Kosovo u očekivanju izbora:
Naslednici hipoteke Haradinajeve vlade

Sasvim je izvesno da će jesenji izbori na Kosovu i prolećni redovni izbori u Srbiji odložiti mogućnost nastavka pregovora do proleća iduće godine

Lakše je formirati novu vladu u Prištini, koja će dovršiti mandat do redovnih izbora 2021, nego raspisati nove izbore na Kosovu. Tako bi u jednoj rečenici mogle da se objasne filigranski složene okolnosti na kosovskoj političkoj sceni u ovom trenutku.

Na iznenadnoj konferenciji za štampu 19. jula Ramuš Haradinaj je saopštio da daje ostavku jer će po treći put otići u Hag. Zgrnuo je još jednom političke poene rečenicom koju je i na srpskom izgovorio: "Podneo sam ostavku na dužnost premijera Kosova, razlog tome je poziv za ispitivanje koji sam dobio kao osumnjičen od Specijalnog suda za Kosovo u Hagu. Hteo sam da tu situaciju odvojim od časti moje države i časti premijera. Ne ide premijer Kosova pred sud, i ne ide država Kosovo, nego ide Ramuš Haradinaj."

To da ne ide Kosovo pred sud, već pojedinac, jasno je svakom ko iole razume šta rade specijalizovana veća za ratne zločine. Ali je dobar populistički trik koji na ovim prostorima i dalje "uspešno" deluje. Uz Haradinajevo ime je tih dana, kako se čitalo po društvenim mrežama i prenosilo od usta do usta, moglo da se dopiše: "Onaj koji se žrtvuje za Kosovo u nepravednoj borbi."

Međutim, oreol žrtve Haradinaj je ugrozio u trenutku kada je odmah po povratku iz Haga pokušao da nastavi da aktivno obavlja funkciju premijera – u ostavci.

"Kad mogu da mu ministri mesecima budu u ostavci, što ne bi mogao i sam premijer", aludiralo se u komentarima na njegove srpske koalicione partnere. Tako je oduševljenje javnosti još jednim patriotskim činom bivšeg komandanta OVK pre odlaska u Hag, posle Haga naglo splaslo. Stranka koju predvodi AAK svoju jedinu snagu inače crpi iz lika i dela svog lidera i do sada je na popularnosti dobijala jedino u trenucima kada je njihov lider bio u problemu sa sudovima

IZBORI NA REČIMA, BEZ ODLUKE I DALJE

Skoro mesec dana nakon ostavke premijera u Prištini, datum raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora još uvek nije poznat. Istovremeno, i dalje postoji mogućnost formiranja nove vlade u istom sazivu skupštine, koja bi okončala redovni mandat do 2021. godine, koliko je trebalo da potraje ova.

Nijedna od dosadašnjih šest vlada na Kosovu, koliko ih je bilo za dve decenije, nije ispunila svoj četvorogodišnji mandat. Na pola puta bi se prelomilo; obično, kao što je sada slučaj, uz prethodnu godinu praktičnog nefunkcionisanja skupštine i same vlade, političkih natezanja, nameštanja, ali suštinski – mrcvarenja građana predizbornim i postizbornim kombinatorikama.

To da li će se kosovska skupština i konačno raspustiti moglo bi da se sazna 22. avgusta, za kada je zakazana njena sednica na kojoj će se razmatrati ovo pitanje. Sudeći po izjavama političkih predstavnika, mnogi i očekuju da do raspuštanja skupštine zaista i dođe. Ipak, do zakazivanja sednice na kojoj bi se glasalo za raspuštanje parlamenta, uprkos snažnoj plimi izjava opozicionih stranaka – uz vladajuće AAK i PDK – o tome da izbori nemaju alternativu, došlo je skoro 20 dana nakon ostavke kosovskog premijera. Istovremeno, sednica je zakazana tek za kraj avgusta, a razlog za ovakvo odugovlačenje i pored brojnih izjava o hitnosti izbora, nije jasan.

U trenucima pisanja ovog teksta, iz Prištine stiže vest da je prikupljeno dovoljno glasova za pokretanje zvanične procedure o održavanju ove sednice 22. avgusta.

Za raspuštanje kosovske skupštine potrebno je dve trećina glasova svih poslanika, odnosno 80 glasova, što je za 19 više od potrebnog broja poslaničkih glasova za formiranje nove vlade za koju je potrebna prosta većina – 61 glas.

NIJE SVE KAKO IZGLEDA

Pošto je Haradinaj formalno podneo ostavku a kosovska vlada sada funkcioniše u ostavci (čak ne ni u tehničkom mandatu jer Zakon o vladi nikad nije usvojen), i predsednik Kosova Hašim Tači je iskoristio početkom avgusta svoje prvo od dva ustavna ovlašćenja – da predloži imenovanje mandatara za formiranje vlade iz političke stranke ili koalicije koja predstavlja većinu u Skupštini, a to je koalicija PAN (Demokratska stranka Kosova, Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo i Nova Alijansa za Kosovo).

Lider PDK Kadri Veselji je brže-bolje odgovorio svom partijskom kolegi i bivšem vođi ove stranke da PAN koalicija nema predlog za novog premijera, već da su hitni izbori jedini način da se politički ćorsokak prevaziđe. Ostale partije u koaliciji se nisu izjasnile na poziv kosovskog predsednika.

Upravo je Kadri Veselji mogao da bude taj novi mandatar, ali je on to odbio, kako je sam rekao u jednom intervjuu. Time je načinio još jedan potez suštinski važan za raspisivanje izbora – on je taj koji je umesto opozicionih stranaka, kako se očekivalo s obzirom na njihovu glasnost o tome da hoće izbore, pokrenuo inicijativu za raspisivanje ove skupštinske sednice.

IZBORNI KLJUČ U RUKAMA LDK I SAMOOPREDELJENJA?

Za to vreme, osim što se grleno izjašnjavaju za izbore, uz današnje prikupljanje potpisa, kosovska opozicija u mandatu ove vlade nije, međutim, do sada uspevala da načini poteze vredne veće pažnje na kosovskoj političkoj sceni.

Kako mesecima nisu uspevali da prikupe 80 potpisa da smene Ramuša Haradinaja, a onda kada su bili blizu, Haradinaj je to sam učinio i nastavio da vodi političku utakmicu, a potom je dalji tok igre preuzeo Veselji, tako na drugoj strani, mesec dana po ostavci vlade, opozicija "liže unutrašnje rane". Usitnjena najpre u sopstvenim redovima, a potom i sa kombinacijama u vezi sa tim ko sve sa kim ne može, odnosno šta traži koja strana da bi ukrupnili front.

Popularno je reći, još od trenutka formiranja poslednje vlade u jesen 2017, da je ključ u rukama Samoopredeljenja i LDK. Prva baštini svoju moć kao nova, dolazeća snaga, koja reflektuje nacionalistički duh mladih Kosovara, bez političkog taloga izgleda neminovnih afera kada ste dugo na vlasti i u političkom životu na Balkanu, i još važnije – repova rata. Druga svoju snagu potvrđuje pre svega nasleđem dr Ibrahima Rugove, zaslugama u borbi za, kako se to u Prištini doživljava, uvođenje demokratije na Kosovu i njegovoj borbi za slobodu.

Nakon što je u Prištini formirana sada već odlazeća vlada, nije bilo nijednog analitičara koji joj nije predvideo krah za najviše pola godine. To je bilo usled toga što je vlada tada formirana uz potpuno nesaglasje sa izbornom voljom građana. Prognozu je pratila još jedna – da će već na proleće 2018, Samoopredeljenje biti u novoj vladi, pre svega zbog svog sjajnog i iznenadnog izbornog rezultata, uz LDK.

Ništa se od toga nije dogodilo, osim što se od Samoopredeljenja odvojila frakcija od 12 funkcionera sa gradonačelnikom Prištine Špendom Ahmetijem na čelu i osnovala se kao Socijaldemokratska stranka Kosova.

LDK sa druge strane je godinama oslabljena stranka, takođe svojim unutarstranačkim raskusurivanjima o predvodniku stranke, i više nema onaj značaj kao u prvoj deceniji nakon rata, a izgleda da ih je i samo povlačenje Ramuša Haradinaja, odnosno predizborno zauzimanje pozicija, u potpunosti zateklo nespremne.

Ipak, ponešto je kosovska opozicija uspela da uradi od zaostalih poslova za ovih mesec dana. Pre svega je Isa Mustafa izabran po treći put za lidera stranke. Iako ostareo i bolestan, njegov reizbor su mnogi dočekali sa olakšanjem, posebno oni koji traže izbore, a nisu bili spremni ni da rizikuju.

Sada su na red došle inicijative o mogućim predizbornim koalicijama, a tu su osovina upravo razgovori Samoopredeljenje–LDK. Oni se vode, ali su prognoze za sada krajnje neizvesne. Štaviše, osim programskih, najveći zalogaj koji će teško obe partije progutati jeste dogovor o kandidatima za premijera, s obzirom na to da obe insistiraju baš na tome da njihov kandidat bude mandatar u novoj vladi posle pobede na izborima kojoj se nadaju. Pominju se pre svega dva imena – mlada, ali sa zavidnim političkim iskustvom i prethodno sjajnim izbornim rezultatom, Vjosa Osmani iz LDK i Aljbin Kurti iz Samoopredeljenja. Uz Osmani, u kosovskim medijima se spekulisalo sa još jednim imenom – gradonačelnik Gnjilana Ljutfi Haziri, političar sa jakim parlamentarnim iskustvom u protekle dve decenije. Haziri je odbacio tu mogućnost, tvrdi da već obavlja političku funkciju za koju je zainteresovan.

"Ni u kom slučaju LDK ne može da napravi koaliciju sa nekim i da kaže da će odustati od mesta premijera", zabeležena je, međutim, izjava Ise Mustafe, koji tvrdi da na to LDK polaže pravo kao najveća opoziciona partija.

S druge strane, Samoopredeljenje, koje sve vreme insistira na premijerskoj poziciji u slučaju izborne pobede, odbacuje bilo kakvu mogućnost koalicije sa svojim dojučerašnjim partijskim saborcima, sada poslanicima PSD, ali i PDK.

HARADINAJ I TAČI

Za to vreme kosovska vlada, iako u ostavci, sa Haradinajem, pokušava da funkcioniše kao da do ostavke nije ni došlo, posebno kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava za velike infrastrukturne projekte.

Samu vladu do njenog kraja pratiće zloglasna hipoteka – trećina ministara je pod optužnicama za različita krivična dela – od saobraćajnih nesreća, preko upotrebe oružja, do korupcije. Ovom impresivnom broju pridružuju se i drugi visoki funkcioneri vlade, ali i lokalne samouprave.

Iako bez stvarnog političko-partijskog kapitala, Haradinajeva AAK je, suprotno svemu ovome, uveliko u naletu i već se koristi svaki dan za očiglednu predizbornu kampanju. Haradinaj u nečemu već duže vreme veoma podseća na srpskog predsednika – dokumentuje kamerom sve što uradi u toku dana i kuda god krene, bilo da je to ostavka, izjavljivanje saučešća ili poseta daidži u Gusinju.

Što se drugog najmoćnijeg čoveka na Kosovu tiče, iako deluje da je trenutno van fokusa živih stranačkih događaja, predsedniku Hašimu Tačiju (uz pojedine međunarodne diplomate) javnost najviše pripisuje nastojanje da se do nove vlade dođe bez izbora, te da je upravo on neko ko, uz očiglednu nespremnost opozicije, doprinosi odugovlačenju novog izbornog procesa.

On ima još jednu mogućnost da pozove, odnosno predloži mandatara za sastav nove vlade. Ukoliko vlada ni drugi put ne bude izabrana, onda predsednik Kosova raspisuje izbore a isti će biti zakazani ne ranije od 30 i ne kasnije od 45 dana od raspuštanja kosovske skupštine. Tako se, ukoliko dođe do novih izbora, spekuliše sa tri datuma: 22. septembar, 29. septembar ili 6. oktobar, kao poslednji dan roka.

U KAKVOJ SU VEZI IZBORI I PREGOVORI SA BEOGRADOM

Jesenji izbori na Kosovu i prolećni redovni izbori u Srbiji odložiće mogućnost nastavka pregovora do proleća iduće godine, sasvim je izvesno.

Nasuprot tome, formiranjem nove vlade u Prištini i davanjem podrške novom mandataru, a potom i ukidanjem odluke o taksama, stvorili bi se uslovi za brz nastavak pregovora koji su obustavljeni u novembru 2018, ali mnogo ranije pre toga iskočili iz šina iz koje su 2013. krenuli – o čemu se takođe govori.

U poslednje vreme stiže više najava da bi ova 2019. (teoretski) mogla da bude godina onog što polisimejkeri nazivaju sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum. Po novinarskim i diplomatskim kuloarima se stidljivo rasturaju informacije da se nacrt sporazuma koji je proletos imao samo jedan anemičan pasus, u poslednje vreme izgleda ispisuje dalje, ponovo van očiju javnosti. Ako je to tačno, saopštenje Kvinte, osim već isprave poruke koju strane diplomate pojedinačno svako malo ponavljaju, ipak se može pročitati i kao poziv da se još jednom preskoče izbori vlade i skupštine u Prištini koje praktično nisu ni funkcionisale od svog početka.

Tatjana Lazarević