Politička klima:
Nevidljivi milion

Iako milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete i peći na drva kao osnovni vid zagrevanja, nijedna javna politika ne brine o zagađenju i posledicama po zdravlje koje na taj način nastaju

Najveći izvor emisija suspendovanih čestica PM10 u vazduh je habanje puteva, guma i kočnica na vozilima. U Švedskoj je 41 odsto od ukupno 38 kilotona svih emisija PM10 došlo iz ovog izvora. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, u 2014. godini emisije PM10 su u Srbiji iznosile 48 kilotona, a putevi se nisu habali kao u Švedskoj, jer emisije iz tog izvora uopšte nisu navedene.

Ove čestice predstavljaju opasan oblik zagađenja zbog svoje sposobnosti da se probiju duboko u pluća i krvotok, pri čemu uzrokuju opasne bolesti, a najveći izvor njihovog zagađenja u Srbiji su toplane male snage i individualna ložišta. Oni su, prema Agenciji, odgovorni za oko 60 odsto svih emisija PM10. Kako Agencija to zna? Velika većina emisija u Srbiji se određuje na osnovu podataka o aktivnostima, a ne merenjima. Pročitaju se podaci o utrošenim količinama uglja, drveta i sličnih goriva, pronađeni podaci se pomnože sa veoma uopštenim brojem koji opisuje koja količina PM10 se oslobađa sagorevanjem neke količine goriva u nekom tipu uređaja. Može se pretpostaviti da je stvarna količina emitovanih čestica veća od one koja je data ovim proračunom.

BEZ PRECIZNIH PODATAKA: Sagorevanje ogrevnog drveta proizvodi zagađenje, a ta činjenica se teško prihvata uzimajući u obzir da je to verovatno najstariji način grejanja koji ljudi koriste. Ipak, ne može se zanemariti zagađenje koje tako nastaje.

Prošle godine smo na ovom mestu pisali da, prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, jedan neefikasan kućni šporet na drva oslobađa količinu PM10 koja je jednaka količini koju u istom vremenu izbaci pet starih dizel autobusa. Njihova procena je da bi se zamenom svih neefikasnih uređaja efikasnijim ostvarilo smanjenje emisija koje bi dovelo do godišnjih ušteda u zdravstvenim troškovima od 29 milijardi dolara, i sprečilo preko 5000 smrti godišnje. Kakve su naše procene?

Nemamo ih. Ne zna se tačno koliko ima šporeta i peći i kakva im je efikasnost, kolike su emisije zagađujućih čestica iz ovih uređaja, šta o tome kaže Agencija, a šta Ministarstvo, Zavod za statistiku.

Onaj ko jako dugo prati ovu temu može da sa određenom dozom sigurnosti kaže da preko milion domaćinstava u Srbiji koristi ove uređaje kao osnovni izvor grejanja u domovima, oslanjajući se pre svega na kombinovane podatke Republičkog zavoda za statistiku iz prošlosti. Zavod je iz svoje Ankete o potrošnji domaćinstava izbacio pitanje o šporetima i pećima na drva; sada postoji pitanje o posedovanju bilo kog šporeta i dobijaju se procenti slični pobedničkim na izborima u nekim zemljama – 99,8 odsto u 2015. godini.

U vreme kada su pratili i pripadnike nevidljivog miliona, 50,4 odsto domaćinstava je imalo šporet na čvrsto gorivo a 24,7 odsto je imalo peć na čvrsto gorivo. Odskora, odustali su da nam javljaju koliko domaćinstva potroše na drva a koliko na ugalj, te koliko toga dolazi iz sopstvenog poseda a koliko sa tržišta. Sve je smućkano u kategoriju čvrsta goriva.

Zavod je poslednja institucija koja je odustala od praćenja pojava važnih za najmanje milion domaćinstava. Ovi ljudi nisu predmet nijedne javne politike. Bezbroj je tekstova o grejanju i najava konferencija gde se novinari pitaju kada će konačno u Srbiji krenuti naplata grejanja po utrošku, brinući se valjda o onih 20 odsto domaćinstava koji se greju na daljinsko grejanje. U isto vreme, 59,5 odsto domaćinstava u Srbiji se grejalo 2015. na čvrsta goriva, od toga 85,3 odsto onih sa najmanjom potrošnjom, a oni, zaista, plaćaju po utrošku. U ovom trenutku je jedini podatak koji je u zvaničnom opticaju onaj o potrošnji biomase, dobijen iz ankete koju je sprovela Energetska zajednica pre već mnogo godina, sa ciljem da izmere koliki nam je udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije.

NEPRIMENLJIVO REŠENJE: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2010. godinu, zagađenje vazduha u Srbiji je bilo odgovorno za 16.449 prevremenih smrti. Zagađenje vazduha u unutrašnjem prostoru – za 9368.

Strategijom energetike iz 2005. godine uočen je problem zagađenja iz malih ložišta, ali je ponuđeno rešenje bilo neprimereno domaćim resursima, kupovnoj moći stanovništva, a čitaocu je moglo da deluje i kao neslana šala. Naime, tada je strateški smišljeno da će 400.000 individualnih potrošača biti snabdevano prirodnim gasom kroz razvijene lokalne mreže zarad grejanja, i još 180.000 proširenjem sistema daljinskog grejanja.

Napominjući da obim ovog problema nigde van regiona nije toliki kao u Srbiji, hajde da ipak vidimo kako su drugi rešavali ovo pitanje.

Verovali ili ne, svi su se bavili ovim pitanjem. Amerika i Engleska, Australija, Nemačka, Francuska, Norveška, Švedska, Finska i Danska, Slovačka i Češka. Nije im se svidelo ono što vide da izlazi iz dimnjaka, i svi posežu za standardima kojima se propisuju minimalna efikasnost i maksimalne emisije zagađujućih materija. I nigde nije ni jednostavno ni lako usvojiti standard ni sprovesti ga, ni pomoći i podstaći zamenu uređaja, ni uključiti u ceo posao one koji proizvode uređaje, jer bez njih se ne može rešiti ovaj problem. A mi u Srbiji imamo veliku proizvodnju ovih uređaja, sa značajnim izvozom.

U OBLAKU DIMA: U 2015. godini, prema studiji koja je rađena za GiZ (Nemačka organizacija za tehničku saradnju – Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit), proizvedeno je gotovo 250.000 komada raznih uređaja za sagorevanje čvrstih goriva, od čega je 54 odsto izvezeno iz Srbije. Dva nova uređaja su u okviru istih tih aktivnosti kupljena i testirana. Pokazala su znatno nižu efikasnost od deklarisane i veće emisije od nemačkog standarda, uz periode rada u kojima merni uređaj nije mogao da prepozna o kojoj se količini zagađenja radi. Novi uređaj u laboratoriji, nemojmo to zaboraviti, ima veću efikasnost i manje emisije od starog uređaja u stvarnom životu.

U navedenoj studiji rađenoj za potrebe GiZ-a, terenskim merenjem je potvrđeno ono o čemu smo i ranije pisali: efikasnost ovakvih šporeta i peći u stvarnim uslovima kreće se u opsegu od 20 do 40 odsto. Emisije nisu merene, ali su čestice PM10 i PM2,5, iako neizmerene, ipak stigle disajnim putevima do pluća, a one manje i prošle u krvotok. I razaraju.

Nevidljivi milion nije vidljiv javnim politikama, a najmanje je vidljiv kada je najaktivniji. U hladnim danima, naročito u doba temperaturnih inverzija, čitava naselja su sakrivena u oblaku dima. U Kraljevu su merenja na lokalnim stanicama za merenje kvaliteta vazduha u januaru 2017. godine zabeležila 29 dana sa prekoračenjem dozvoljenih vrednosti za PM10 čestice. U istom mesecu 2016. imali su 25 dana sa jako zagađenim vazduhom. Kraljevo je izuzetak utoliko što se zagađenje meri i što se na osnovu vremenske prognoze stanovništvo unapred upozori o opasnosti od zagađenja.

Ovo pitanje je teško za rešavanje, ali je nagrada koja čeka vredna truda. U razgovoru autora ovog teksta sa gospodinom Larijem Brokmanom, koji u SAD vodi program Smanjenja zagađenja od sagorevanja drveta, on je izgovorio rečenicu koja bi trebalo da nas sve vodi u radu na ovim pitanjima: "Veoma je teško doći do trenutka zamene uređaja efikasnijim. Nekada ni sami korisnici ne sarađuju. Promena koja nastane u njihovom životu nakon toga je, međutim, vredna truda."

U Srbiji, uzevši u obzir da je nevidljiv čitav milion korisnika, ovu promenu bi osetili svi, uključujući i javne fondove, kroz smanjenje zdravstvenih izdataka. Veliki je posao, valjalo bi početi odmah.

Aleksandar Macura