Papa i Vatikan:
Trka za crkveni tron

Iako crkveni bonton ne dozvoljava da se otvoreno priča o naslednicima, mnogi kardinali predviđaju da će sledeći papa biti iz Trećeg sveta, najverovatnije sa španskog govornog područja

(NE)UMORNI: Papa Jovan Pavle Drugi

Tokom priprema za novi rat papina mantra ("mir–dijalog–dijalog–mir") i njegova zabrinutost ostali su u senci zelenog svetla koje su ostali crkveni velikodostojnici nezvanično dali SAD. Vatikan istovremeno moli da "oružani odgovor na terorističke napade bude limitiran, proporcionalan, bez osvete nad nevinima".

U vatikanskim palatama, iza kulisa, inače vlada velika zabrinutost jer su povrede, bolesti i kalendar pretrpan obavezama dodatno otežali zdravstveno stanje osamdesetogodišnjeg poglavara Katoličke crkve. Posledice atentata iz 1981, bolovanje od raka i nekoliko hirurških zahvata, zajedno sa brzim napredovanjem parkinsonove bolesti, mogli bi uskoro da prikuju papu Jovana Pavla Drugog za krevet.

I pored rešenosti sadašnjeg pape da ostane na čelu Katoličke crkve još dugo i po cenu da je vodi iz horizontale, već je napola otvorena diskusija o njegovom nasledniku. Lošiji poznavaoci prilika oko Svete stolice pomislili su da će zbog vidljivog pogoršanja zdravlja (sve teže priča i hoda) Jovan Pavle Drugi dati ostavku, ali izvori iz Vatikana negiraju takvu mogućnost jer katolički svet ne bi prihvatio dvojicu papa (jednog na komandnom mestu, a drugog u penziji). Tako će se još neko vreme nastaviti spektakl oko jednog starca koji je očigledno veoma bolestan, koji voli mnogo da putuje i koji je preuzeo na sebe da se izvinjava za sve grehe katolika.

BIRANJE: Pripreme za ustoličenje naslednika i lobiranje koje se pri tom podrazumeva ipak teku neometano. Tehnika samog izbora (vidi antrfile) skoro je nepoznata javnosti. Teorijski gledano, svaki katolik praktikant mogao bi da postane papa. U stvarnosti, međutim, već vekovima papa je biran među članovima Svetog kolegijuma kardinala, tzv. Konklave. Još od apostola Petra korišćeni su razni načini biranja, a oduvek su carevi i ostali "zainteresovani građani" činili sve da imenovanje pape bude u skladu s njihovim interesima. Od XI veka pravo glasa imaju samo kardinali, a pre pet godina Jovan Pavle Drugi je izmenio izbornu proceduru: ukinuta je jednoglasna aklamacija i prenošenje odluke Konklave (sada broji 135 članova) na manju grupu "odabranih velikih glasača" (između 9 i 15 članova).

Mnogi ipak smatraju da će novog papu promovisati mediji. Zbog toga će tokom izbora novog pape svi kardinali biti izolovani od ostatka sveta; moć medija na svojoj koži osetio je inače jedan od najozbiljnijih kandidata kardinal Anđelo Sodano, koji je izgubio sve šanse kada je u novinama provučeno da je tokom višegodišnjeg boravka u Čileu "paktirao" sa Pinočeom.

Italijanski analitičari koji pažljivo prate zbivanja u Vatikanu i koji su iritirani mešanjem Svete stolice u unutrašnju politiku Italije (slikovito rečeno: "dva sveta koja deli reka Tibar") ubeđeni su da će prilikom izbora naslednika pape Vojtile presuditi tri faktora. Pre svega starost. Kardinali neće izabrati mladog papu jer "karijera" Jovana Pavla Drugog traje više od 20 godina. To je duplo više od proseka u XX veku, a većina kardinala ne želi da se tako nešto ponovi.

Novi papa zbog globalne komunikacije moraće takođe da bude poliglota, s tim da su engleski i italijanski jezik obavezni. Od presudne važnosti biće stvaranje dobrih odnosa sa masovnim medijima jer će oči celog sveta biti uprte u njega. Treći kriterijum koji mora obavezno da zadovolji je posedovanje izrazite harizme, odnosno komunikativnosti i personaliteta. Budući papa će slediti iste političke principe Jovana Pavla Drugog, ali će morati da modernizuje Katoličku crkvu i decentralizuje proces odlučivanja. Vatikan je navodno već spreman da izmeni ulogu pape ne bi li ga prihvatile ostale hrišćanske crkve, odnosno ne bi li se zbližile.

IZ TREĆEG SVETA: Iako crkveni bonton ne dozvoljava da se otvoreno priča o naslednicima, mnogi kardinali predviđaju da će sledeći papa biti iz Trećeg sveta, najverovatnije sa španskog govornog područja. Crkveni velikodostojnici iz Južne Amerike smatraju da je došlo vreme da jedan od njih zauzme "presto" Svetog Petra jer u latinoameričkoj parohiji živi polovina svih katolika (pri čemu je u poslednjih 20 godina njihov broj porastao za 36 odsto). Favorit je kardinal Oskar Rodrigez Maradiaga (58 godina) iz Hondurasa: po obrazovanju psiholog, proveo je ceo život među siromašnima, ima ogromno međunarodno iskustvo i može da računa na podršku kolega iz Severne Amerike. Jedan od superkandidata je Huan Luis Ćipriani Thorne, moćni kardinal iz Lime. Ovaj bivši košarkaški reprezentativac Perua moraće, međutim, javnosti da objasni i opravda svoje prijateljstvo sa donedavnim diktatorom Fudžimorijem.

Ogromne šanse na nezvaničnoj kladionici daju se nigerijskom kardinalu Fransisu Arinzeu (69 god.), bliskom saradniku Jovana Pavla Drugog čiji je izaslanik na pregovorima sa muslimanima i pripadnicima ostalih vera. Ovaj veoma sposoban i duhovit kardinal je crnac i ima jevrejsko poreklo zbog čega bi njegov izbor bio prava senzacija. Arinze već petnaest godina živi u Vatikanu, ali je pre četiri godine, kada je izašao prvi spisak ozbiljnih kandidata za mesto pape, započeo neprimetnu ali kvalitetnu medijsku kampanju. Čini se da je velika prednost to što je crne puti jer je želja Crkve da ojača svoj uticaj u zemljama Trećeg sveta. Arinze bi inače bio prvi papa crnac nakon Helasija Prvog, koji je bio na čelu Katoličke crkve između 492. i 496. godine.

Italijanski kardinali, međutim, žele da se vrate tradiciji i ponovo vide svog sunarodnika na tronu apsolutnog vatikanskog monarha. Uostalom, Jovan Pavle II je bio prvi papa koji nije Italijan nakon 456 godina njihove dominacije. Najveće šanse se daju milanskom kardinalu Karlu Martiniju koji zadovoljava sve kriterijume (govori 11 jezika, vrhunski je intelektualac ogromne popularosti), ali je godinama u sukobu sa sadašnjim papom koji mu zamera da je isuviše progresivan.

NEZAHVALNO PREDVIĐANJE: Bez obzira na sve špekulacije izbor pape uvek ostaje jedna kontroverzna priča i svako predviđenje je nezahvalno. Uostalom, za Vatikan i crkvene poglavare važi fama da "oni koji pričaju su ti koji ne znaju, a oni koji znaju ne pričaju".

U burnoj i često bolnoj tranziciji u savremeno društvo, Sveta stolica nikako ne uspeva da pronađe mir jer je redovno pogađaju razni skandali. Ovog leta je malo falilo da kardinal Milingo ženidbom (!) s jednom Korejkom (i to grupnim venčanjem pred sektaškim sveštenikom Munom) prekrši sva "kardinalna" pravila. Istovremeno, za ugled Crkve je imalo katastrofalan efekat suđenje napuljskom kardinalu Đordanu zbog optužbe da je preko brata "ulagao" crkveni novac (odnosno priloge vernika) u zelenaške aktivnosti. Pored čvrstih dokaza javne optužbe "nekako" je izdejstvovana oslobađajuća presuda.

Javnosti je nedavno postala dostupna i finansijska situacija države Vatikan (koju ne treba mešati sa multinacionalom Katoličke crkve): bilans je najzad pozitivan zahvaljujući briljantnim potezima papinih bankara jer su kupovali američke obligacije umesto ulaganja u berzu visoke tehnologije. Iako nije član Evropske unije, Vatikan će takođe uvesti euro kao sredstvo plaćanja, a na novčanicama će biti lik Jovana Pavla Drugog. Istovremeno, u postupku modernizacije Crkve veliki uspeh beleži korišćenje interneta jer je osim web kamera iz Lurda i drugih svetilišta na vatikanskim sajtovima uvedena i vremenska prognoza. Informacije stižu direktno odozgo.

Zoran Jevtović