Grčka – Poseta Vladimira Putina:
Vizantijsko hodočašće i politički interes

Putin se na Svetoj gori ponašao kao dobar pravoslavac i vidno u svemu uživao. Njegova politička poruka Zapadu bila je manje hrišćanska

Za "Vreme" iz Soluna

U trenutku kada se čini da Grčka ulazi u period stabilizacije i rasta u dvodnevnu posetu Atini i Svetoj gori došao je predsednik Rusije Vladimir Putin. Ova poseta, prva ruskog predsednika nekoj od zemalja članica Evropske unije od uvođenja zapadnog embarga Rusiji, dogovorena je još prošle godine povodom obeležavanja hiljadu godina od dolaska prvih ruskih monaha na Svetu goru. U Putinovoj pratnji na planini Atos pored ruskog patrijarha i crkvenih velikodostojnika bili su i njegovi najbliži savetnici među kojima i geopolitički guru Aleksander Dugin, pola ruske dume i čitava vojska obezbeđenja. Došlo je i preko pedeset ruskih novinara koji su detaljno pokrili ovaj istorijski događaj u okviru manifestacije "2016: Godina grčko-ruskog prijateljstva" u okviru koje će se održati mnoštvo kulturnih i drugih manifestacija u Grčkoj i Rusiji, promovišući dugovekovne verske, duhovne i kulturne odnose dva naroda.

Osim toga Putinova poseta Grčkoj ima i dublji povod sa strateškim, geopolitičkim, diplomatskim i ekonomskim motivima koji se ne tiču samo rusko-grčkih odnosa, nego i odnosa Rusije sa Evropom i Zapadom, koji je zbog ukrajinske krize uveo sankcije Moskvi.

GODINA GRČKE I RUSIJE: Ruskog predsednika, koji je kasnio dva sata, 27. maja na atinskom aerodromu "Elefterios Venizelos" uz najviše državne i vojne počast, sačekao je grčki ministar odbrane Panos Kamenos, lider male, desne koalicione stranke Nezavisni Grci. Iako lojalan NATO-strategiji i odbrambenom savezu sa SAD, ovaj političar je oduvek bio pristalica većeg otvaranja prema Rusiji, pa čak i za snabdevanje Grčke ruskim oružanim sistemima.

Putin se zatim sreo sa predsednikom Grčke Prokopisom Pavlopulosom koji je tom prilikom izjavio: "Vaša poseta biće zaokružena posetom Svetoj gori. Pravoslavlje može biti inspirativno za lidere." Putin je uzvratio da svi prolazimo kroz teška vremena, da mora da se razgovara, te da nije slučajno što u Grčkoj ima priliku za to, jer je to zemlja sa kojom Rusija održava duboke i neprekinute duhovne veze.

Premijer Aleksis Cipras je u razgovoru sa Putinom grčko-rusku saradnju opisao kao "strateški izbor Atine i suštinsku komponentu savremene grčke spoljne politike u XXI veku i globalizovanom svetu". Naglasio je da Grčka ima duboke korene u Evropi i stabilne saveznike na Zapadu, ali da istovremeno može poboljšati saradnju i dijalog s Rusijom i po pitanjima u kojima se ne slažu, i tako doprinese poboljšanju odnosa Rusije i EU i NATO. Po pitanju Ukrajine Cipras je podržao primenu mirovnog "Sporazuma u Minsku", govorio je i o oko 100.000 ukrajinskih građana grčkog porekla, od kojih 70.000 žive u području Marijupolisa na obali Azofskog mora, na prvoj liniji rusko-ukrajinskih sukoba, koji su dosad imali mnogo žrtava i veliku materijalnu štetu.

SPECIJALNI ODNOSI: Putin je takođe govorio o "posebnom odnosu" Rusije i Grčke od antičkog, vizantijskog pa sve do savremenog doba. Kao primer naveo je Joanisa Kapodistriasa, koji je prvo bio ministar spoljnih poslova Carske Rusije, a 1828. godine postao prvi guverner nezavisne Grčke. Cipras je rekao da je od marta meseca, uprkos šengenskom viznom režimu, broj ruskih turista u Grčkoj porastao za 523 odsto, a očekuje se da će ove godine više od milion Rusa posetiti Grčku.

Cipras se složio sa Putinom da postoje poteškoće u energetskoj saradnji zbog "evropske birokratije", ali da postoje izgledi za saradnju i na drugim poljima, kao što su infrastruktura, visoka tehnologija i uzajamna ulaganja. Ruski predsednik je posebno govorio o velikom interesovanju ruskih preduzeća da kupe grčke železnice, naročito solunsku luku koja se nalazi u procesu privatizacije, za koju Rusi smatraju da je od vitalnog značaja za ruske interese na Mediteranu. Dve strane su potpisale niz sporazuma i deklaracija u oblastima kulture, turizma, nauke, tehnologije, obnovljive energije i energije uopšte. Od velikog značaja je sporazum između firme Rosnjeft i Elinika Petrelea (EKO) na osnovu koga će grčka firma tankerima uvoziti rusku naftu i prerađivati je u grčkim rafinerijama, a zatim jedan njen deo vraćati u obliku naftnih derivata u Rusiju. Na taj način će grčka strana plaćati najveći deo nafte koju će kupovati.

Unatoč činjenici da je u Grčkoj nedavno počela izgradnja gasovoda TAP (Transadriatic Pipeline) u visini od 2,5 milijardi evra koji će prevoziti azerbejdžanski gas preko Grčke i Albanije u Italiju i dalje u Evropu, ruska strana tvrdi da će nastaviti da gura i Južni tok. Naime, u januaru mesecu je potpisan jedan s tim povezani ugovor o saradnji između Gasproma, italijanskog Edisona i grčkog DEPA, koji predviđa izgradnju IGT-a, gasovoda koji će ispod Jonskog mora povezati Grčku i Italiju, preko kojeg bi ruski gas trebalo da se doprema do Evrope, čime bi Grčka postala najvažnije energetsko čvorište Južne Evrope.

CARSKE POČASTI NA SVETOJ GORI: U nastavku posete je Putin posetio Atinski vizantijski muzej, gde je ove godine izložena čuvena ikona Andreja Rubljova "Vaznesenje" s početka XV veka i jedno od najvažnijih dela rane ruske ikonografske umetnosti. Uprkos "pravoslavnom vazduhu" sva kretanja ruskog predsednika su bila u znaku "crvenog stanja pripravnosti" sa oko 2500 policajaca i tajnih agenata. Dok su se na centralnom atinskom trgu Sintagma održavale demonstracije za prava homoseksualaca u Rusiji, ruski predsednik se vozio u jednoj od tri identične blindirane limuzine, tako da nije znalo u kojoj se nalazi.

Putin se luksuznom jahtom prebacio do svetogorske luke Dafne gde su ga uz počasti dostojnim cara dočekali predstavnici svetogorske ikumene i njenih dvadeset svetogorskih manastira. Specijalnim džipom je potom otišao u Kareju, mali "glavni grad" Svete gore. Otvorenu reč, u skladu sa protokolom, imali su igumani svih manastira. Po običaju su ruskog predsednika poslužili kafom, vodom, slatkim i rakijom (cipurom) za koju je pokazao naročito interesovanje, jer je "izuzetnog kvaliteta i svetogorske proizvodnje". Rano popodne je prisustvovao svečanoj liturgiji u crkvi Protaton gde se nalazi "presto" sa koga je ruski predsednik slušao molitvu "za zdravlje sluge božjeg Vladimira". Putin se mnogo puta prekrstio, zapalio sveće, poklonio ikonama, a u dva navrata ih dodirnuo glavom, ikonu Sv. Zone i ikonu Isusa Hrista koju su mu poklonili. Bio je veoma impresioniran i nije to krio, pa su neki ministri iz njegove pratnje rekli da "nisu znali da je toliko religiozan".

Putin je nastavio u ruski manastir Sveti Panteleimon, gde ga je čekao moskovski patrijarh Kiril zajedno sa mnogim ruskim monasima i psalmodima, pojcima vizantijskih pesama, koji su stigli iz Rusije da pevaju u njegovu čast vizantijske pesme zahvalnice koje su nekada pevali ruskim carevima. Za vreme večere, za kojom je poslužena riblja čorba, Putin je učestvovao u molitvama i pokazao veliko interesovanje za svete mošti koje su mu pokazali. Bio je to ujedno i način da pokaže da mu je poseta Svetoj gori i centru pravoslavne duhovnosti važnija od razgovora sa političkim rukovodstvom zemlje. Vidno zadovoljan i bez tragova umora, Putin je otputovao u Rusiju kasno uveče u subotu, a u ponedeljak je pozvao telefonom predsednika države i premijera da im se zahvali na gostoprimstvu, što hladnokrvni Putin inače ne uobičava.

Nezavisno od verskog karaktera ovog putovanja, racionalni analitičari tvrde da je Putin rešio da iskoristi dobre grčko-ruske odnose, naročito ideološku orijentaciju grčke levičarske vlade, kako bi poslao poruke Zapadu dokle može da seže njegov uticaj, te da pokuša da pridobije Grčku kroz proces "davanja i uzimanja", jer bi ona mogla da mu posluži kao poluga pritiska na EU i NATO. Premda Grčka ranije nije bila uključena u rusku sferu uticaja zbog svoje "prozapadne politike" i svog geopolitičkog položaja, ali i zbog višeslojne zavisnosti od zapadnih sila, tako nešto se više ne može isključiti. Za sada Atina može da uživa u privilegijama specijalnog odnosa sa Rusijom uz blagoslov "cara" Putina, jer, kako je rekao Dimitris Mardas, ministar za evropske odnose, čak i od prašine koju je za sobom Putin ostavio, Grčka će imati koristi.

Georgios Stamkos, Milica Kosanović