Sneg, vetar, kiša, batinaši koji su iskakali na Terazijama iz kombija, policijski kordoni, kontramiting, ništa nije moglo da nas spreči da prodajemo "Vreme"

Nedugo posle studentskih demonstracija na Terazijama marta 1991. godine, na kojima je moj brat prodavao vanredna izdanja dnevnih novina "Borba", u njihovom prodajnom odeljenju predložili su nam da prodajemo i novi nedeljnik "Vreme". Subota popodne, prodajno mesto Delijska česma. Prodali smo sve što smo zadužili. I tako je počelo.

Zajedno smo rasli, borili se tih devedesetih godina na ulici protiv tadašnjeg režima. Kolporterska mreža je bila sve veća i veća. Kulminacija je bila na demonstracijama ‘96-97. godine. Tih dana smo prodavali novine po čitav dan. Sneg, vetar, kiša, batinaši koji su iskakali na Terazijama iz kombija, policijski kordoni, kontramiting, ništa nije moglo da nas spreči da prodajemo "Vreme".

Nismo prestajali sa prodajom ni za vreme bombardovanja. Nije bilo dela Beograda gde nije bio neki kolporter. Neki su dobijali nadimke po svom prodajnom mestu i tako smo ih pamtili, recimo Laza-Mirijevo, Voja-Dedinje itd. Mnogo je ljudi raznih profila i interesovanja prošlo kroz kolportersku mrežu i prodavalo "Vreme". Najčešće su to bili studenti i đaci srednjoškolci, većina nasmejani i veseli ljudi koji su dolazili na mesto gde smo delili novine i po sat ranije kako bi međusobno razmenili reč-dve. Znalo se da će Cvrle, kad dođe, da mi kaže "Oooo, Ignjate", Baji "Gde si Baja mali knindža", Duletu Dža il Bu bi govorio "drug umetnik" itd. Bile su tu nezaboravne stručne analize utakmica (recimo Ipsvič-Norvič), političke situacije, recenzije koncerata i filmova itd.

Taj period je nezaboravan. I pored svih nedaća koje su nas tih devedesetih pogodile, u toj ekipi je vladao jedan neverovatan duh, bilo je tu mnogo, mnogo pozitivne energije. Koliko znam, većina tih nekadašnjih kolportera sada su uspešni ljudi u svojim profesijama, ovde a i u inostranstvu (novinari, sportski komentatori, političari, inženjeri, privatnici, lekari, umetnici itd). Sa dosta njih sam i dalje u kontaktu. Distribucijom štampe sam se bavio sve do 2012. godine. Sada radim u auto industriji.

Lepo je bilo biti deo te ekipe. "Vreme" i dalje vrlo rado čitam. Čestitam jubilej ljudima koji su istrajali i izdržali sve ove godine uz "Vreme".

Igor Balmazović