Sukob Zapada i Rusije:
Pingpong diplomatija

Zapadne zemlje i Rusija se utrkuju u proterivanju diplomata, obostrani animozitet stanovništva raste, a analitičari se pitaju gde je kraj spirale međusobnih optužbi i sankcija

Za "Vreme" iz Moskve

Prošlonedeljno proterivanje 148 ruskih diplomata iz trideset zemalja i još deset iz NATO-a najnovija je eskalacija u diplomatskom ratu između Zapada i Rusije koji je počeo pre više od godinu dana. Izgnanstvom šezdeset ruskih diplomata iz SAD oboren je rekord iz 1986, kada je tadašnja administracija proterala 55 sovjetskih diplomata. Time je dosegnuta najniža tačka u odnosima između Rusije i zapadnih zemalja od raspada Sovjetskog Saveza.

Postojeća "trka" u hlađenju odnosa počela je još u vreme Baraka Obame. Odlazeći predsednik SAD je pred Novu 2017. godinu doneo odluku o proterivanju 35 diplomata i zatvaranju nekoliko objekata koje je koristila Ambasada Rusije u Americi. Povod je bio početak istrage o navodnom ruskom uplitanju u američke izbore. Moskva na ovo isprva nije odgovorila recipročnim merama, smatrajući da je to pokušaj odlazeće demokratske administracije da pred kraj zatruje odnose sa Rusijom očekujući da će se odnosi između dve zemlje poboljšati kada tada već izabrani predsednik Donald Tramp u januaru 2017. preuzme vlast.

Prvog leta Trampovog mandata Bela kuća je, međutim, donela novi paket sankcija protiv Rusije, zatražila smanjivanje ruske misije i zatvaranje konzulata u San Francisku. Kremlj je tada odlučio da uzvrati na sve dotadašnje mere uskraćivanjem gostoprimstva za čak 755 američkih diplomata, kako bi se njihov broj sveo na 455, koliko je ruskih diplomata ostalo u SAD.

GLUPE MERE ZAPADA: Nakon višemesečnog perioda ispunjenog međusobnim optužbama i osudama, novi povod za proterivanje diplomata bio je slučaj trovanja bivšeg ruskog obaveštajca i britanskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke marta ove godine. Britanija je za trovanje optužila Rusiju i uputila ultimatum, na koji Moskva nije odgovorila, nakon čega je odlučeno da se protera dvadeset troje ruskih diplomata zaposlenih pri ruskoj ambasadi u Londonu. Rusija je najavila recipročne mere, a Britanija pozvala svoje saveznike da se solidarišu i takođe proteraju ruske diplomate.

Najekspeditivniji odgovor na ovu britansku inicijativu stigao je iz SAD, koje su na "hemijski napad na Britaniju" odgovorile žešće i od samih britanskih vlasti. Među spomenutih šezdeset diplomata, njih dvanaest je radilo u strukturama Ujedinjenih nacija, a zatvoren je i ruski konzulat u Sijetlu. Komentarišući ove mere u intervjuu za "Komersant", bivši ambasador Rusije u SAD Sergej Kisljak, koga su američke vlasti takođe optuživale za špijunažu i "ilegalne" kontakte sa Trampovim saradnicima, nazvao ih je neumerenim i rekao: "Takva odluka je bez presedana i krajnje je glupa. Ja sam ubeđen da ovo nije samo reakcija na to što su Englezi izmislili i što spinuju, već produžetak antiruske politike i unutrašnjih borbi u SAD. Nova administracija je odlučila da pokaže koliko je tvrda u odnosima prema Rusiji."

Kisljak smatra da je pravi povod za ovaj diplomatski rat to što Amerika prolazi kroz težak period prilagođavanja novom rasporedu snaga i uticaja u svetu. "Vreme nesporne američke dominacije u svetu postaje prošlost. Kina je ekonomski već praktično sustigla SAD, Evropa malo-pomalo počinje da govori svojim političkim jezikom. Rusija se digla sa kolena, ispravila ramena i dokazala da može da stane iza svojih nacionalnih interesa. Pritom, sve što radimo i govorimo nije po prirodi antiameričko. Samo govorimo o potrebi očuvanja svojih interesa, pre svega bezbednosti svoje zemlje", rekao je Kisljak.

AGRESIJA RUSIJE: Nasuprot tome, penzionisani američki diplomata Džon Šumaker je u autorskom tekstu za "Moskou tajms" komentarišući da li ima kraja spirali međusobnog proterivanja i sankcionisanja Zapada i Rusije, napisao da je za Britance ova spirala verovatno daleko od kraja, s obzirom da su ruski operativci u protekle dve decenije nekoliko puta narušavali britanski suverenitet i vršili atentate na britanskoj teritoriji. Što se tiče Amerike, on je mišljenja da postoje dva problema: prvo, što predsednik Tramp odbija da preuzme vođstvo u suprotstavljanju Rusiji nakon ruskog mešanja u američke izbore; i drugo, što je američki spoljnopolitički aparat sistematski potkopavan u prvoj godini Trampovog mandata otpuštanjem velikog broja eksperata za odnose sa Rusijom.

"Ako Moskva nastavi svoju agresivnu politiku, moguće je da će se SAD okrenuti asimetričnim potezima na koje će Rusiji biti teže da odgovori. Ahilova tetiva Rusije je njena ekonomija. Stroža kontrola ofšor banaka, strože restrikcije na ruska plaćanja u inostranstvu i privremeno izbacivanje Rusije iz SWIFT sistema samo su neki od načina za pritisak na Kremlj da promeni svoje ponašanje u međunarodnim odnosima", kaže Šumaker. Jer, ako Zapad bude slab i neodlučan, za očekivati je da će Moskva biti agresivna i oportunistički nastrojena u pristupu ka svojim "partnerima", a SAD će biti primorane da odgovore na to.

KO JE KRIV: Rusiji je prethodnih godina već prećeno oštrijim sankcijama: izbacivanjem iz sistema SWIFT, Viza i Masterkard, a zbog ogromnog broja hakerskih napada i "malicioznih sadržaja poreklom iz Rusije", prećeno im je i odsecanjem od globalne internet mreže. Neki od ruskih zvaničnika su tada najavljivali prelazak na kineski Union pay sistem, a Kremlj je prošle godine naredio razvoj nezavisne internet strukture koja bi u slučaju odsecanja interneta Rusiji omogućila da domaći serveri funkcionišu nezavisno kao odvojena i zasebna internet mreža na teritoriji Rusije. Plan je bio da se korišćenje ove infrastrukture ponudi ostalim zemljama BRIKS-a.

Ipak, proterivanje ruskih diplomata iz zapadnih zemalja nije bila glavna priča u ruskim medijima ove nedelje. To mesto je zauzela nesreća u sibirskom gradiću Kemerovu 25. marta, kada su u požaru u tržnom centru poginule 64 osobe, od toga 41 dete.

U senci tog događaja ni diplomatski rat nije prošao bez diskusije i različitih tumačenja. Kod tumačenja krivice postoji jaka polarizacija između malobrojnih "prozapadno" i mnogobrojnih "antizapadno" orijentisanih grupa.

U bloku koji za celu situaciju poprilično krivi rusku stranu je, primera radi, Boris Nadeždin, bivši poslanik Dume i nezavisni politički aktivista koji je pre dve godine bio blizak Partiji Rasta predsedničkog kandidata Borisa Titova. Nadeždin se u emisiji na kanalu Rosija 1 zapitao kako je ruska diplomatija dozvolila da broj proteranih diplomata bude toliko velik. "Pogledajmo Austriju, Češku, Mađarsku i Hrvatsku, zemlje koje su ranije bile prilično neutralne u ovakvim situacijama, a sada su se i one pridružile proterivanjima. To je kao da živite u jednoj zgradi sa različitim komšijama i najbogatiji od njih, koji i sam nije preterano omiljen, bez dokaza vas optuži da ste ukrali nešto, a ostatak komšija ga potpuno podrži u tome. To je znak da vam je reputacija veoma loša, čim su svi toliko spremni da vas proglase krivim. Ja za to najviše krivim našu diplomatiju, koja nije uspela da utiče na zemlje sa kojima imamo relativno solidne odnose."

Jevgenij Kožokin, profesor katedre međunarodnih odnosa i spoljnje politike na Moskovskom institutu za međunarodne odnose, odakle se regrutuje većina ruskog diplomatskog kadra, smatra da je trenutni diplomatski sukob veoma opasna tendencija u međunarodnim odnosima.

"Diplomatska služba postoji da ljudi komuniciraju i staraju se da jedni druge bolje razumeju, a sada se u odnosima sa političkim establišmentom SAD nalazimo u nekakvim sasvim paralelnim svetovima. Pre ove poslednje krize bio sam dva puta u Americi i porazilo me je što niko od američkih kongresmena nije želeo da se sastane ni sa kim iz Rusije. Sa administracijom jesmo imali kontakte, ali kongresmeni apsolutno nisu hteli da dobiju alternativne informacije, a svaka informacija je u ovakvim situacijama neprocenljiva. Mislim da je to veoma opasno. Demokratija je svuda veoma krhko zdanje, a trenutno najveće opasnosti po demokratiju su fantastične mogućnosti za manipulaciju javnim mnjenjem, manipulaciju ljudima. Ono što oni sada rade sa svojim ljudima je opasno, oni podrivaju sopstvenu demokratiju", objašnjava Kožokin.

DOSVIDANJA: Deo osoblja ambasade Rusije u Vašingtonu napušta SAD

ZATVARANJE KONZULATA: Zatvaranje ruskih konzulata u Sijetlu i San Francisku za brojnu rusku dijasporu nastanjenu u Silikonskoj dolini i na Zapadnoj obali predstavlja veliku neprijatnost, jer su im sada najbliži konzulati u Hjustonu (Teksas) i Njujorku. Daleko manju neprijatnost za zaposlene u Ruskoj ambasadi u Vašingtonu predstavlja potez lokalnih vlasti iz januara 2018. da se površina ispred Ruske ambasade preimenuje iz Viskonsinske avenije u "Plato Borisa Njemcova". Kao odgovor na to, jedan od poslanika ruske Dume je predložio da se ulica pored Američke ambasade u Moskvi preimenuje u "Severnoamerički ćorsokak".

Američku diplomatsku misiju u Rusiji, osim ambasade u Moskvi, čine i tri konzulata – u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i Vladivostoku. Na vest da su američke vlasti uz proterivanje diplomata naredile i zatvaranje ruskog konzulata u Sijetlu, Ruska ambasada u SAD je na svom zvaničnom Tviter nalogu upitala pratioce koji bi američki konzulat oni zatvorili da odlučuju o tome. Od tri ponuđene opcije konzulat SAD u Sankt Peterburgu osvojio je oko polovinu glasova.

Rečeno – učinjeno, Kremlj je ubrzo zatim rešio da zatvori američki konzulat u Sankt Peterburgu. Lokalni mediji su ovaj događaj propratili podsećanjem da je ta najstarija diplomatska misija Amerike u Rusiji otvorena još 1809. godine i da je samo dan pred zatvaranje zabeležen manji incident. Jedan građanin je prolazeći pored konzulata prosuo kafu po američkom grbu i počeo da viče Amerikancima da se gube odatle, na šta je reagovalo rusko obezbeđenje i uhapsilo ga. To je samo jedna od slika raspoloženja kakvo trenutno vlada među ruskim stanovništvom prema Americi.

MEĐUSOBNE ANTIPATIJE: Ipak, čini se da su antipatije Zapada prema Istoku još veće. Prema istraživanju agencije Galup sprovedenom u martu 2018. godine, čak 72 odsto Amerikanaca ima negativno mišljenje o Rusiji, što je nezabeleženo u novijoj istoriji. U junu prošle godine taj odgovor je dalo oko 70 odsto ispitanika. Poređenja radi, studija američkog istraživačkog centra Pju iz juna prethodne godine utvrdila je da oko 52 odsto Rusa ima negativno mišljenje o Americi. Ovaj broj se verovatno uvećao od tada.

Pre nekoliko dana, gost u jednoj od ruskih najgledanijih političkih emisija "Veče sa Vladimirom Solovjevom", režiser Karen Šahnazarov je, govoreći o antiruskoj histeriji koja vlada na Zapadu, rekao da demonizacija Rusa i Rusije u svim sferama kao da propagandno priprema stanovništvo na Zapadu za neumitan konačni obračun. Pesimisti smatraju da je raspoloženje stanovništva na obe strane već pripremljeno, da su rakete, brodovi i vojnici već raspoređeni i da se pojačavaju i na istočnim i na zapadnim granicama. Istovremeno, diplomate su proterane, a trgovinski ratovi se pojačavaju, pa od toliko kriznih tačaka nedostaje još samo neki Gavrilo Princip.

Bojan Pantić