrovskim planom brojno stanje u MO se stabilizuje na 36.000 pripadnika, što je u odnosu na broj stanovnika, veličinu zemlje i definisane pretnje sasvim dovoljno da ispuni sve planirane zadatke.

PROFESIONALIZACIJA VOJSKA: Ključni momenat reforme desio se početkom 2011, kada se ukida obaveza služenja vojnog roka i uvodi potpuno profesionalizovan sastav koji je svoja znanja demonstrirao na paradi održanoj prošlog četvrtka. Nekada su se ove parade u kojima su učestvovali regruti spremale mesecima; danas smo svedoci da profesionalci taj posao mogu da obave mnogo kvalitetnije za nekoliko nedelja. Proces profesionalizacije VS obavljen je u tišini, uz veliki otpor jednog dela VS, i bez dodatnih finansijskih sredstava, što je jedinstveno u svetu. Jer, procene analitičara govorile su u prilog tome da će proces profesionalizacije skupo koštati građane.

Srpski vojnik danas više ne drži kalendar u vojničkoj kaseti na kome obeležava koliko mu je još dana ostalo do završetka služenja vojnog roka u nadi da će ga "zakačiti skraćenje", već u njoj drži novac koji zarađuje obavljajući častan posao. Umesto jedanaest hiljada regruta na odsluženju, Vojska je uposlila profesionalnog vojnika i time obezbedila jedanaest hiljada porodica.

OPREMANJE I NAORUŽAVANJE: Kako u modernom svetu boj ne bije samo srce u junaka, a poznato je da je naše srce oduvek bilo najveće, već i svijetlo oružje, pristupili smo ubrzanom opremanju jedinica i organizacija u sastavu MO.

Ako bismo se na trenutak vratili u tu 2007. i zamislili paradu, verovatno našu vojsku ne bismo ni prepoznali. Uniforma, poslednji put promenjena 1993, ne bi obezbedila da se jedna četa, kao na ovoj paradi, prikaže jednoobrazno (nova je uvedena 2010); bilo bi to bez novog naoružanja, ratne tehnike u svim mogućim nijansama maslinastozelene boje; bez ijednog aviona MIG29 (remontovani 2008/09), bez helikoptera MI17 (remontovani 2010), "lasta" (predstavljena 2009, do sad prodato 20 komada Iraku i 15 VS), "lazara" (prezentovan 2010), samohodnih haubica "nora" (prodata u više zemalja, naša Vojska ih još nema), defender džipova (70 komada nabavljeno 2010), vozila hamer (ugovor o donaciji sa US je MO potpisao krajem 2011), puške M21 (u sastavu VS od 2008), Herstalovih mitraljeza (2008), Hekler-Koh automata (2008), Sako snajperskih pušaka (2008), glok pištolja (2008), savremenih sredstava telekomunikacije (opremanje započeto 2007. i još traje), bespilotne letelice izraelske proizvodnje (2008)...

POVRATAK UGLEDA: Za relativno kratak vremenski period od 2007. do 2012, uz zajedničke napore svih koji su radili na reformi sistema, uspeli smo da povratimo poverenje u Vojsku tako da se već nekoliko godina unazad na konkursima za Vojnu akademiju prijavljuje i do 17 kandidata na jedno upražnjeno mesto, dok u isto vreme postoji i izuzetno veliko interesovanje za dobrovoljno služenje vojnog roka.

Uporedo sa jačanjem operativnih sposobnosti VS, radilo se i na reformi vojnog školstva (formiran je Univerzitet odbrane u čijem sastavu je Vojnomedicinski fakultet kao decenijska potreba sistema), reformisano je vojno zdravstvo kao i vojni penzioni fond.

Kao sukcesor JNA, VS je nasledila veliki deo naoružanja iz bivše Jugoslavije, ali i veliki deo problema koje smo rešavali. Malo je poznato da je tokom čitave decenije hiljade tona ubojnih sredstava, koja su bili pretnja i za samu vojsku i za građane, bilo izloženo na otvorenom prostoru, izvan magacina. I taj problem je rešen.

U isto vreme srpska odbrambena industrija doživljava veliki povratak na svetsko tržište i fabrike ponovo počinju da proizvode za kupce iz celoga sveta. Pokreće se celokupna vojna diplomatija, sa željom da se u najboljem svetlu predstave proizvodi naše odbrambene industrije i konačno se dobijaju ugovori koji upošljavaju devastiranu odbrambenu industriju. Srpsko naoružanje i vojna oprema se prodaju od Indonezije da USA, a najveći kupci su upravo one zemlje sa kojima gradimo dugogodišnje dobre odnose (Irak, Alžir, Azerbejdžan... ali i Belgija, USA...).

NAJUREĐENIJI SISTEM: Kada je Aleksandar Vučić izabran za MO, rekao je da je to najuređeniji sistem u celoj Vladi, ministar Rodić je prilikom prve posete Generalštabu rekao "impresivno", dok sa druge strane ministar Gašić uporno pokušava da plasira tezu da je vojska smanjivana i da je propadala do 2012.

Imajući u vidu da je u poslednje dve godine obim međunarodne saradnje opao, da su se svi ministri fokusirali prvenstveno na Rusiju, da su obećavali nove avione, a da nisu uspeli da obezbede ni kamione, postavlja se pitanje u kom smeru će se nastaviti reforma i da li će pritisci za vraćanje "na ono staro dobro" potisnuti modernizaciju i usvajanje novog organizacionog i vrednosnog sistema.

Kada je uspostavljena ceremonija promocije najmlađih potporučnika ispred Skupštine Srbije, mnogi su rekli da je to u skladu sa starom srpskom tradicijom negirajući činjenicu da je ta ceremonija deo moderne istorije VS i da je za samo nekoliko godina postala tradicija. Dakle, možemo i modernizacijom čuvati našu tradiciju, ali za to je potrebno mnogo više rada od pukog optuživanja bivših vlada za loše stanje u sistemu kojim se ponosi sadašnja vlada.

I na kraju, ali ne i najmanje važno: svim pripadnicima VS koji su kao učesnici parade dobili pohvale i ovacije od strane građana, državnog vrha i samog predsednika Putina, uskoro će biti smanjene plate a oslobodiocima Beograda penzije. Postavlja se pitanje da li je u vremenu štednje bila neophodna parada ili je za taj novac VS mogla da dobije još neko savremeno sredstvo neophodno za bolje izvršenje zadatka. Odgovor je vrlo jednostavan: parada za paradu, oprema i bolji standard za vojsku.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---