Kriza u Makedoniji:
Sve bliže totalnom ratu

"Oazu mira" je zahvatila oluja. Hoće li "oazu" zauvek prekriti pesak ili će opstati u surovoj balkanskoj pustinji, sve je više pitanje moći, a sve manje mudrosti

RASTUĆA NEIZVESNOST: Na putu za Aračinovo

Nakon četiri meseca od početka krize prouzrokovane delovanjem albanskih ekstremista, Makedonija je sve bliže totalnom ratu, a sve dalje od nalaženja mirovnog rešenja. Ovu konstataciju osim vojno-polititčkih analitičara, nažalost, počinje da prihvata i najveći deo građana Makedonije. Jer, dok se političari svih boja i nacionalnosti dogovaraju o miru, pred očima Makedonaca svakodnevno nestaje deo po deo njihove domovine. Nakon okupacije severnog dela Šar planine i desetak sela u Karadačko-kumanovskom regionu, ovih je dana Oslobodilačka nacionalna armija (ONA) uspela da zauzme Aračinovo, selo od oko 15.000 žitelja koje se nalazi na samo 20 kilometara od samog centra Skoplja.

Poverenje građana u politički establišment je ozbiljno dovedeno u pitanje, posebno zbog činjenice da su vlasti samo nekoliko dana pre ulaska ONA-e u Aračinovo samouvereno tvrdile da u ovo selo neće ući nijedan terorista, jer policija i vojska potpuno kontrolišu teren. Broj terorista koji kontroliše Aračinovo nije precizno utvrđen, a procene se kreću između 30 i 800. Predstavnici Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) tvrde da se u Aračinovu nalazi nekoliko desetina terorista i da je brojka od 800 terorista "izmišljotina" VMRO-DPMNE-a, kako bi se opravdala ideja o uvođenju ratnog stanja.

GRADOVI BEZ VOD: Deca u Kumanovu sa kofama

APSURD DO APSURDA: Jedan od najvećih apsurda makedonskog dnevno-političkog nadmudrivanja jeste činjenica da je lider SDSM-a Branko Crvenkovski sve do formiranja velike koalicije kritikovao premijera Georgijevskog da akcije koje izvode makedonske bezbednosne snage nisu dovoljno odlučne, da bi samo nekoliko dana nakon formiranja koalicije nacionalnog jedinstva počeo da zastupa političku opciju za izlaz iz krize.

Premijer Georgijevski je takođe napravio zaokret i političku opciju zamenio vojnom, tako da su dvojica ljutih rivala po ko zna koji put međusobno promenili uloge. Apsurdna je i situacija u kojoj se našao predsednik Makedonije Boris Trajkovski, koga je kandidovao VMRO-DPMNE, izabran zahvaljujući glasovima Albanaca, a zatim dve godine bio smatran nelegitimnim od strane SDSM-a. Trajkovskog, koji zastupa političku opciju rešenja krize, sada podržava samo SDSM, ona ista partija koja je do pre nekoliko meseci tvrdila da on ne može biti smatran predsednikom Makedonije, jer način na koji je izabran nije bio regularan.

I dok se makedonski političari nadmudruju, teroristi već počinju da prete bombardovanjem ciljeva u glavnom gradu Makedonije. Jedan od komandanata ONA-e, izvesni Hodža, zapretio je da će gađati aerodrom Petrovec i druge ciljeve u gradu ukoliko makedonske bezbednosne snage odmah ne prekinu vojnu akciju u Karadačko-kumanovskom regionu. Makedonski vojni eksperti odbacili su mogućnost da se 120- milimetarskim minobacačima kojima raspolažu teroristi mogu gađati ciljevi u gradu, ali nisu isključili mogućnost da skopski aerodrom Petrovec može biti cilj albanskih terorista, jer se nalazi

na manje od deset kilometara od Aračinova. Ovo su selo nakon ulaska terorista napustili svi Makedonci, ali je selo napustila i većina Albanaca. Prvi su se najvećim delom uputili kod rođaka u Skoplje, a drugi na Kosovo.

ODSUSTVO KOORDINACIJE: Vojne akcije makedonskih bezbednosnih snaga u Karadačkom regionu nisu dale željene rezultate. Da nešto nije u redu sa strategijom potvrdio je i portparol Ministarstva za unutrašnje poslove Stevo Pendarovski, koji je istakao neophodnost formiranja zajedničke komande nad vojskom i policijom kako bi akcija bila sinhronizovanija. Ideju o zajedničkoj komandi prihvatili su gotovo svi relevantni politički subjekti u zemlji, ali za sada vojska i policija nastavljaju akciju prilično raštimovano. Neki analitičari lošu koordinaciju objašnjavaju time da se na čelu Ministarstva za unutrašnje poslove nalazi Ljube Boškovski (VMRO-DPMNE), a na čelu Ministarstva za odbranu Vlado Bučkovski (SDSM) i da se loši odnosi dveju najvećih makedonskih partija direktno odražavaju i na situaciju na frontu. Sve veći problem za koalicionu vladu u Skoplju pretstavlja i jačanje makedonskog nacionalizma. Ubistvo petorice vojnika od kojih su trojica bili iz Bitolja, koje se dogodilo pre nekoliko dana u blizini sela Gajre na Šar planini, prouzrokovalo je u Bitolju erupciju gneva. Spaljeno je 50 radnji i kuća lokalnih Albanaca i Makedonaca muslimana. Izgorela je i kuća Muharema Nedžipija, zamenika ministra za zdravstvo i predsedničkog kandidata Demokratske partije Albanaca na izborima koji su se održali pre dve godine. Policija je jedva uspela da suzavcem razbije masu od nekoliko hiljada ljudi koji su pošli u Bitoljsku kasarnu da uzmu oružje. "Bila je to užasna noć. Ljudi su želeli oružjem da krenu u selo Kiševa u kome žive etnički Albanci a koje se nalazi na nekoliko kilometara od grada. Ovde u gradu su nastradale i radnje Makedonaca muslimana. Ne shvatam zašto su oni krivi, ali tako ti je to kad pođe masa", kaže 24 godišnji Mende iz Bitolja.

RATNI USLOVI U GRADOVIMA: Veliki gradovi koji su do sada živeli uglavnom normalnim životom počinju sve više da se prilagođavaju ratnim uslovima života. To posebno važi za Kumanovo gde već nedelju dana iz slavina nije potekla ni kap vode. Problem je u tome što je Lipkovsko jezero, odakle se Kumanovo i njegovih oko 100.000 stanovnika snabdeva vodom, u rukama terorista koji su zatvorili ventile. Pred cisternama sa vodom koje dolaze iz Skoplja mogu se svakodnevno videti kolone građana duge i do 50 metara. Zdravstveni radnici upozoravaju da, ukoliko se stanje uskoro ne promeni, Kumanovu prete epidemije.

Sa sličnim problemima suočava se i Tetovo gde voda iz slavina više kaplje nego što teče, zato što glavna vodna pumpa ne dobija dovoljno struje zbog kvara dalekovoda koji je oštećen u borbama, a popravka je nemoguća jer se kvar nalazi na području koje kontrolišu teroristi. Stanari viših spratova već nekoliko dana nemaju ni kapi vode. I dok euromirotvorci predvođeni Havijerom Solanom svakih četiri-pet dana dolaze u Skoplje sa novim planovima o mirnom rešenju krize, raskol u koalicionoj vladi postaje sve vidljiviji. Retorika lidera albanskih političkih partija u Makedoniji Arbena Džaferija i Imera Imerija postaje iz dana u dan sve sličnija retorici komandanata ONA, a menja se i retorika makedonskih političara. "Ovo što se dešava u Makedoniji je logičan nastavak raspada Jugoslavije", izjavio je za Hrvatsku televiziju lider DPA-e Arben Džaferi. "Pa, pobogu, Jugoslavija se već raspala", odgovorila je iznenađeno novinarka HTV-a.

Premijer Ljupčo Georgijevski sve česče umesto termin "napadi terorista" koristi termin "oružana pobuna Albanaca". Stiče se utisak da političko rešenje krize koje zastupaju predsednik Trajkovski i lider socijaldemokrata Branko Crvenkovski neće dugo izdržati pritisak makedonske javnosti.

U prilog tome govori činjenica da se svakim danom povećava broj osoba koje su napustile svoje domove pred naletom terorista i koje je strpljenje već napustilo, a strpljenje svakodnevno napušta i familije vojnika i policajaca koji svakodnevno ginu u okršajima sa njima. "Oazu mira" je zahvatila oluja. Hoće li "oazu" zauvek prekriti pesak ili će opstati u surovoj balkanskoj pustinji, sve je više pitanje moći, a sve manje mudrosti.

V. Zaharijev