Pregovori Beograda i Prištine o telekomunikacijama:
Šta raditi s "papirom o kome nema pregovora"

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio da se od Beograda traži da se odrekne imovine na KiM kada je reč o telekomunikacijama, a da, ako to vlada prihvati, on neće moći da bude pregovarač niti šef Kancelarije za KIM

***

Pred Srbiju je, kada je reč o KiM, postavljen težak i ozbiljan ultimatum jer se traži da se odreknemo imovine Telekoma Srbije u pokrajini, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata "nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama".

Đurić je novinarima rekao da je po njegovom dubokom uverenju taj ultimatum neprihvatljiv, te da ni kao pregovarač ni kao Srbin ne može da prihvati to da se Srbija odrekne svoje imovine na KiM, najavivši da će, ukoliko vlada, koju bezrezervno podržava, ipak drugačije odluči, biti prinuđen da napusti funkciju glavnog pregovarača sa Prištinom i direktora Kancelarije za KiM.

"Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kad je reč o telekomunikacijama, ali i još mnogo gore, da se odricanjem imovine kad je reč o Telekomu Srbija složimo sa time da sva naša imovina na KiM više nije naša već da pripada insitutucijama samoproglašene, nelegalne, lažne države u Prištini", rekao je Đurić.

Kako je naveo, u Vladi Srbije su bili ozbiljni i teški razgovori o tome šta i kako dalje u vezi sa ovim.

"Uveren sam, iako moram da kažem da smo se svi zajedno borili za to da naši argumenti u razgovorima i sa predstavnicima EU i sa predstavnicima Prištine prevladaju, da ovakvi uslovi nisu prihvatljivi", rekao je Đurić.

Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje vodila je razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama, a Đurić kaže da se "nešto vrlo čudno desilo" kada je bukvalno u toku noći između četvrtka i petka "papir koji je stajao pred nama za stolom potpuno promenjen".

"Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije ni EU ni Priština umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim, da bi možda time postigao neki drugi politički cilj i da bi Srbiju izložio pritisku kakvom do sada po ovom i po mnogim drugim pitanjima nije bila izložena", kaže Đurić.

Direktor Kancelarije za KiM kaže da je naša zemlja suočena sa zahtevom da prihvati ovakve skandalozne i neprihvaljive uslove, da se otme naša imovina i imovina Telekoma Srbija, da se onemogući normalno komuniciranje i da se na taj način uspostavi presedan, a onda takav model preslika i na energetiku.

"Po istom modelu bi nam oteli i Gazivode i druge elektronergetske potencijale i drugu društvenu i državnu imovinu. Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija, nema nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi", navodi Đurić.

On dodaje da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor u kome bismo eventualno odlučili da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog necega što je neuhvatljivo.

Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednjih dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.

"Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika vlade i Aleksandra Vučića i SNS, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti", navodi Đurić.

On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma kojim bi imovina Telekoma Srbija bila prebačena na Prištinu i sporazum po kome i pokrivenost siganala ne bi bila ne samo na celoj terotoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada, što dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno od nas otuđilo.

"Ukoliko bi došlo do toga da Srbija prihvati po meni neprihvatljive uslove, odnosno da vlada prihvati ovo, znajući da time ni najmanje ne olakšavam položaj predsedniku vlade koji je takođe ovim bremenom veoma pritisnut, ja kao neko ko ga je najviše savetovao da ovakve uslove ne možemo da prihvatimo, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam i ne bih mogao da nastavim da se bavim poslom kojim se bavim", navodi Đurić.

Kako je naveo, to kaže kao neko ko podržava i ko će uvek podržavati Aleksandra Vučića, i kao predsednika vlade i kao predsednika SNS, čiji je jedan od potpredsednika.

"Srbija je suočena sa teškim izazovom i teškim ispitom. Mi moramo da se borimo za to da za naš narod izborimo najbolje moguće uslove na KiM da može da opstane. Moramo da zastitimo, bez obzira na sve pritiske, našu državnu i narodnu imovinu na KiM. Uveren sam u to da to ne možemo da učinimo prihvatajući neprincipijelne ultimatume", smatra Đurić.

Prema njgeovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje a šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.

"Kada mi kažemo nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema", dodaje Đurić.

( Izvor: Đurić: Srbija pred teškim ultimatumom, Kancelarija za KiM, Tanjug 05. oktobar 2016.

***

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, da će to za Srbiju svakako biti teška odluka, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu.

"Ne bih govorio da je reč o ultimatumu, reč je o razgovorima koje smo vodili u Briselu", rekao je Vučić, osvrćući se na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da se Srbija nalazi pred ultimatumom.

On je objasnio da nije reč bukvalno o ultimatumu, ali da se pred Srbiju stalno stavljaju politički uslovi koji se uvek tiču Kosova i Metohije, a da takvih uslova za druge kandidate nema, te da u takvim okolnostima moramo biti svesni da, kako je rekao, "ako budemo odbili neće nam otvoriti poglavlja".

On je podsetio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

"Veoma je teško doneti pozitivnu odluku o tome, ali je teško doneti i negativnu odluku o tome, jer znate sa kakvim se političkim posledicama suočavate. Merićemo kakvu ćemo odluku doneti, pokušaćemo još nešto da promenimo i donećemo najbolju odluku u interesu Srbije", rekao je Vučić.

U tom smislu je i prokomentarisao da mu nije drago što je šef Kancelarije KiM Marko Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatutumom.

"Bez obzira što je pohvalno govorio o meni kao predsedniku vlade, mene je doveo u najtežu situaciju, jer ako to prihvatimo biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je pred njega došao papir o kome treba da se izjasnimo i o kojem nema pregovora, biti doneta odluka narednih dana.

"Videću kako i šta da predložim našoj vladi i pregovaračkom timu. Reč je o veoma teškim stvarima i posledice su za nas ozbiljne u svakom pogledu", rekao je Vučić.

On je primetio da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini nego prema nekim drugima.

"Nama mogu da kažu da smo šaka jada i ništa, i da šalju novac raznim nevladinim organizacijama da nas maltretiraju zbog tri barake. Ima li tu pravde, nema, moramo da naviknemo na to da se borimio i izborimo za bolji status Srbije i našeg naroda i uradimo sve što možemo da ne otežamo sitauciju", rekao je Vučić i dodao da u vezi sa KiM ništa nije lako.

Vučić je objasnio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan prošle godine u Briselu, a da se sad razgovara o akcionom planu u kojem dve strane nisu saglasan u vezi sa tačkama 9 i 11, koje ne prihvata prištinska strana i EU, a koje se tiču imovine.

"Naš strah da će na osnovu tog sporazuma da tumače i druge stvari za imovinu, pa će reći da i Gazivode i Trepča pripadaju Prištini, a ne pada nam na pamet da im damo na "dobar dan, izvolite", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je tim Beograda prošle nedelje razgovarao u Briselu sa Prištinom, da je u četvrtak samo jedna rečenica trebalo da se izmeni u akcionom planu da bi ga Beograd prihvatio, ali je već u petak rečeno da to više ne važi.

( Izvor: Vučić: Srbiji uvek politički uslovi koji se tiču KiM, Kancelarija za KiM, Tanjug, 05. oktobar 2016)

***

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći da su razgovori o toj temi teži nego što se spolja čini, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu.

Vučić je na prezentaciji projekta modernizacije srpskog sistema telekomunikacija, objasnio da nije reč bukvalno o ultimatumu, ali da se pred Srbiju stalno stavljaju politički uslovi koji se uvek tiču Kosova i Metohije, a da takvih uslova za druge kandidate nema.

On je naglasio da u takvim okolnostima moramo biti svesni da, ako te uslove budemo odbili, neće nam otvoriti poglavlja.

Premijer je podsetio na to da je sporazum o telekomunikacijama potpisan u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

Veoma je teško doneti pozitivnu odluku o tome, ali je teško doneti i negativnu odluku, jer znate sa kakvim se političkim posledicama suočavate. Merićemo kakvu ćemo odluku doneti, pokušaćemo još nešto da promenimo i donećemo najbolju odluku u interesu Srbije, rekao je Vučić.

On je potvrdio da je dobio papir o kojem treba da se Vlada izjasni i o kojem nema pregovora, najavivši da će odluka biti doneta narednih dana.

Premijer je istakao da srpska strana strahuje da će se na osnovu tog sporazuma tumačiti i druga imovina, pa će se tvrditi da i Gazivode i Trepča pripadaju Prištini, na šta Srbija nema nameru da pristane.

( Pred Vladom teška odluka o telekomunikacijama na Kosmetu, Sajt Vlade Srbije, 5. oktobar 2016)

***

Telekomunikacije

U kontekstu dijaloga uz posredovanje EU, obe strane su se dogovorile da će ITU (Međunarodna unija za telekomunikacije) dodeliti Kosovu trocifreni pozivni broj u skladu sa ITU standardima, principima i vremenskim rokovima. Obe strane su se složile da će u naredna tri meseca biti iznađen obostrano prihvatljiv modalitet u vezi sa ovim procesom, uz posredovanje EU ukoliko to bude potrebno.

Cilj je da se period selidbe pozivnog broja okonča do januara 2015. godine. Nakon ovog datuma, ovaj pozivni broj dobijen od ITU će koristiti svi operateri na Kosovu. Operateri obeju strana će umanjiti cene usluga za građane na nivo lokalnih cena.

Regulatorna tela obeju strana će se dogovoriti o tehničkim sporazumima o usklađivanju upotrebe GSM sprektra i televizijskog signala, uključujući i emitovanje digitalnog zemaljskog signala, radi obezbeđivanja neprekinutog pružanja usluga u skladu sa principima ITU, kao i radi izbegavanja štetnog ometanja signala usluga. Svaka strana se obavezuje da neće namerno preklapati granicu/administrativnu liniju druge strane.

Regulatorna tela će takođe ohrabriti i omogućiti proces interkonekcija i sporazume o romingu između mobilnih operatera obeju strana sa ciljem smanjivanja cene usluge za građane. Takođe će započeti proces usklađivanja digitalnih frekvencija.

Po pitanju fiksne telefonije, puna licenca za fiksne telefonske usluge će se izdati NewCo, novoj kompaniji, kao filijali srpske kompanije registrovane u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom.

Po pitanju mobilne telefonije, kosovske vlasti će izdati privremenu dozvolu novom preduzeću a u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom, i to za aktuelne poslove i prema aktuelnoj infrastrukturi na terenu. Ova privremena dozvola neće isteći pre januara 2015.godine.

Privremena dozvola ističe onda kada kosovske vlasti izdaju punu, neograničenu licencu za mobilnu telefoniju prema rezultatima tendera/aukcije. Tender će biti organizovan u skladu sa EU standardima.

Iako poštanske usluge nisu bile deo ovih razgovora, obe strane će se o njima dogovoriti u kasnijoj fazi.

Formiraće se Grupa za implementaciju, uz posredovanje EU ukoliko to bude potrebno, kako bi izradila nacrt punog Akcionog plana za sprovođenje predmetnog sporazuma. Nakon što gore navedeni aranžmani stupe na snagu, Grupa za implementaciju može razmotriti, na zahtev bilo koje od strana, bilo kakva druga pitanja u vezi s ovim aranžmanima. Puni proces implementacije će otpočeti nakon dostavljanja pisane potvrde usvajanja Akcionog plana.

( Kancelarija za Kim, Telekomunikacije)

DOKUMENT: Akcioni plan u oblasti telekomunikacija, 25.avgust 2015.

Aneks 1: tekst biltena Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU)

Uz saglasnost administracije Republike Srbije, direktor Biroa za standardizaciju telekomunikacija (TSB) dodeljuje sledeće međunarodne pozivne brojeve za Kosovo:

E.164 pozivni broj (kao što je definisano u Preporuci ITU-T E. 164 odeljak 4.1): 383

E.212 pozivni broj (kao što je definisano u Preporuci ITU-T E. 212 odeljak 3.3): 221

Q.708 pozivni broj koji označava mrežno područje (SANC): 7-214

Datum aktivacije ovih pozivnih brojeva i datum prelaska sa pozivnih brojeva koji su trenutno u upotrebi na ove dodeljene pozivne brojeve će biti saopšten kasnije.

Aneks 2: tekst pisma Austrije Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU)

Poštovani Generalni sekretaru,

U okviru dijaloga između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, čast mi je da zatražim u ime Srbije i Kosova da Međunarodna unija za telekomunikacije započne proces alociranja trocifrenog pozivnog broja Kosovu.

Kao deo gorepomenutog dijaloga, premijeri Kosova i Srbije su postigli sporazum u septembru 2013. godine po kome Kosovu treba dodeliti trocifreni pozivni broj u skladu sa standardima i principima i rasporedom Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU). Obe strane su se takođe dogovorile da će međusobno prihvatljiv modalitet biti nađen u vezi sa ovim procesom, uz posredovanje EU prema potrebi. Hteo bih da vas obavestim da se taj međusobno prihvatljiv modalitet biti da Republika Austrija zatraži taj pozivni broj za Kosovo.

Bio bih vam zahvalan ukoliko biste što je brže moguće otpočneli sa alociranjem jednog od dva slobodna pozivna broja (+383 ili +384) na korišćenje kosovskim vlastima. Takođe bih vam bio zahvalan ako biste mogli da potvrdite da li je bilten Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) objavljen.

Srdačno,

Aneks 3: oznaka Kosova u tehničkim aneksima Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU)

U tehničkim aneksima biltena Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) Kosovo će biti pomenuto kao Kosovo* sa fusnotom „Ovaj naziv je bez prejudiciranja stavova o statusu, i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova".

( Akcioni plan u oblasti telekomunikacijaKancelarija za KiM)

DOKUMENT: Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (za period oktobar 2015.

5. Telekomunikacije

U toku je implementacija Akcionog plana za sprovođenje Aranžmana iz oblasti telekomunikacija od 25. avgusta 2015. godine. U skladu sa Akcionim planom, zavisno društvo preduzeća „Telekom Srbija" ad („mts" doo) trebalo je da bude registrovano do 31. avgusta 2015. godine. Međutim, s obzirom da je Priština u nekoliko navrata neopravdano vraćala podnetu dokumentaciju, kompanija „mts" doo registrovana je tek 13. oktobra 2015. godine. Iz tog razloga, početak primene Akcionog plana pomeren je za 15. oktobar 2015. godine, a time i svi rokovi za izvršenje obaveza za 6 nedelja. Tokom procesa implementacije Akcionog plana, kompanija „mts" doo je 30. decembra 2015. godine podnela zahtev za dobijanje licence za fiksnu telefoniju i zahtev za dobijanje privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju. Istog dana evropskom posredniku dostavljen je i Nacrt plana osnivanja kompanije „mts" doo.

Zbog potrebe rešavanja brojnih spornih pitanja u vezi sa osnivanjem kompanije, navedeni Nacrt još uvek nije odobren od strane najviših političkih predstavnika obe strane, iako ga je shodno tački 3.1 Akcionog plana trebalo odobriti do 15. januara 2016. godine. Tačkom 3.1 Akcionog plana dogovoreno je da se dve strane moraju usaglasiti oko postupka definisanja novog preduzeća za telekomunikacije, odnosno da moraju postići saglasnost oko pitanja inventara, pružanja usluga, infrastrukture, proširenja mreže, načina funkcionisanja i postupka osnivanja.

Najspornije pitanje u postupku osnivanja kompanije svakako predstavlja pitanje njene infrastrukture. Građevinski objekti za smeštaj opreme, kablovska kanalizacija, stubovi za postavljanje radio - baznih stanica i radio - relejnih linkova.

Infrastruktura mobilne mreže Telekoma Srbija na KiM raspoređena je na 72 lokacije, na kojima se nalaze stubovi za postavljanje radio - baznih stanica. Kompanija „mts" doo je u skladu sa tom postojećom infrastrukturom i podnela zahteve za dodelu frekvencija, ali Priština zastupa stav da se kompaniji mogu dodeliti frekvencije samo za aktivnu infrastrukturu na terenu. Prema navodima Prištine, na terenu je aktivna samo 31 bazna stanica, smeštena na 22 lokacije.

Ovakva argumentacija Prištine je u potpunosti neprihvatljiva za našu stranu, imajući u vidu da je celokupna infrastruktura na 72 lokacije normalno funkcionisala sve do 2010. godine, kada je na većini lokacija nasilno oštećena od strane albanskih ekstremista, a posebno i zbog činjenice da Telekom Srbija ima zaključene punovažne ugovore o zakupu prostora ili zemljišta na svim navedenim lokacijama, za koje redovno ispunjava sve svoje obaveze. Radi rešavanja pitanja infrastrukture, kao i ostalih spornih pitanja u vezi sa postupkom osnivanja kompanije „mts" doo predstavnici Republike Srbije su prosledili evropskom posredniku listu od 7 dokumenata sa kojima Priština treba da se saglasi i predstavi sadržaj i formu u kojoj će biti doneti, kao i Nacrt zaključaka o implementaciji Aranžmana i Akcionog plana iz oblasti telekomunikacija, koji treba da bude parafiran od strane najviših političkih predstavnika obe strane, zajedno sa EU posrednikom.

Preostala sporna pitanja su: izmena potvrde o upisu u registar operatora, ostavljanje dodatnog roka kompaniji „mts" doo za usaglašavanje sa regulatornim okvirom na KiM, dodeljivanje odgovarajućih frekvencijskih opsega i dozvola za korišćenje frekvencija za 158 baznih stanica smeštenih na 72 lokacije, odobravanje korišćenja opsega numeracije i dozvola za korišćenje numeracije koju Telekom Srbija trenutno koristi na prostoru KiM, odobravanje mreži „mts" doo da nastavi da koristi core elemente i IT podsisteme centralizovane na pojedinim lokacijama u mreži Telekoma, van prostora KiM. 10 Dogovoreno je da će se tek po uspostavljanju održive i funkcionalne kompanije, nastaviti razgovori o dodeli licence za fiksnu telefoniju i privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju, kao i o davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova*.

Usvajanje dokumenata sa dostavljene liste od strane Prištine, kao i parafiranje Zaključaka predstavljaju preduslov za okončanje postupka osnivanja kompanije „mts" doo. Tokom implementacije Akcionog plana, razgovarano je i o definisanju i razmeni tehničkih podataka radi harmonizacije upotrebe radio - frekvencijskog spektra između regulatornih tela.

Strane su se saglasile da će se proces definisanja i razmene tehničkih podataka odvijati u skladu sa evropskom regulativom i da će se primenjivati princip podjednakog pristupa spektru u zonama harmonizacije.

Preostala sporna pitanja su: izmena potvrde o upisu u registar operatora, ostavljanje dodatnog roka kompaniji „mts" doo za usaglašavanje sa regulatornim okvirom na KiM, dodeljivanje odgovarajućih frekvencijskih opsega i dozvola za korišćenje frekvencija za 158 baznih stanica smeštenih na 72 lokacije, odobravanje korišćenja opsega numeracije i dozvola za korišćenje numeracije koju Telekom Srbija trenutno koristi na prostoru KiM, odobravanje mreži „mts" doo da nastavi da koristi core elemente i IT podsisteme centralizovane na pojedinim lokacijama u mreži Telekoma, van prostora KiM. Dogovoreno je da će se tek po uspostavljanju održive i funkcionalne kompanije, nastaviti razgovori o dodeli licence za fiksnu telefoniju i privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju, kao i o davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova*.

( Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (za period oktobar 2015. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, april 2016. godine)

( Videti takođe Čija je Trepča?Vreme broj 444, 10. jul 1999.)