Tabloidi u 2014.:
Ogledalce u kesi tregerici

Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora

Kada je početkom februara 2014. sneg zavejao put kod Feketića, a Aleksandar Vučić otišao da obiđe mesto događaja, bio je to samo jedan u nizu političkih hepeninga koji su upotrebljeni u predizborne svrhe i koji je vrlo brzo zaboravljen. U medijskom svetu, međutim, isti taj događaj predstavlja početak epohe u kojoj je u tabloidima pregaženo i ono malo profesionalnih standarda koji su preostali i koja će po tome sigurno i biti upamćena.

Uz fotografiju na kojoj Vučić unosi spaseno dete u helikopter, "Kurir" je 2. februara na naslovnoj strani objavio masni, debeli naslov Heroji, i podnaslov "Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova!". U tekstu na drugoj i trećoj strani navodi se: "Vučić je za ‘Kurir’ rekao da je dečak koga je spasao iz ogromnih smetova samo plakao. – Nije pričao. Samo mi je plakao u naručju- rekao je Vučić. Na pitanje kako se on lično osećao tokom akcije spasavanja, odgovorio je da nije imao vremena da bude potresen i dodao: – Izuzetno je bilo hladno."

Opšti ton koji je postavljen ovom poetičnom pričom, biće primenjen i kasnije: kada Vučić bude objašnjavao zašto će izgubiti na izborima, kada bude najavljivao kako neće dugo živeti, kada bude obećavao reforme, smanjivao penzije, spasavao poplavljene u Obrenovcu, odlazio u diplomatske posete, planirao letovanje... Ukratko, premijer će – kao čovek kojem su još u februaru podigli spomenik – tokom cele godine, uvek i u svakoj situaciji, biti predstavljen kao superheroj, požrtvovani pregalac i žrtva zlih ljudi, lopova, tajkuna i stranih plaćenika. Teško da bi i sam Vučić sebe lepše predstavio nego što je predstavljen u "Kuriru" i "Informeru" u sezoni 2014.

GUTANJE ŽABE: Teren za ovakvu situaciju bio je više nego dobro pripremljen. Bazirani na velikim i efektnim naslovima, kratkim tekstovima i otvaranju afera, tabloidi su – o čemu je na ovom mestu već bilo reči – iz godine u godinu sve više padali pod uticaj političkih stranaka i različitih interesnih grupa. Iako nikada nije dokazan, uticaj DS-a na uređivačku politiku "Kurira" podrazumevao je redovne dnevne konsultacije s bar jednim visokim državnim i funkcionerom te stranke.

S druge strane, tabloid "Press" koji je nastao 2005. kapitalom Miroslava Miškovića i navodno Dragana Đilasa, takođe nije mogao da ostane imun na različite pritiske: urednici "Pressa" oduvek navode da se Mišković nikada nije mešao u ono što objavljuju, ali je indikativna činjenica je da je njegovo vlasništvo do samog kraja bilo isključivo stvar spekulacija, dok je drugi partner do danas ostao (zvanično) nepoznat.

No, pošto se na izborima 2012. čitava stvar okrenula naopako, stvari su se iskristalisale: "Kurir" je jednostavno promenio pravac, a "Press" nestao. To ipak nije značilo da će "Kurir" ostati sam na tržištu moćnih tabloida. Nakon što je otišao iz "Pressa", njegov urednik Dragan J. Vučićević pokrenuće sopstvene novine – "Informer" – koje će od samog početka stati uz Aleksandra Vučića. Vučićević je, inače, uređivao tabloide tokom čitave svoje karijere: još kao mladić, pokrenuo je "Izlaz" – list koji je doživeo nekoliko izdanja, a proslavio se (kako kaže urbana legenda) prekopavanjem po kanti za đubre bračnog para Drašković; radio je zatim u više dnevnih listova, a potom preuzimao redom "Nacional", "Kurir" i "Press". U svakom od tih izdanja zalagao se za različite političke opcije – praktično sve koje postoje u Srbiji (vidi okvir Muva!), ostajući dosledan jedino psovkama, bahatim kolumnističkim nastupima i tezi da su etički kodeksi novinarstva demodirana stvar. Njegovoj karijeri ipak su više pogodovale okolnosti, nego lične osobine i talenti. Jer, ma kakav da je, Vučićević bi na nekom drugom mestu možda imao status osobe koja je donekle "pogurala" tabloide i donekle uticala na kulturu javne reči. U zemlji kakva je Srbija – bez uređenog sistema primene zakona, bez ikakve etike u političkom i društvenom životu, bez previše medijski pismenih čitalaca – on je od samog početka važio za najvažniji trofej svakog političara. S njim je uspeh bio zagarantovan, a svi ostali urednici i vlasnici bili su samo utešna nagrada. Pošto je Aleksandar Vučić još ranije rasturio blisko prijateljstvo s Predragom Popovićem, nekadašnjim glavnim urednikom "Nacionala" i potom "Pravde" (koja je bila pod jakim Vučićevim uticajem pre nego što je došao na vlast), okrenuo se – a kome drugom, nego Vučićeviću. U međuvremenu, domet Dragana J. Vučićevića proširio se i na Televiziju Pink, gde nedeljom uveče vodi emisiju "Teška reč" u kojoj redovno gostuju ili Vučić ili članovi njegove stranke i Vlade.

Osim personalnih, ovoj simbiozi na ruku su išle i opšte društveno-medijske okolnosti. Većina sagovornika "Vremena" saglasna je u oceni da je Vučićeva medijska mašinerija zapravo preuzela sve što joj je u nasleđe ostavio Boris Tadić. "To je krenulo ranije, još za Koštuničinog vakta, ali se vaspostavilo kao sistem onog momenta kada su tajkuni iz DS-a preuzeli svu kontrolu nad marketinškim budžetima oglašivača, velikih, platežnih kompanija. Onda pred vama ostaju dva izbora. Prvi je ‘Pristani & Preživi & Poslušnost dobro naplati’, a drugi ‘Budi lud & Nestani’... Sad su ti marketinški budžeti u najvećoj meri u rukama SNS-a, ali sistem funkcioniše po istom obrascu, takoreći savršeno", smatra Antonije Kovačević, bivši urednik "Kurira" i "Aloa", a sada "Naših novina". "Sve kanale kontrole koje je Tadić prokopao prema medijima, Vučić je samo nastavio da koristi."

Imajući u vidu tu situaciju, jasno je da se za ljude koji rade u tabloidima ništa suštinski nije promenilo. Po rečima jednog sagovornika, jedina razlika jeste u tome što su nekada "znali da te iznenade, pa ti u zadnji čas sruše dve stranice koje se tamo nekome ne dopadaju", dok se sada tačno zna "šta u novine može, a šta ne može da ide". Odgovarajući na pitanje o čaršijskim pričama po kojima jedna savetnica Aleksandra Vučića trenutno uređuje neke medije, Branislav Bjelica, bivši urednik "Kurira" i magazina "Puls", kaže da za to ne zna, ali da ga ne bi iznenadilo: "I ranije su neke savetnice ‘uređivale’ neke stranice i samo treba imati stomak za to. Savetnica te posavetuje kako to ‘treba da izgleda u novinama’, pošto ona, je li, bolje od tebe ‘zna da pravi novine’ i ti, šta ćeš, progutaš žabu i kažeš: ‘Vaaauuu! Ala je ovo dobro!’ I to radiš dok imaš stomak za žabe. Ili dok savetnica ne izgubi na izborima."

RAZRADA ISTOG: Bez obzira na nasleđene mehanizme i sad već dugačak staž u opsluživanju različitih političkih opcija, "Kurir" i "Informer" ipak su uspeli da pređu čak i sopstvene granice. Model rada "Kurira" uglavnom se svodio na medijski linč Vučićevih političkih protivnika, među kojima su prednjačili funkcioneri DS-a Oliver Dulić, Borko Stefanović, Bojan Pajtić i – pre svih – Dragan Đilas. O tome će, u kontekstu izveštavanja tabloida o poznatim ličnostima, biti više reči u nastavku ovog feljtona.

S druge strane, "Informer" se bavio razradom tri osnovne teme:

1. Vučićevi neprijatelji i njihovi planovi: Na primer, u antologijskom izdanju od 23. maja 2014, gde se objavljuje "pakleni plan tajkuna i demokratske stranke" koji podrazumeva da će u "narednim danima ‘nezavisni mediji’ dokazivati kako su za katastrofalne poplave krivi ‘nesposobna vlast’ i Aleksandar Vučić", a sve to pod naslovom "Vučića udaviti u poplavama!". Na drugoj i trećoj stranici – gde se redovno plasiraju ovakve medijske tvorevine – izneto je šta bi tzv. nezavisni mediji mogli da objave, pa je sve to garnirano s dve Vučićeve fotografije na kojima je on pokisao, mokre kose i naočara, mučeničkog izraza lica. Posle toga, sve što bi iko objavio, a što bi bacalo čak i senku krivice na aktuelnu Vladu, moglo je da se stavi u kontekst onoga što je "Informer" već najavio kao zaveru i "davljenje" premijera.

2. Teorije zavere iza kojih stoje tajkuni i tajne službe: Jedna od poslednjih takvih jeste i nedavna priča o tome da su u hotelu Crowne Plaza – inače u vlasništvu Miroslava Miškovića, prisluškivani i snimani premijerovi razgovori tokom zasedanja Trilaterale, što je "vidljivo... angažovanje tajkuna sa ciljem da sve te aktivnosti dovedu do rušenja vlasti".

3. Otvoreno divljenje prema premijerovim podvizima: U ovu kategoriju, na primer, spada naslovna strana posle Vučićeve najave o smanjenju penzija i plata, u vikend izdanju za 20. i 21. septembar.

Uz fotografiju Aleksandra Vučića objavljena je poruka "Ima muda. Srbi mu to neće oprostiti".

Iako su profesionalni standardi srpske štampe već dugo niski, činjenica je da ovakvih primera nikada do sada nije bilo. Po mišljenju Zorana Živkovića, predsednika Nove stranke, novitet je zapravo samo u stilu, pošto su "Tadićevi savetnici bili malo pismeniji, malo urbaniji, malo proevropskiji i civilizovaniji". On to metaforički objašnjava: "To vam je isto kao da na čoveka koji se nije istuširao dva dana, stavite dezodorans. To u jednom trenutku može da vas ubedi da je on čist, ali taj trenutak traje kratko. Međutim, ovi sada se ne kupaju i ponosni su na to. I ne pokušavaju da stave dezodorans. Njihovo biračko telo očekuje brutalnost, dok je Tadićevo biračko telo, dok ga je imao, očekivalo manire dobrog deteta iz dobre porodice. Jedina razlika je u tome što je u Tadićevo doba sve bilo bolje upakovano, što je Tadićeva cenzura u medijima bila u jednom lepom celofanu s lepom mašnicom, a Vučić to nosi u kesi tregerici."

Komentar ovakvih navoda nije bilo moguće dobiti ni od bivšeg predsednika, ni od aktuelnog premijera Srbije. Na molbu da Boris Tadić bude sagovornik u ovom feljtonu, njegova savetnica za medije pitala je najpre koja je forma teksta, ko su sve sagovornici i da li razgovor s njim može da se objavi u odvojenom antrfileu. Posle toga, više nije odgovarala na pozive. Saradnja sa savetnicom Aleksandra Vučića bila je vrlo korektna, ali je – pošto su mu poslata pitanja – objašnjeno da je on prezauzet.

SAVEZNIČKE SVAĐE: "Kurir" i "Informer" na prvi pogled deluju vrlo koordinirano u reklamiranju Vučića i njegove vlade, ali njihovi međusobni odnosi daleko su od skladnih. Do tada prilično prikriven, otvoreni sukob između njih počeo je u 17. juna, kada je "Kurir" objavio tekst u kojem se bez ikakvih konkretnih dokaza navodi da je crnogorski predsednik Milo Đukanović "krenuo u otvoreni rat sa srpskim medijima kako bi ih stavio pod kontrolu i proširio svoj politički uticaj". Đukanović je to odmah demantovao i otpočela je paljba, za koju na ovom mestu jednostavno nema dovoljno prostora. Ipak, za našu priču, vrlo su značajna dva detalja koji dobro opisuju kal u kojem deluju ova dva lista.

U tekstu "Vučko, ostani đubre do kraja!", objavljenom u međusobnoj razmeni vatre, osnivač "Kurira" Radisav Raja Rodić tvrdi da je svojim novcem kupio Vučićevićevu fakultetsku diplomu, ali i da je ovaj reketirao Miroslava Miškovića i tokom čitave novinarske karijere radio za različite političare ili biznismene. S druge strane, posle višednevnih optužbi zbog navodno nelegalnog poslovanja "Kurira" i veza sa različitim tajkunima i kriminalcima, Dragan J. Vučićević se u autorskom tekstu objavljenom 2. jula obraća direktno Rodiću: "Znaš ti, bolje od bilo koga, da se stotine hiljada evra ne uzimaju bez omerte. To je, znaš, ono kad se tvoj sin ‘naplati’ kod opasnih krimosa, pa ga sad oni teraju da raspali po Vučiću, a on, sinji kukavac, ne sme, pa kupuje vreme napadajući Mila i Bebu."

Koliko god bile sočne, sve ove storije prekinute su isto onako naglo i "ničim izazvano" kako su i započele, što čitavoj stvari daje dodatnu težinu. Informacije su više nego oskudne i vrlo je teško analizirati zašto je do sukoba uopšte došlo i ima li on ikakve veze s Aleksandrom Vučićem i eventualnom borbom za status njegovog medijskog miljenika. "To je rat oko trgovine informacijama, oko pristupa informacijama. Informer nedvojbeno ima jedan izvor informacija. To je čovek iz policije koji je odan Vučiću. A u ‘Kuriru’ ne znaš koje su sve interesne grupe – da li je to samo neko od političara, neko od tajkuna, neko iz policije, da li iz tih nekih gangova, ali je očigledno da su uticaji pomešani", kaže za "Vreme" novinar Slaviša Lekić.

Ko god stajao iza njih i kako god njima upravljao, ključno je ipak pitanje koliko ovi listovi zaista utiču na naše živote. Imajući u vidu terminologiju, profesionalnu i svaku drugu etiku srpskih tabloida, kao i činjenicu da u poslednjih godinu dana zapravo ne rade svoj posao u oblasti informisanja, da li je moguće da im veruje nekoliko stotina hiljada ljudi koji ih kupuju ili čitaju? Da li je moguće da "običan" svet ne vidi da u Vučićevom životu ova izdanja imaju istu ulogu kao ono čarobno ogledalo u životu zle kraljice, koja je svakog dana morala da čuje kako je upravo ona najlepša na svetu? Da li je moguće da im iko danas veruje?

"Pokazuje se da Vučić jako dobro zna šta je za njega u populističkom smislu produktivno. To je, međutim, kratkog daha – kao pogrešni vremenski podaci. Može neko svakodnevno da objavljuje da je napolju sunce i prijatnih 22 stepena, ali ako napolju u stvari pada kiša, duva vetar i nema više od 6 stepeni, svakome će sve da bude jasno. Tabloidi i mediji mogu samo do jedne granice da proizvode stvarnost – ona realna ipak izbija", objašnjava Nebojša Spaić, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i savetnik za odnose sa medijima.

Sličnu tezu zastupa i Sveta Marjanović, nekada najbliži saradnik Dragana J. Vučićevića u "Nacionalu", "Kuriru" i "Pressu". "Mediji se vrte u krugu informacija i novca. I ti, ako hoćeš da budeš u medijima, moraš da imaš ili informacije ili novac. A Vučić je trenutno sve. On drži i jedno i drugo. Mene bi, recimo, bilo blam one priče sa snegom. Ali, on najbolje poznaje mentalitet ovih ljudi. On bolje od svih zna šta kod ljudi može i treba."

Recept je očigledno dobar i za sada funkcioniše. Uprkos tome što svet prikazan u tabloidima Aleksandra Vučića i svet u kojem trenutno živimo nemaju veze jedan s drugim i što nam, na njihova "prijatna 22 stepena", mrznu uši.

Tamara Skrozza