Dogovor u Briselu o produženju finansijske pomoći za četiri meseca. Evrogrupa 24. 2. odobrila grčku listu reformi

Evrogrupa, sastavljena od ministara finansija zemalja eurozone, 24. februara je prihvatila listu reformi koje je podnela grčka vlada, što znači da će se program finansijske pomoći Grčkoj nastaviti za još četiri meseca. Da bi postigla dogovor sa EU, vladajuća stranka u Grčkoj SIRIZA, koja je došla na vlast uz obećanje da će otpisati dugove i promeniti način primanja finansijske pomoći, morala je da se odrekne nekih predizbornih obećanja, ali je dobila nešto vremena za bolje sporazume sa Evropskom unijom. Neke od predloženih reformi obuhvataju modernizaciju sistema identifikovanja osoba koje izbegavaju plaćanje poreza, kao i aktivnije gonjenje počinilaca. U planu je da se preispita troškove vlade, kako bi se našao način da budu smanjeni i reforme javnog sektora. Vlada Grčke će pokušati da pomogne onima koji jednostavno nemaju novca da plate za stanovanje i hranu, bez izazivanja teških oštećenja ekonomije ove zemlje. Na vest o odobrenju glavni berza u Atini je porasla za skoro 10%, u utorak 24. februara popodne,. Evrogrupa u izjavi poziva grčke vlasti da dalje razvijaju i prošire spisak reformskih mjera, na osnovu trenutnog aranžmana – «u bliskoj saradnji sa institucijama." (Videti: Greece debt crisis: Eurozone backs reform plans, BBC, 24. februara)

Ministri finansija evrozone postigli su u petak 20. janura dogovor o produženju finansijske pomoći Grčkoj za četiri meseca.

Holandski ministar finansija Jeroen Dijsselbloem, šef Evrogrupe, rekao je da je Atina je obećala da će poštovati sve svoje dugove.

"Ovo je veoma pozitivan ishod", rekao je on na konferenciji za novinare u petak uveče.

"Mislim da je večeras bio prvi korak u ovom procesu obnove poverenja", rekao je Dijsselbloem.

Grčka je pristala da u kratkom roku predstavi Evrogrupi i MMF-u inicijalnu listu reformskih mera.

Jakis Varoufakis, grčki ministar finansija, rekao je da će raditi danonoćno da bi osmislio novu listu reformi.

On je dodao da je Grčka ne koristi pretnje ili blef tokom razgovora: "Period četiri meseca će dati vremena da se obnovi odnosi sa Evropom i MMF."

Zvaničnik grčke vlade rekao je da Atina sada ima vremena da pregovara o "nju dilu".

"Grčka je okrenula stranicu", rekao je taj zvaničnik. "Mi ćemo izbeći recesione mera."

Dijselblom je opisao razgovore rečju "napeto".

Grčka je tražila šestomesečni produžetak spasavanja, ali Evrogrupa se opredelila za četiri meseca.

Sporazum uklanja neposredan rizik da Grčkoj ponestane novca sledećeg meseca.

Kristin Lagard, šef Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je: "Mi smo zadovoljni što rad zapravo može da počne."

U razgovorima s Varoufakisom učestvovao je i Volfgang Šojble, nemački ministar finansija.

Sebastijen Gali, devizni analitičar Societe Generale je ocenio: "Izgleda kao da se udaljavamo od katastrofe."

( Greece bailout: Four-month extension in eurozone deal, BBC 20. feruara

Grčko pismo Evrogrupi

Nemački Špigel objavio je 19. febrara integralno pismo grčkog ministra Varufakisa članovima Evrogrupe na engleskom jeziku pod neutralnim naslovom Finanzhilfen: Griechenlands Brief an die Euro-Gruppe im Wortlaut u kome se kaže da je tokom poslednjih pet godina, narod Grčke uložio značajne napore radi ekonomskog prilagođavanja i da je nova vlada posvećena širem i dubljem procesu reformi u cilju postizanje održivosti duga i finansijske stabilnosti, jačanja socijalne pravednosti i ublažavanja značajnih društvenih troškova tekuće krize. U pismu on saopštava da nove grčke vlasti poštuju grčke finansijske obaveze prema svim svojim poveriocima i traže šestomesečno produženja trajanja Sporazuma radi postizanja međusobno prihvatljive implementacije koja uzima u obzir trenutnu ekonomsku situaciju u Grčkoj.

Ministar saopštava da će se grčka vlada uzdržavati od jednostrane akcije koja bi potkopala fiskalne ciljeve, ekonomski oporavak i finansijsku stabilnost, uz poštovanje restrikcija koje Evropska centralna banka uvede u skladu sa svojim procedurama i propisima. On u pismu raži da se produži dostupnost Grčke EFSF obveznicama za vreme trajanja Sporazuma, da započne rad zajedničkih tehničkih timova o mogućem novom ugovoru za oporavak i rast između Grčke, Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda koji bi mogao pratiti I nadzirati trenutni sporazum.

Grčka vlada izražava svoju rešenost da tesno sarađuje sa institucijama Evropske Unije i sa Međunarodnim monetarnim fondom, tako da se: (a) da postigne fiskalna i finansijska stabilnosti i (b) da se omogući grčkoj vladi da uvede materijalne, dalekosežne reforme koje su potrebne da se obnovi životni standarda miliona grčkih građana kroz održivi ekonomski rast, produktivno zapošljavanje i socijalnu koheziju.

Nemačko odbijanje

Pre briselskog sporazuma, tema je uzburkala duhove u Nemačkoj o čemu je izveštavao radio Dojče vele ou online izdanju pod naslovom: Šojble-Varufakis: ko je tvrdoglaviji? :

«U pismu koje je grčki ministar finansija Janis Varufakis u četvrtak 19. februara prepodne uputio u evropske prestonice stoji da Atina traži produženje evropskog finansiranja na šest meseci, te da je spremna da u tom periodu nastavi sa bolnim reformama koje je započela prethodna vlada. Dakle svi mogu da budu srećni? Ne baš. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble opet nije zadovoljan, preko portparola poručuje da u pismu nema dovoljno supstance za rešenje krize. Minhenski Zidojče cajtung prenosi pisanje grčke štampe koja navodi da „nema ničeg goreg od tvrdoglavosti jednog starca". Starac je, naravno, 72-godišnji Šojble, ideolog asketskog nemačkog budžeta, čovek koji je učestvovao u stvaranju evrozone. On, piše Zidojče, pre svega želi stabilnost monetarne unije što u prevodu znači: Države koje ne mogu da se pridržavaju pravila evrogrupe tu jednostavno nemaju šta da traže.

Varufakisovo pismo u Šojbleovoj interpretaciji i dalje nije dovoljno dobro sročeno. Grčka bi htela da u narednih šest meseci spase svoj izmučeni budžet evropskim novcima te da produži reforme. Ali to je sve. Ostali uslovi na kojima najviše insistira upravo Šojble nisu, smatra Nemac, dovoljno razrađeni u pismu. Recimo nove reforme, saradnja sa Trojkom (koja je sada preimenovana, ali je i dalje omražena u Grčkoj) i, iznad svega, obavezivanje Grčke da će vratiti dugove do poslednjeg evra. Jer potraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke imaju prednost u odnosu na države članice EU. Dakle tek ako i kada Atina vrati pare međunarodnim institucijama, tek tada bi Nemci mogli da dođu do svojih milijardi. Zidojče komentariše: „Bespredmetno je raspravljati da li pismo iz Atine sadrži ono što bi trebalo. Dovoljno je jednostavno ustanoviti da to pismo ostavlja previše prostora za interpretacije. U njemu možemo čitati dobru volju, ali i uzdržanost."

Teško je u nemačkim novinama pronaći komentar ili članak sa makar mrvom razumevanja za stavove levičarske vlade u Atini. Kritike Sirize često liče jedna na drugu, tipičan primer danas nudi Libeker nahrihten: „Levičarska vlada u Atini izgleda gubi osećaj za realnost. Toliko je neodgovorna da sopstvenom narodu poručuje kako postoji pravo da se predizborna obećanja ispunjavaju na teret trećeg. Preti samoubistvom sopstvene zemlje ukoliko poverioci ne preuzmu ceh na sebe i još ne stave svež novac na sto. Ne stoji Evropa nad ambisom nego Grčka. Nije uzrok bede prepisani program reformi nego upravo to što spremnosti na reforme predugo nije bilo."

Ipak, ima i glasova kritike na račune Šojblea, recimo u regionalnom Folksštimeu (Magdeburg): „Bez preke potrebe su Šojble i njegovi ponovo nahranili grčko viđenje Nemačke kao nekakvog vaspitača Grčke i cele EU. Jesu li možda u Berlinu očekivali da odjedanput iz Atine stigne perfektni koncept finansiranja? Manjak konstruktivnosti u Atini – koji je sa pravom kritikovan – nailazi na grubu odbranu Berlina, a to ništa ne donosi. Sada ostaju samo dve varijante: šestomesečno prelazno finansiranje sa nešto popuštenim kaišom ili početak kraja evra kao valute u Grčkoj. O tome će danas pričati ministri finansija EU – ako je to, posle već donete presude Berlina – uopšte potrebno…" Slično piše i levičarski Tagescajtung, koji ističe da je Evropska komisija pozdravila pomak Atine, ali da je jedino Šojble u celoj Evropi smesta rekao „ne". Zašto je, pita se list, nemački ministar ekspresno i bez detaljnijih obrazloženja odbio grčki predlog? „Očigledno se ne radi samo o Grčkoj već o nastavku dominacije u zoni evra. I o nastavku neoliberalnog kursa u drugim kriznim zemljama poput Italije i Francuske. Šojble koristi veto kako bi čitavu Evropu primorao na nemački kurs. Time on postaje kočničar – jer Varufakis se već pomerio sa početne pozicije."

Noje ciriher cajtung ponavlja naraciju o neophodnosti reformi – bolnih, razume se – pa zaključuje: „Tako posmatrano možda bi radikalno rešenje u vidu grčkog bankrota i istupanja iz monetarne unije bilo od koristi za obe strane. Grčka bi u sopstvenoj režiji morala da traži put reformi. A ostatak evrozone bi ubuduće pred očima imao jasne alternative: bolne, ali efikasne reforme u pravcu tržišne privrede ili napuštanje evra à la Grčka. Tako bi na kraju Varufakis mogao da bude i u pravu: beskrajnom grčkom tragedijom čitava evrozona ulazi u opasnost da socijalističkim podruštvljenjem nepredvidivih rizika dovede svoj kapitalizam do apsurda", piše ugledni švajcarski dnevnik.