Priča predsednice skupštine stanara:
Država u fioci

Kao i imenovanje javnih beležnika i izvršitelja, i ova licenciranja će pratiti, potiho iz pozadine, glasovi o tome da samo partijski kadrovi koji plaćaju nekome nešto mogu dobiti licence. I po predlogu Zakona ti ljudi bi trebalo da znaju sve o meni, mojoj porodici i mojim komšijama

Predsednica sam skupštine stanara male zgrade u Beogradu. Pa znate kako je... Borimo se. No, kako mi je skrenuta pažnja da pogledam predlog ovog novog Zakona, čisto da vidim šta čeka predsednika skupštine stanara / upravnika zgrade u skladu sa njim, imala sam šta da vidim.

JMBG: Iako je Rodoljub Šabić već postavio pitanje ovih podataka o ličnosti koji se daju nekom fizičkom licu, upravniku zgrade – recimo meni – mislim da ga treba još jednom postaviti. Recimo, prikupim ja tako sve podatke koje Zakon traži o svakom stanaru, pa i JMBG. Gde da držim te podatke, kako da ih čuvam, kome smem da ih dam, a kome ne, treba li da tražim saglasnost za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti od poverenika za zaštitu informacija o ličnosti…? Inače, saglasnost za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti traži se od poverenika na propisanom obrascu u kome se traži informacija gde ćete čuvati te podatke. Ja lično ću napisati – u fioci ispod televizora.

Ne želim ni da pomislim šta bi se moglo desiti ako neko zloupotrebi podatke penzionerke od osamdeset i osam godina koja živi u stanu broj 15. Napravi taj, na primer, firmu koja pere pare. Onda dođe policija i pita baku kome je davala podatke, a ona odgovori – upravniku zgrade!

DOGOVOR KUĆU GRADI: O čemu može da odlučuje skupština stanara? Svakako ne o obaveznoj nadoknadi za investiciono i tekuće održavanje, jer je obavezna, niti o minimalnoj visini istih nadoknada, jer je to utvrdila opština. Ove godine razmišljali smo da ne prikupljamo novac za tekuće održavanje, jer već imamo određeni iznos koji nismo utrošili. Ali predlog novog Zakona kaže – skupljaj i uplaćuj na račun zgrade u pošti ili banci kako bi oni uzeli proviziju. A ako stanari ne plaćaju, upravnik zgrade ih mora prijaviti izvršitelju. Dugujete zgradi, na primer, 500 dinara, a izvršitelj vam za uterivanje duga naplati taksu 7000 dinara. Kome je ovo dobro?

Pre neki dan sretnem komšinicu na stepeništu. Komšinica, penzionerka, reče mi da ovaj mesec neće platiti zajedničko održavanje, jer su joj unuci bili u gostima, kupovala im poklone. Kažem – nema problema, platićete sledeći put. Kada se ovaj Zakon usvoji, sve što ću moći da joj kažem jeste da sam njene podatke predala izvršitelju.

U delokrugu upravnika zgrade je i zakazivanje sastanaka skupštine stanara (najmanje dva puta godišnje), vođenje zapisnika, donošenje odluka, arhiviranje i drugo. Sve je opisano do detalja i reč je o malom upravnom postupku. Uglavnom, za organizaciju, zapisnike i pisanje odluke sa jednog jedinog sastanka stanara, potrebno vam je bar osrednje pravno znanje i najmanje 15 radnih časova. A gde je sve ostalo...

VOLONTIRANJE I LICENCIRANI UPRAVNIK: Svaka zgrada po novom predlogu Zakona mora biti upisana u novoosnovani Registar stambenih zgrada (plaća se taksa), mora imati PIB (plaća se taksa), matični broj (plaća se taksa) i tekući račun (plaća se održavanje).

U tom Registru ja ću se voditi kao odgovorno lice, a moj JMBG biće dostupan svima. Da vidimo, dakle, za šta ću sve biti odgovorna. Ima da platim kaznu od 5000 do 150.000 dinara ukoliko ne regresiram od fizičkog lica troškove održavanja i troškove štete koje je ono pričinilo (pa makar tužbom, plaća se advokat i sudski troškovi), ne podnesem prijavu za upis u Registar stambenih zgrada, a pre toga ne pribavim PIB i matični broj, ne prikupim JMBG od svih stanara i zakupaca, ne vodim evidenciju o vlasnicima (do sada sam verovala da ovo poslednje rade sudovi i katastri). Raspolažem, dalje, sredstvima sa računa zgrade i predajem završni račun (plaćam računovođu da to uradi, ako ne znam sama); ukoliko to ne uradim, odgovaram po drugom zakonu. Inače, završni račun se predaje elektronski i mora imati elektronski potpis. Tu su još i predlozi skupštini stanara programa održavanja, podnošenja izveštaja o radu, donošenja pravila o upravljanju zgradom... Za sve ovo i mnogo štošta drugo zgrada odgovara do 2.000.0000 dinara.

Ako se odlučim da ne mogu da živim u neizvesnosti da li ću ići u zatvor zato što tri dana ranije nisam okačila obaveštenje o sastanku skupštine stanara, pošto nemam za prekršajnu kaznu od 150.000 dinara, i dam pismenu ostavku (u suprotnom opet kazna od 150.000 dinara), doći će upravnik, licencirani. Plaćaćemo ga 300 dinara po stanu – ako je prinudni, a po dogovoru ukoliko je profesionalni. Njemu ću morati da predam svoje podatke: i ko živi u mom stanu i u kom stanu živi sama ona baka od 88 godina. Šta će on raditi s tim podacima, kome ih daje, kako ih čuva, kome su dostupni? Da li će ih čuvati u fioci ispod televizora, kao i ja? I da li će biti dostupni poznaniku njegovog maloletnog sina od ranije poznatom organima gonjenja? Mislite o tome...

Kao i imenovanje javnih beležnika i izvršitelja, i ova licenciranja će pratiti, potiho iz pozadine, glasovi o tome da samo partijski kadrovi koji plaćaju nekome nešto mogu dobiti licence. I po predlogu Zakona ti ljudi bi trebalo da znaju sve o meni, mojoj porodici i mojim komšijama.

MILINA OD POSLA: Šta će ovoj vlasti Registar stambenih zgrada, zar nemaju katastar? Čemu još novih činovnika? Čemu drakonske kazne, nametanje ogromnog administriranja i dodatnih troškova u zemlji sirotinje? Da zgrada ima 2.000.000, valjda bi sredila lift...

Zajednički život u stanu i zgradi mora biti dogovor samih stanara. On zavisi od mnogih faktora, a pre svega od materijalnog stanja, starosti stanara, međusobne solidarnosti. Tačno je da vlast mora da uredi život u državi, ali ako ovako rigidno mora da uređuje život u mojoj zgradi, da li će kasnije poželeti i da uređuje život u mom stanu?

Čemu licence za upravnike zgrada? Licenciranje vrši Privredna komora Srbije. Prevedeno, Privredna komora će naplaćivati polaganje ispita za licenciranje upravitelja zgrada, obuke za sticanje i obnavljanje licenci, a taj novac kao sopstveni prihod Privredne komore ide u njihove plate. Sve u svemu, predlog Zakona mogao bi da obezbedi lepa primanja ljudima za koje nemamo pojma šta rade.

A ČEGA NEMA: U ovom predlogu Zakona nema nikakve zakonom propisane obaveze države i opština prema skupštinama stanara. Na primer: pravne podrške za dobijanje energetskog pasoša zgrade, besplatne pravne pomoći za tužbe prema nesavesnim stanarima, podrške skupštinama stanara da znaju koji fondovi daju sredstva namenjena poboljšanju energetske efikasnosti zgrada i kako da apliciraju za te fondove; finansijske podrške za obnovu fasada, liftova, hitnih popravki velikih kvarova, ustupanja određenog procenta od poreza na imovinu namenjenog za obnovu fasada na teritoriji opštine...

Čini se da pisci ovog Zakona misle da nas korbačem treba uterati u tor, a ne da smo savesni građani ove zemlje, svesni ograničenja zajednice u kojoj živimo i namereni da u skladu sa svojim mogućnostima rešimo što više zajedničkih problema.